U selu Pali, na severu Crne Gore, Mijailo Vujisić je ovih dana zatvorio prazan tor. Šezdeset jagnjadi je isporučeno Mesoprometu, a u oborima mu više nema ni jednog grla. Ta jedna rečenica, ispričana na pragu štale u okolini Bijelog Polja, govori više od bilo kog saopštenja iz Podgorice. Država je, naime, do 20. novembra planirala da povuče 17.200 grla po ceni od 4,75 evra po kilogramu žive mere, a da potom isto meso proda crnogorskim penzionerima za 8,50 evra po kilogramu — znatno ispod onoga što bi najstariji građani inače morali da plate na pijaci. Sve u godini u kojoj je suša već pojela pašnjake, a stočna hrana otišla u nebesa.
Zašto se država uopšte meša u jagnjeći posao
Crna Gora organizovani otkup jagnjadi koristi kao tržišni ventil već godinama, ali je ove jeseni situacija drugačija. Na terenu se procenjuje da viškova ima nešto više od dvadeset hiljada grla, što samo po sebi ne bi bio dramatičan podatak — iza te brojke stoji sušna godina koja je drastično poskupela proizvodnju hrane za stoku. Ministarstvo ne tretira svih dvadeset hiljada kao tržišni višak; deo će proizvođači zadržati za podmladak ili za kasniju prodaju.
Ostatak, međutim, mora negde da završi pre zime. Držanje jagnjadi bez hrane do proleća ne znači ništa drugo do čist gubitak — i zato se država odlučila da interveniše. Cena od 4,75 evra po kilogramu žive mere postala je sidro za tržište u trenutku kad bi sve drugo krenulo da tone.
Pet kompanija, 17.200 grla i jedan Vujisić
Na javni poziv Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za povlačenje i skladištenje viškova jagnjadi prijavilo se pet kompanija: Mesopromet, Goranović, Tuko, Primato P i Invest Mark iz Nikšića. Kako je iz resora potvrdio Mirsad Spahić, kapaciteti prijavljenih firmi omogućavaju otkup i skladištenje svih planiranih 17.200 grla — bez bojazni da će neko grlo ostati neotkupljeno na terenu.
Najveći pojedinačni igrač u ovoj priči je Mesopromet Franca iz Bijelog Polja, koji preuzima pet hiljada grla. Ta kompanija je već krenula u otkup, uglavnom na severu Crne Gore, odakle se i najveći deo jagnjadi tradicionalno izvozi. Prve isporuke mesa penzionerima očekuju se od naredne nedelje — znači, dok čitate ove redove, prvih stotina grla trebalo bi već da je u preradi ili distribuciji.
Ostatak otkupljenog mesa — između sedam i osam hiljada jagnjadi — namenjen je crnogorskim penzionerima. Za njih je Ministarstvo obezbedilo posebnu, subvencionisanu cenu od 8,50 evra po kilogramu jagnjećeg mesa, znatno ispod očekivane tržišne cene, a samim tim i nedostupne najstarijim građanima koji žive od skromnih primanja.
Što se tiče jagnjadi koja su nam ostala, sve su nam otkupili — Mijailo Vujisić, poljoprivrednik iz sela Pali kod Bijelog Polja
Vujisićeva rečenica, ispričana bez pompe i bez novinarskog naklapanja, govori više od bilo kakvog saopštenja. Kad u selu ne ostane ni jedno jagnje u toru bez kupca, to znači da je organizacija otkupa na terenu zaista proradila — što u godini suše i poskupljenja stočne hrane, nije mala stvar.
Suša kao okidač, ali ne jedini problem
Ovogodišnji otkup posebno je značajan za stočare, i to ministarstvo ne krije. Sušna godina dodatno je otežala obezbeđivanje hrane za stoku, a proizvođači su istovremeno suočeni sa uobičajenim sezonskim problemima u tovu jagnjadi. Jun i jul bili su kritični za napasivanje, avgust je dodatno osušio pašnjake, a septembar nije doneo dovoljno kiše da se situacija popravi.
Tu se, zapravo, i krije prava tržišna dimenzija problema. Crna Gora tradicionalno izvozi jagnjad, pre svega u Italiju i zemlje zaliva, ali kad domaća tražnja ne može da pokrije ponudu, organizovani otkup postaje neophodan ventil. Bez njega bi cena žive mere pala ispod svake isplativosti, a stočari bi prosto ostali zatrpani stokom koju nemaju čime da prehrane do proleća.
