Zamišljam dedu Milovana iz okoline Sombora kako u subotu ujutru, posle treće kafe i preliste jutarnjih novina, zastane na kratkoj vesti. Kinezi su, kaže, otvorili prodavnicu automobila u Zagrebu. Pa šta, reći će neko. Pa ništa, reći će onaj ko zna kako se ovaj talas valja.
Jer poslovna priča koja je 29. septembra potpisana u Zagrebu između GAC-a i slovenačko-danske grupacije SEEAG nije samo još jedna diplomatska razmena osmeha i rukovanja. To je signal da se nešto veliko kuva na evropskom jugu, a mi sedimo tačno na liniji kojom će taj talas proći.
Ko su ljudi koji su potpisali
Deniz Mei, generalni direktor GAC-a za istočnu Evropu, i Džejkob Nelleman, suvlasnik SEEAG-a, nisu došli u Zagreb da probaju štrukle. Došli su da zatvore aranžman koji je mesecima pripreman u tišini, daleko od očiju javnosti. SEEbiz je jedva zabeležio taj čin, a zvanična objava GAC Hrvatska na Fejsbuku pojavila se tek u četvrtak, što dovoljno govori o tome koliko se pažljivo biralo vreme i ton objave.
A SEEAG nije bilo ko. To je grupacija koja tri decenije uvodi brendove na evropska tržišta, sa regionalnim sedištem u Kopenhagenu i kancelarijama u Dubaiju, a posluje na dvanaest tržišta jugoistočne Evrope. U njihovom portfoliju već stoje Kia, Volvo, Geely, Zeekr, Link & Co, Farizon, a sada i GAC sa podmarkom AION. Kad ovakva kompanija izabere nekog za partnera, to je jasan signal da se ne radi o probi, već o nameri da se tržište osvoji.
Četiri modela, četiri priče
GAC Hrvatska na startu nudi četiri vozila, pažljivo raspoređena po segmentima. AION UT je gradski električni crossover, idealan za urbanog korisnika koji dnevno prelazi do petnaest kilometara i nema nameru da ikada uđe u blato. AION V je kompaktni električni SUV, namenjen porodicama koje vole tišinu i dovoljno prostora za decu i pse.
Tu je onda GAC Emzoom, sportski SUV sa benzinskim motorom, za one koji još nisu spremni da se odreknu zvuka motora pod gasom. I konačno, GAC Emkoo, hibridni SUV koji bi u Srbiji mogao da bude zvezda ponude. Emkoo u gradu vozi na struju, na otvorenom putu se oslanja na benzinski motor, i upravo ta dvojnost ga čini privlačnim za čoveka koji živi u selu, a radi u najbližem gradu.
Kada kompanija sa dva i po miliona vozila godišnje i prisustvom u sto dve države odabere i ovo poglavlje Evrope za ulazak, to nije proba tržišta — to je strateška namera koja se meri decenijama — ocena je analitičara automobilskog sektora upoznatog sa kineskim planovima za region.
Brojke koje ne lažu
GAC godišnje proizvodi preko dva i po miliona vozila i posluje u sto dve države sveta. Nije to mala firma koja pokušava da uđe u Evropu sa jednim modelom i velikim ambicijama. Ovo je igrač koji ima sredstva da izdrži i tromu sezonu i hladan start, da postavi servisnu mrežu pre nego što proda prvi auto, i da strpljivo gradi poverenje tamo gde ga nema.
U regionu se kineski brendovi obično ne pojavljuju na brzinu. Prvo ide Slovenija, pa Hrvatska, pa tek onda Srbija. To je ustaljeni obrazac koji se ponavlja iz talasa u talas, od Geelyja do BYD-a, od Link & Co do sada GAC-a.
Šta to konkretno znači za srpskog poljoprivrednika
Ovde priča postaje lična. Jer za seljaka u Bačkoj, Mačvi ili Pčinji, novo vozilo nije modni detalj. To je radna mašina bez koje nema ni krave ni njive. Kad vam Emkoo zakaže u pet ujutru na putu ka silosu, ne pomaže vam što ga je dizajnirao neko u Milanu. Pomaže vam da u krug od pedeset kilometara postoji neko ko ima dijagnostički uređaj za vaš hibridni pogon.
SEEAG tvrdi da pruža kompletnu postprodajnu podršku — od uvoza, preko distribucije, do upravljanja servisnom mrežom i zalihama delova. Lepo zvuči na papiru. Ali u praksi to znači da će srpsko tržište morati da sačeka svoje predstavnike, svoje majstore obučene za hibridne sisteme, svoje magacine delova. I tu se krije pravo pitanje.
Nije danas važno koliko košta novo električno vozilo, već ko će vam ga popraviti za dve godine, daleko od najbližeg ovlašćenog servisa — upozoravaju iskusni poljoprivrednici koji su već jednom prešli na nepoznati brend i opekli se.
Dilema koja se ne može odložiti
Srpski paor danas ima dve računice. Prva, proverena i sigurna: uzeti korejski ili japanski SUV koji poznaje svaki mehaničar u selu, koji ima dokumentovanu istoriju, čije delove možete naći na buvljaku ako treba. Druga, novija i jeftinija: uzeti kineski hibrid sa bogatijom opremom i nižom cenom, ali sa neizvesnom dugoročnom pričom o servisu.
U gradovima ta dilema izgleda jednostavno. Uvek možete da se vratite pešice, taksijem, autobusom. Na selu, petnaest kilometara od najbližeg grada, jedini prevoz je vaš. I zato se u baštama i kafanama ovakva vest sluša sa pola uha, a prati sa oba oka.
Zaključak: ko čeka poslednji, bira najbolje — ali i plaća najviše
GAC je u Zagrebu, SEEAG je potpisao, prva četiri modela su na izložbenom platou. Ako se regionalni obrazac ponovi, srpski vozači bi već na proleće 2027. mogli da razgledaju AION V ili Emkoo u nekom od beogradskih salona. Do tada ostaje čekanje, brojanje i razmišljanje o tome koliko smo spremni da zamenimo proverenu tradiciju za nešto novo.
Trka se tek zahuktava. Ko sačeka poslednji, plaća najviše. Ali ko sačeka poslednji, bira i najbolje — jer vidi kako se prvi kupci snalaze sa novim brendom na srpskom drumu.
Izvor: Biznis.rs, 3. oktobar 2026.
💬 0 comments