Kada čovek koji devet sezona u povrtarstvu prizna da ga svaka godina uhvati u neznanju, to nije slabost — to je zrelost. Dragomir Ninkov iz Čuruga, četvrti po redu u porodičnoj ratarskoj lozi, ovog proleća je posejao papriku jedanaestog aprila, direktno u zemlju, bez rasada, bez folije, bez sigurnosne mreže plastenika. I umesto da se pravi važan pred iskustvom četiri generacije, pozvao je čoveka iz Fertiza. Ta skromnost, ispostavilo se, donela mu je i bolji rod i, što je još važnije, više plodova prve klase.
Čurug kao paprikarski pogon bez plastenika
Srpsko povrtarstvo se poslednjih decenija polako pretvorilo u trku za plastenicima. Ko ima foliju i kap po kap, taj je, navodno, u igri. Ko nema, taj je, navodno, van nje. Ninkov je upravo onaj koji nema — paprika mu raste na otvorenom polju, izložena svim ćudljivostima vojvođanskog neba od samog nicanja do berbe.
To nije hir. To je realnost stotina malih i srednjih proizvođača širom Vojvodine koji nemaju novca ni za plastenik, a kamoli za savremeni sistem navodnjavanja. U takvoj situaciji direktna setva paprike ostaje jedina opcija, a pitanje je kako u njoj izvući maksimum.
Ninkov u plodoredu drži i crni luk, sezonu do sezone skuplja iskustva, a tradicija četiri generacije u ratarstvu naučila ga je jednoj jednostavnoj stvari — razlika između dobre i loše sezone ponekad zavisi od jednog pravog saveta u pravom trenutku. Tako je, kaže, došao i do Milanka Gajića i kuće Fertizo.
Totem, Denso Fosfatado i bakarni saveznik koji stiže na vreme
Fertizo doo. zvanični je distributer Herogra proizvoda iz Španije za srpsko tržište, a Milanko Gajić je čovek koji tu priču vodi iz prve ruke. Ninkov je sada u drugoj sezoni saradnje, i to na Gajićevu preporuku, što znači da je program ishrane i stimulacije skrojen baš za njegovu parcelu, a ne sveden sa nekog opšteg šablona.
Program počinje od momenta kada biljka razvije prva dva stalna lista. Tu na scenu stupaju Totem, Denso Fosfatado i Herovital Vegetal, a od preparata koje Ninkov posebno izdvaja je Herocu 700 Azul, bakarni fungicid koji se u sistem uključuje onda kada usev treba istovremeno zaštititi i ojačati. Sve to ide uz aminokiseline i biostimulatore koji biljku vuku kroz stresne periode, a tih perioda na otvorenom polju ima više nego što bi ijedan povrtar poželeo.
Meni je ovo deveta godina da radim ovu vrstu proizvodnje, ali svaka godina priča za sebe i uvek uhvatiš sebe u nekom neznanju, u nekoj neodlučnosti — Dragomir Ninkov, povrtar iz Čuruga
Ta rečenica vredi više od svih udžbenika. Jer devet godina u povrtarstvu nije mala škola, a opet Ninkov otvoreno kaže da svaka sezona donosi novu neizvesnost. To je iskrenost koja se na srpskim njivama čuje ređe nego što bi trebalo.
Šta se konkretno promenilo na njivi
Ninkov kaže da je prinos veći nego prethodnih sezona, ali to ga ne uzbuđuje koliko jedan drugi podatak. Povećao se udeo plodova prve klase, a to je kategorija koja u povrtarstvu odlučuje o svemu — o ceni, plasmanu, pa i o tome da li ćete robu prodati na prvoj rampi ili je vratiti kući.