Iz Ministarstva najavljuju i pojačane kontrole prometa jagnjadi, posebno zbog mogućeg nelegalnog uvoza koji bi poremetio domaće tržište u trenutku kad je ionako na ivici. Saradnja sa Upravom za bezbednost hrane pojačana je, a poruka je jasna — zaštititi domaćeg proizvođača od nelojalne konkurencije i potrošača od mesa nepoznatog porekla.
Šta crnogorski recept znači za suv beogradski dnevni red
Slična priča, samo u drugom pakovanju, aktuelna je i u Srbiji. Srpsko stočarstvo već sezonama kuburi sa istim problemima: suša, skupa hrana, niske otkupne cene, neizvesnost plasmana. Kad vidimo da Crna Gora — država sa znatno manjim fondom ovaca i jagnjadi od Srbije — uspeva za ovu jesen da povuče 17.200 grla po fiksnoj ceni i da tu istu količinu plasira penzionerima po subvencionisanoj ceni, postavlja se pitanje šta Srbija radi sa svojim tržišnim viškovima.
Mehanizmi organizovanog otkupa u Srbiji ili ne postoje ili su nedovoljno transparentni, a stočari se svake jeseni isto pitaju — kome da prodaju i po kojoj ceni. Dok se u Crnoj Gori zna unapred ko kupuje, koliko plaća i kome se distribuira, kod nas sezonski proizvođači i dalje love tržište u magli.
Ono što bi srpski stočari mogli da nauče iz crnogorskog primera jeste da organizovani otkup nije socijalna pomoć, već tržišna intervencija. Država ne poklanja novac — obezbeđuje da tržište ne kolabira, da proizvođač ima kome da proda, a potrošač pristupačnu cenu. Na crnogorskom slučaju vidi se i jasna socijalna komponenta — penzioneri plaćaju 8,50 evra, što je znatno ispod tržišne cene, čime se istovremeno stimuliše domaća potrošnja jagnjećeg mesa.
Vredi razmisliti i o modelu u kome bi se viškovi jagnjadi iz stočarskih krajeva Srbije povlačili po garantovanoj ceni, a potom plasirali domaćinstvima sa nižim primanjima ili usmeravali u preradu i izvoz. Bez takvog mehanizma domaći stočari ostaju prepušteni tržištu koje ih iznova kažnjava svake sezone.
Transparentnost, cena i poverenje
Još jedan aspekt crnogorskog primera zaslužuje pažnju — transparentnost. Cena od 4,75 evra po kilogramu žive mere unapred je poznata, kompanije koje otkupljuju javno su imenovane, a distribucija do penzionera jasno isplanirana. Kad stočar unapred zna po kojoj ceni će mu janje biti otkupljeno i kome može da ga proda, onda može i da planira proizvodnju za narednu godinu.
Bez tih informacija stočar luta — i to je, zapravo, najveći problem srpskog stočarstva već godinama. Takođe, pojačane kontrole prometa jagnjadi koje je najavila Podgorica šalju jasnu poruku — država ne dozvoljava da se domaće tržište ruši nelegalnim uvozom. To je poruka koju bi i Beograd trebalo da pošalje, posebno u godinama kad domaća proizvodnja jedva preživljava.
Crna Gora je pokazala recept, ostaje da ga neko pročita
Organizovani otkup jagnjadi u Crnoj Gori nije nikakva spektakularna novost, ali u godini kakva je ova — sa sušom i skupom hranom — postaje razlika između stočara koji preživljava zimu i onog koji odustaje. Pet kompanija, 17.200 grla, 4,75 evra za proizvođača i 8,50 evra za penzionera — to je formula koja na crnogorskom terenu zaista radi.
Srbija ima veći stočni fond, veće ambicije, ali i veće probleme sa organizacijom otkupa. Crnogorski recept ne treba slepo kopirati, ali ga svakako treba pažljivo pročitati, jer naša jagnjad čekaju istu vrstu organizacije, a naši stočari zaslužuju istu vrstu poštovanja. Ako Mijailo Vujisić iz Pali može da zatvori tor prazan i kaže da mu je sve otkupljeno, onda i stočar iz nekog srpskog sela zaslužuje da bar zna kome će i po kojoj ceni prodati janje — pre nego što mu zima zatvori sva vrata.
Izvor: Agro TV, 30. septembar 2026.
💬 0 komentara