Milion dinara za bezbednost hrane: Vojvodina otvorila konkurs do 9. novembra

Kad bi neko hteo da u Srbiji danas proizvede med koji bi završio na policama nekog velikog trgovinskog lanca u Dubaiju, morao bi da ima HALAL sertifikat. Bez njega, ni najbolji domaći med ne prolazi carinu. Da ubedi ruskog kupca da mu je šunka bezbedna, treba mu GOST-R. Ako sanja o ugovoru sa trgovcem u Bremenu, mora da ima GLOBALGAP ili FSSC 22000. To nisu hir bogatih tržišta, to je ulaznica. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo upravo je raspisao konkurs vredan milion dinara upravo za te ulaznice, a poljoprivrednici u Vojvodini prijave mogu da podnesu do 9. novembra 2026. godine.

Zašto baš sada i zašto baš ovo

Vojvodina nije samo najveća žitnica Srbije. Ona je i mesto gde se godišnje proizvede najveći deo voća, povrća i mlečnih proizvoda koji završavaju u inostranstvu. Ali bezbednosni sertifikati za hranu su decenijama bili nešto o čemu se priča na konferencijama u Beogradu, a na terenu u Somboru ili Subotici izgleda kao naučna fantastika.

Realnost je, međutim, drugačija. Onaj vojvođanski pčelar koji već izvozi med u Saudijsku Arabiju ne radi to zahvaljujući ličnom šarmu. On ima HALAL sertifikat, a to je dokument koji je koštao stotine evra i sate papirologije. Onaj ko pakuje futoški kupus za nemačkog kupca prolazi kroz GLOBALGAP proceduru koja u malim proizvodnim uslovima pojede mesece rada. I upravo tu nastaje problem: sertifikat koji mali proizvođač ne može sam da finansira, kupac koji bez njega neće ni da razgovara.

Konkurs je raspisan 3. oktobra, a rok je 9. novembra. Mesec dana, koliko traje čitava priča. Za nekog ko je već u procesu sertifikacije, to je prozor koji se otvara. Za nekog ko tek razmišlja o tome, to je rok koji je možda prekratak.

Šta konkurs konkretno pokriva

Pokrajina izdvaja milion dinara iz budžeta, a svaki pojedinačni podnosilac prijave može da dobije do sto hiljada dinara. To znači da Pokrajina pokriva do 80 odsto prihvatljivih troškova, a korisnik snosi ostatak. Računica je jasna: u najboljem slučaju, deset proizvođača će dobiti podršku. Deset gazdinstava, deset zadruga ili deset manastira iz čitave Pokrajine.

Ali nije u pitanju samo simboličan novac. U pitanju je spisak priznatih standarda koji se retko viđa u jednom domaćem konkursu. Pokrajina je stavila na sto sve ključne sisteme: ISO 22000, GLOBALGAP, BRC, IFS i FSSC 22000 kao međunarodno priznate sisteme, zatim GOST-R za rusko tržište, HALAL i KOSHER za verski specifična tržišta, pa i domaći "Srpski kvalitet" i oznaku CGTM.

Konkurs obuhvata standarde i sertifikate kao što su ISO 22000, GLOBALGAP, BRC, IFS, FSSC 22000, GOST-R, HALAL, KOSHER, CGTM i 'Srpski kvalitet' — iz teksta konkursa Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu

Spisak troškova koji se priznaju podeljen je u tri celine. Prva celina odnosi se na izradu elaborata za oznaku geografskog porekla i prateće laboratorijske analize. Tu spada futoški kupus, somborska šunka, krajiški med i slični proizvodi sa jakim lokalnim identitetom. Druga celina je redovna godišnja kontrola i sertifikacija kod akreditovanih sertifikacionih tela. Treća je uvođenje i sertifikacija sistema bezbednosti i kvaliteta hrane, što u praksi znači pripremu dokumentacije, audite i laboratorijske analize.

Sve to zvuči birokratski, ali za proizvođača koji sedi nad papirima to znači jedno: razliku između toga da mu proizvod završi u izlogu ili u magacinu.

Ko sve može da konkuriše i kako da se prijavi

Uvek me raduje kad vidim da neko u administraciji razmišlja šire od uskog kruga poljoprivrednika. Pokrajina je ovog puta otvorila vrata ne samo poljoprivrednim gazdinstvima, preduzetnicima i privrednim društvima, već i zemljoradničkim i složenim zadrugama. Još bolje, među prihvatljivim podnosiocima izričito su navedene i verske zajednice, crkve i manastiri.

