Žetva je završena, kombajni su oprani, prikolice parkirane, a džepovi opet tanki. I baš u tom trenutku — kad se banatski ratar konačno može da sedne, skine rukavice i razmisli šta mu je sledeća sezona doneti — neko mu je zakazao sastanak. I to ne bilo kakav. Prvi oktobarski četvrtak u Kikindi označio je početak nečega što ovaj deo Banata nije video godinama: ozbiljan, planski ciklus edukacije za seljaka, sa jasnim terminima, jasnim temama i jasnim novcem iza svega.
Kad edukacija prestane da bude dekoracija
Poljoprivrednici u Banatu navikli su da im se neko javi samo u tri slučaja — kad treba nešto da kupe, kad treba nešto da potpišu, ili kad treba da ih neko slika za novine pred izbore. Između ta tri scenarija, prostora za razgovor o znanju gotovo da nije bilo. Zato ovogodišnji ciklus predavanja Poljoprivredne stručne službe Kikinda, koji finansira Fond za razvoj poljoprivrede Autonomne pokrajine Vojvodine, deluje kao mala, ali važna promena kursa.
Nije ovo prvi put da neko u Vojvodini priča o kontinuitetu edukacije, prilagođavanju klimi i novim tehnologijama. Te reči se izgovaraju već petnaest godina, na svakom sajmu, svakom skupu, svakom godišnjem izveštaju. Ali ovog puta, čini se, neko je seo i razmislio: šta proizvođaču zaista treba za sledeću sezonu, a ne šta mi želimo da mu pričamo.
Deset termina, dva grada, nula praznih tema
Ciklus koji je upravo krenuo predviđa deset savetodavnih predavanja. Pet u Kikindi, pet u opštini Novi Kneževac. Podela je logična i terenu poznata — dva susedna banatska sreza dele isti tip zemljišta, istu klimu, iste suše, iste cene repromaterijala, istu vrstu glavobolje u oktobru.
Oblasti koje će predavanja pokriti su upravo one oko kojih se banatski seljak budi u pet ujutru i ne može da zaspi u ponoć: ratarstvo, zaštita bilja, agroekonomija i stočarstvo. Nigde predavanja o nečemu što se ne može primeniti sutra na njivi, nigde teorije koja ne prolazi kroz kalkulaciju. Ako je tema zaštita bilja — to je zaštita od onoga što je prošle sezone već napalo useve. Ako je agroekonomija — to je računica koja pokazuje zašto cena pšenice na berzi više nema nikakve veze sa onim što stiže na otkup.
U narednom periodu PSS će realizovati pet predavanja na teritoriji grada Kikinde, a isto tako i u opštini Novi Kneževac. Pokrivamo oblasti ratarstva, zaštite bilja, agroekonomije i stočarstva — Mladen Đuran, direktor PSS Kikinda
Mladen Đuran, čovek koji godinama stoji na čelu kikindske službe, zna bolje od većine koliko sezona ne trpi improvizaciju. Struktura ciklusa — pet i pet, sa jasnim temama i podrškom pokrajinskog fonda — nije slučajna. To je signal da neko razume kako banatski proizvođač razmišlje: ne unapred, ne za pet godina, nego od naredne setve do naredne žetve.
Zašto je ovo važnije nego što izgleda
Iza ovog ciklusa stoji nešto što se godinama potcenjuje — poljoprivredna stručna služba kao sistem. Decenijama je PSS u Srbiji bio sveden na administrativnu funkciju, na izdavanje potvrda i overu prijava. Savetodavci su se retko pojavljivali na terenu, a još ređe im se neko zaista obraćao za mišljenje o setvi, zaštiti, ishrani stoke ili knjigovodstvu na gazdinstvu.
Ta slika se polako menja. Ne zato što je neko u Beogradu odlučio da edukacija mora da bude prioritet, već zato što su sami proizvođači počeli da traže znanje — i to brže nego što im ga sistem može isporučiti. U Vojvodini, koja obrađuje blizu dva miliona hektara oranica i gde se godišnje proizvede više od polovine srpske pšenice i kukuruza, edukacija nije luksuz. To je infrastruktura, jednako važna kao atarski put ili silos u selu. Ako se tu ne ulaže, sve ostalo — subvencije, premije, regresi — pada u vodu.
Prednosti ovakvih predavanja su kontinuitet u edukaciji poljoprivrednika, prilagođavanje novim uslovima proizvodnje, klimatskim promenama i novim tehnologijama — iz PSS Kikinda
Zato deset predavanja u dva grada, uz pokrajinski novac, nije samo još jedan projekat na papiru. To je pokušaj da se seljaku vrati ono što mu je oduvek pripadalo — mesto u prvim redovima kada se priča o njegovoj budućnosti.
Šta ovo znači za čoveka na njivi
Ima nešto simbolično u tome što ciklus kreće u oktobru, posle žetve, kada su džepovi tanki, a glave pune pitanja. Sledeća setva je već za nekoliko meseci. Ko do tada ne nauči nešto novo — o zaštiti od bolesti koje su se prošle sezone pojavile na njegovom polju, o agroekonomiji koja mu noću ne da da spava, o stočarstvu koje je u Srbiji u poslednjih deset godina izgubilo trećinu grla — taj će u proleće opet raditi po starom. A po starom, u ovim vremenima, znači raditi za nulu.
Tu nastaje razlika između ovakvog ciklusa i još jednog skupa u sali gde se priča o digitalizaciji, pametnim farmama i dronovima. Banatskom proizvođaču ne treba predavanje o budućnosti poljoprivrede. Njemu treba predavanje o tome kako da sledeće godine ne završi u minusu.
Banat konačno uči planski, a ne stihijski
Ako se ovaj ciklus pokaže kao uspešan — a sve ukazuje da hoće, jer su teme, termini i ljudi postavljeni kako treba — Kikinda i Novi Kneževac mogu postati model za čitavu Vojvodinu. Ne zato što su najveći ili najbogatiji banatski srezovi, već zato što su prvi koji su pokušali da edukaciju vrate tamo gde pripada: u salu, pred seljaka, sa konkretnim pitanjem i konkretnim odgovorom.
Banat je naučio da preživljava suše, mrazeve, loš otkup i skupo đubrivo. Sada treba da nauči i da koristi ono što mu se nudi besplatno — a to je znanje. Ko presedi ovaj ciklus, taj u proleće neće sejati u mraku.
Izvor: AgroFin, 4. oktobar 2026.
💬 0 comments