Kad dim sa njive zatvori auto-put na sat vremena, kad četrnaest vozila naleti jedno na drugo kod Pećinaca, kad deca završavaju u bolnici zato što je neko u komšiluku odlučio da „počisti" strnjiku — onda više nije reč o običaju, nego o javnoj opasnosti. Ovog oktobra Srbija je, čini se, to konačno shvatila. Pet satelita danonoćno gleda svaki pedalj zemlje, šestoro ljudi je uhapšeno, četvorica su priznala da su zapalili njive, a sedamdesetoro je pozvano na razgovor u policiju. Neki od njih čekaće i poligraf.
Glamočić je poruku poslao sa Čvarkijade, ne iz Beograda
Ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić odabrao je neuobičajenu pozornicu za jednu od najtežih poruka koje je Srbija čula o paljenju strnjike. Ne konferencija za štampu, ne televizijski studio, ne sednica vlade. Valjevo. Čvarkijada. Festival čvaraka, slanine, domaće hrane — i poljoprivrednika koji su došli da vide šta se to kuva na srpskom selu.
Dobar izbor. Jer u Beogradu ovu priču ne bi čuo niko ko zaista pali strnjiku. U Valjevu, u Kolubarskom okrugu, u Mačvi — tu se zna čija je njiva, čiji je dim, čija je krivica. I tu je Glamočić, pred publikom koja se ne da zavariti političkim frazama, izjavio ono što je trebalo reći pre deset godina. Zahvalio se MUP-u, pre svega Sektoru saobraćajne policije i Sektoru za vanredne situacije, „jer su juče sprečili udese i priveli pravdi šest lica, od kojih su četvorica priznala da su zapalili požar".
Brojke koje više ne mogu da se ignorišu
Nekoliko dana pred Glamočićev govor, Srbija je prošla kroz niz incidenata koji su na površinu izbacili ono o čemu se godinama šapuće. Tridesetog septembra, na auto-putu kod petlje Pećinci–Šimanovci u smeru ka Beogradu, gust dim sa obližnjih njiva spustio je vidljivost na metar-dva. Rezultat — lančani sudar četrnaest vozila. Dan kasnije, kod Kuzmina na putu ka Batrovcima, sudar četiri teretna i šest putničkih vozila, tri osobe povređene.
A na njivama — petnaestoro povređenih u požarima, među njima i deca. Deca. Na otvorenom polju, u dimu koji su zapalili odrasli. To je slika koja bi trebalo da zauvek promeni odnos prema ovoj praksi, ali bojim se da neće. Kod nas se običaji menjaju tek kad kazna stigne na vrata, ne kad stignu brojke.
Uništavaju prirodu, uništavaju biljni i životinjski svet, uništavaju svoje zemljište, a mogu da prouzrokuju ogromne posledice — Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu
Sateliti ne spavaju, ne traže mito, ne zatvaraju oči
E sad dolazimo do onoga što bi trebalo da zabrine svakog ko je ikada kresnuo šibicu na strništu. Ministarstvo poljoprivrede uvelo je satelitski monitoring — pet satelita, dvadeset četiri sata dnevno, prati celokupnu teritoriju Srbije. Nije to više „neko je prijavio, neko je video" pa se onda sedne na kafu i zaboravi. Satelit ne spava. Ne traži mito. Ne zatvara oči. Gde se dim pojavi, tamo je lokacija, tamo je parcela, tamo je ime vlasnika.
U sprezi sa novim zakonskim posledicama — pasivnim statusom gazdinstva i gubitkom prava na podsticaje — računica za onog ko kresne šibicu postaje brutalno jasna. Ne gubi samo onu jednu letinu. Gubi pristup svim subvencijama. Gubi status aktivnog poljoprivrednog proizvođača. Gubi pravo na ono što mu država daje da bi opstao na selu. A za malog proizvođača, gubitak podsticaja znači kraj — ne jedne sezone, nego poslovanja.
Sedamdesetoro na poligrafu — to nije broj za poljoprivredu
Onaj ko prati srpski agrar decenijama, ne seća se da je ikada viđen ovakav broj. Sedamdesetoro ljudi pozvano je na razgovor u policiju, a određeni broj biće podvrgnut i poligrafskom testiranju. Sedamdesetoro. To nije broj koji se viđa u srpskom agraru. To je broj koji se viđa u velikim policijskim istragama, u slučajevima organizovanog kriminala, korupcije, teških krivičnih dela. A ovde je reč — o paljenju strnjike.
Gazdinstvima na čijim parcelama bude utvrđeno paljenje strnjike prete pasivan status i gubitak prava na podsticaje — iz saopštenja Ministarstva poljoprivrede
Šta zapravo gori kad se zapali strnjika
Mnogi poljoprivrednici, iskreno, ne pale strnjiku iz inata ni iz neznanja. Pale je jer im se čini da je to najjeftiniji način da očiste parcelu, da „spale korov", da pripreme zemljište za jesenju obradu. I tu nastaje najveći problem — ta praksa se prenosi s kolena na koleno, a niko nikada nije objasnio zašto je loša.
Zemljište izgori. Mikroorganizmi u površinskom sloju, oni koji godinama prave strukturu i plodnost, nestaju u jednom satu vatre. Organska materija koja je trebalo da se razgradi prirodno — izgori. Voda koja padne posle takve njive ne prodire kroz zapečenu površinu, nego se sliva, nosi humus, pravi bujične tokove. Posle dve-tri godine takve prakse, njiva koja je davala tri tone kukuruza po hektaru daje dve. Posle pet — daje jedva nešto za stoku.
A satelit to sve vidi. Pet satelita, dvadeset četiri sata. I ne zaboravlja. Tu negde, u toj računici, leži pravi razlog zašto je Glamočić iz Valjeva umesto iz Beograda poslao ovu poruku.
Država uzvraća udarac — ali samo ako izdrži
Ako se ovaj trend nastavi — hapšenja, pozivi, poligrafi, sateliti, oduzimanje podsticaja — to je prvi ozbiljan odgovor države na problem koji se godinama gurao pod tepih. Dotle je paljenje strnjike bila tema za pritužbe komšija i lokalne inspekcije koje niko nije shvatao previše ozbiljno. Sad je tema za krivične prijave. I to je, priznajem, promena koju nisam očekivao da ću doživeti u svojoj novinarskoj karijeri.
Pitanje koje ostaje otvoreno je da li će ovaj pritisak trajati. Tehnička vlada ima rok, izbori se bliže, a strnjika će ponovo biti suva u julu. Hoće li i tada biti pet satelita? Hoće li i tada biti sedamdeset pozvanih? Hoće li i tada neko zaista završiti sa pasivnim statusom i bez ijedne subvencije — ili će se sve raspasti čim se promeni ministar?
Dok se ne pojavi sud koji sudi, sateliti su samo slike
Srpska njiva je u oktobru 2026. dobila pet satelita koji je čuvaju danonoćno. To je više nego što je ikada imala. Ali sateliti su beskorisni ako se iza njih ne pojavi sud koji donosi presude, inspektor koji piše kazne i ministarstvo koje zaista briše gazdinstvo iz registra. Do tada — pet satelita gleda, a čovek na traktoru i dalje razmišlja da li da kresne šibicu. Neka ne razmišlja. Jer od ovog oktobra, ta šibica vodi pravo u policiju. A ono što je još važnije — vodi u gubitak svega što mu je država ikada dala.
Izvor: AgroSmart, 4. oktobar 2026.
💬 0 comments