Kvalitet ploda i vizuelni izgled, objašnjava, direktno utiču na to koliko brzo paprika ode sa njive i po kojoj ceni. U njegovom slučaju, bolji razvoj biljke od početnog porasta, bolje cvetanje i oplodnja značili su i manje opadanja cvetova, što je ranijih sezona bio jedan od upornijih problema. Usev je, kaže, ovog proleća izgledao mirnije nego ranijih godina — a reč "mirnije" svaki povrtar razume. Manje panike, manje improvizacije, manje noćnih obilazaka parcele.
Gajić objašnjava i zašto je program baš takav.
Direktna setva paprike je specifična jer biljka nema rezerve rasada, pa svaka greška u startu košta dvostruko. Zato je logika programa da biljku hranimo i štitimo preventivno, pre nego što problem postane vidljiv na plodu — Milanko Gajić, vlasnik i direktor kompanije Fertizo
E tu leži ključ cele priče. Kod rasada imate rezervu, biljka se već formirala u kontrolisanim uslovima, pa ima određeni kapacitet da prebrodi rane greške. Kod direktne setve te rezerve nema. Biljka niče na otvorenom, odmah je izložena suši, kiši, vetru, hladnoći, i svaki promašaj u startu plaća se dvostruko. Zato se preventivna ishrana i zaštita nameću kao jedina logika.
Zašto Čurug zanima čitavu Srbiju, a ne samo Vojvodinu
Ova priča nije lokalna. Čurug je u srcu jednog od najintenzivnijih povrtarskih rejona u Vojvodini, a direktna setva paprike na otvorenom je tehnologija koja u Srbiji ima dugu tradiciju, ali i sve manje pristalica jer mnogi prelaze na kontejnerski rasad i zaštićeni prostor. A Ninkov upravo na otvorenom, bez folije, postiže rezultate koji bi zavideli i plasteničkim proizvođačima.
Tu se krije širi argument za sve male i srednje proizvođače. Nije svako u Srbiji u situaciji da podiže plastenike i gradi sisteme za navodnjavanje. Za mnoge je direktna setva i dalje realnost, a onda je pitanje kako u toj realnosti izvući maksimum. Odgovor, čini se, nije samo u sorti, nije samo u agrotehnici, već u kombinaciji iskustva proizvođača i konkretnog programa ishrane koji prati biljku od drugog lista do poslednjeg ploda.
A tu na scenu stupaju biostimulatori i folijarna prihrana, kategorije koje su u srpskom povrtarstvu još uvek nedovoljno zastupljene u odnosu na zapadnoevropsku praksu. Španski Herogra program koji ide preko Fertiza samo je jedan od puteva, ali primer iz Čuruga jasno pokazuje da razlika nije u geografiji, nego u primeni.
Susret iskustva i terena
Ninkov je zadovoljstvo saradnjom, što je karakteristično za poverenje koje se stiče na njivi, već preneo i kolegi sa kojim prati zaštitu useva. Ustupio mu je pojedine preparate da ih isproba, podelio iskustvo iz prve ruke. To je, uostalom, najstariji vid agronomske preporuke — preporuka suseda koji je nešto već isprobao na svojoj zemlji.
I tu se krug zatvara. Tradicija četiri generacije, devet godina u povrtarstvu, iskrenost proizvođača koji priznaje da ne zna sve, i jedan stručnjak koji je dostupan kad treba doneti odluku. To je, ako ćemo pošteno, recept koji bi mogao da se primeni na stotine njiva širom Srbije. Ne zato što je paprika iz Čuruga otkrila neki novi trik, nego zato što je u ovoj priči najvažniji spoj iskustva i spremnosti da se traži savet onda kada je najpotrebniji.
Na kraju krajeva, deveta sezona ovog povrtara iz Čuruga najbolje pokazuje jednu staru istinu — u poljoprivredi nema gotovog znanja, ali ima ljudi koji znaju gde da ga potraže. I zato Ninkov danas, kada gleda svoju njivu, ne gleda samo papriku. Gleda dokaz da se iskrenost, skromnost i dobar savet u pravom trenutku na kraju uvek isplate.
Izvor: Agromedia, 1. oktobar 2026.
💬 0 comments