To je kategorija proizvođača koja se u srpskim agrarnim politikama često potpuno zaboravlja, a upravo ona drži neke od najprepoznatljivijih lokalnih specijaliteta. Manastirske rakije, sirevi, medovi. To su proizvodi sa dubokim geografskim identitetom koji bi, konačno, mogli da dobiju i zvaničnu zaštitu.

Svi podnosioci moraju imati prebivalište ili sedište na teritoriji AP Vojvodine, a sama investicija mora biti realizovana u Pokrajini. Priznaju se isključivo troškovi nastali nakon 1. januara 2026. godine, što znači da retroaktivno finansiranje nije moguće.

Troškovi koji se prijavljuju moraju se odnositi na investicije realizovane nakon 1. januara 2026. godine, a najkasnije do isteka roka za podnošenje prijava — iz teksta konkursa

Procedura prijave prilagođena je različitim kategorijama korisnika. Fizička lica, nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, mogu da pošalju prijavu poštom, da je predaju lično u pisarnici pokrajinskih organa uprave ili da se prijave elektronski, putem platforme AgroSens APV. Pravna lica, preduzetnici, verske zajednice, crkve i manastiri obavezni su na elektronsku prijavu preko iste platforme.

Uz prijavu ide i propisana dokumentacija: dokaz o aktivnom statusu gazdinstva, dokumentacija o realizovanoj investiciji i njenom plaćanju, i dodatni dokazi u zavisnosti od vrste podrške i podnosioca. Sva pitanja mogu se postaviti imejlom na psp@vojvodina.gov.rs ili telefonom na 021/487-4411, radnim danima od deset do trinaest časova.

Milion dinara, kap u moru ili ulaznica za tržište

Ovo je mesto gde novinarska olovka mora da zastane i kaže ono što mnogi neće da kažu. Milion dinara, raspoređen na deset proizvođača, u pokrajini koja broji desetine hiljada registrovanih gazdinstava. To je statistički beznačajan novac. Ako uzmemo u obzir da samo uvođenje GLOBALGAP sistema u manjem proizvodnom pogonu košta i po nekoliko hiljada evra samo za pripremu dokumentacije, pa onda dodamo troškove audita i laboratorijskih analiza, jasno je da sto hiljada dinara ne pokriva ni trećinu stvarnih troškova ozbiljnije procedure.

Ali tu dolazimo do druge strane medalje. Za mnoge male proizvođače u Vojvodini, tih sto hiljada dinara je razlika između toga da uopšte uđu u proces i da ostanu da gledaju sa strane. To je ulaznica u sistem koji će im se, jednog dana kad tržište potpuno zatvori vrata za nesertifikovane, pokazati kao investicija koja ih je spasila.

Ono što zaista brine jeste rok. Mesec dana, od 3. oktobra do 9. novembra, nije dovoljno za nekog ko prvi put razmišlja o sertifikaciji. To je rok koji favorizuje one koji su već krenuli u proceduru i samo im treba finansijska injekcija da je završe. Za one koji tek otkrivaju šta je GLOBALGAP ili HALAL, ovo je prozor koji se zatvara pre nego što su uopšte primirisali. To je sistemski propust koji Pokrajina ponavlja iz konkursa u konkurs, kratki rokovi koji tiho favorizuju one koji već imaju sve spremno, a ometaju one koji bi trebalo da budu glavni korisnici. Na terenu se o tome šapuće više nego što se priča u javnim nastupima sekretarijata.

Ipak, ne treba zaboraviti ni širi kontekst. Pokrajina vodi računa o svim izvoznim kanalima, od Evrope, preko Rusije, do arapskih i jevrejskih tržišta. Ta raznovrsnost se retko viđa u jednom domaćem konkursu. Zato ovaj konkurs i nije beznačajan. On je šansa za prvih deset, a signal za sve ostale da sertifikacija više nije opcija nego uslov opstanka.

Za poljoprivrednike u Vojvodini koji već drže GLOBALGAP, HALAL ili su u procesu uvođenja nekog od pomenutih sistema, ovo je konkurs koji treba iskoristiti još u ovoj godini. Za one koji nisu, ovo je konkurs koji treba da ih probudi. Jer sutra će se isti standard tražiti i za najmanjeg proizvođača, a tada će država pokrivati mnogo manji deo troška. Ko danas ne uđe u krug sertifikovanih, taj će sutra biti poslednji kome će trgovac pokucati.

Izvor: Agro TV, 3. oktobar 2026.