Jesenji tretman kruške bakrom: Poslednji voz za zdrav rod u junu

Lovac koji je jednom video medveda zna da posle toga nema više „videćemo". Isto važi i za voćara koji je bar jednom zatekao svoju krušku u proleće — crne grane, uvele mladice, plodove koji trule pre nego što sazru. Takav čovek ne pita treba li raditi jesenji tretman. On ga radi. Upravo sada je taj momenat — oktobar, list polako opada, sezona se zatvara, a PIS je poslao jasno upozorenje svim proizvođačima ranih krušaka. Ko propusti ovaj vremenski prozor, u junu neće imati šta da stavi u gajbu. Bakteriozna plamenjača ne prašta, ne pregovara i ne čeka sledeću godinu.

Zašto jesen odlučuje o proleću

Kruška je kultura koja živi u ciklusu, a taj ciklus se ne zatvara berbom — zatvara se mnogo kasnije, u onim tmurnim oktobarskim danima kada voćnjak izgleda kao da je zaboravljen. Tu, upravo u tom prividnom miru, odigrava se najvažnija bitka cele sezone. Patogeni koji su napadali krušku tokom vegetacije sada traže sklonište za zimu — u trulim plodovima koji su ostali u krošnji ili na zemlji, u polomljenim granama, u opalom lišću. Erwinia amylovora, Venturia pirina, Mycosphaerella pyri — tri imena koja svaki ozbiljan voćar mora da zna napamet, jer su to bakterija plamenjače, čađava pegavost lista i krastavost ploda, a siva pegavost lista. Svi oni prezimljavaju u voćnjaku i čekaju prvu prolećnu kišu da krenu u novi napad. Ako im se sada ne preseče put, u proleće će voćnjak izgledati kao da je neko po njemu prosuo benzin i zapalio ga.

Signal za prskanje: kad opadne šezdeset do sedamdeset procenata lista

PIS je jasan i precizan kao po priliku vremenske prognoze za ratare — momenat za tretman je faza kada opadne između šezdeset i sedamdeset procenata lisne mase, i to pre nego što padnu najavljene padavine. Nema pregovaranja, nema odlaganja, nema „sutra ću". Bakterija ulazi u stablo kroz lisne ožiljke, kroz rane nastale opadanjem lišća, a ako je tretman stigne pre kiše, sprečava se njeno širenje u unutrašnjost biljke. Kiša posle tretmana, objašnjavaju stručnjaci, ne smeta — naprotiv, ona aktivira preparat. Ali kiša pre tretmana znači da je bakterija već ušla, i tada je svaki hemijski udar manje efikasan, a šteta već započeta.

Ko ispriča štetu u proleće, taj je štedeo u oktobru — ili je štedeo bakarni tretman. To je najskuplja štednja u voćarstvu — iz saopštenja PIS Srbije

Prozor za akciju je uzak, ali dovoljno širok za one koji su organizovani. Reč je o pet do sedam dana u optimalnom slučaju, a posao po hektaru ne traje duže od pola dana ako se radi kako valja.

Tri preparata, jedna priča — sve na bazi bakra

PIS je registrovao tri preparata za ovu namenu, i sva tri se oslanjaju na aktivnu materiju bakar-oksihlorid, sa ili bez dodatka bakar-hidroksida. Razlika je u formulaciji i doziranju, a izbor zavisi od toga šta proizvođač ima na raspolaganju i koliko je voćnjak opterećen infekcijom iz prethodne sezone.

Curenox 50 WP, sa aktivnom materijom bakar-oksihlorid, primenjuje se u dozi od jednog i po do dva kilograma po hektaru. Oxitec 25% hi bio, takođe na bazi bakar-oksihlorida, ide u dozi od tri kilograma po hektaru. Grifon SC, koji u sebi kombinuje bakar-oksihlorid i bakar-hidroksid, koristi se u količini od četiri litra po hektaru. Bez obzira na izbor, ključna stvar je pokrivenost cele krošnje — od vrha do osnove stabla, sa obe strane reda, bez preskakanja i žaljenja rastvora.

Čist voćnjak pre hemije

Pre nego što se uopšte uzme bakarni preparat u ruke, iz voćnjaka moraju da se uklone svi potencijalni rezervoari zaraze. Polomljene grane, sasušeni delovi krošnje, truli plodovi koji su ostali na zemlji ili u krošnji, i opalo lišće — sve su to mesta prezimljavanja patogena. Ako se to ne uradi, svaki dinar potrošen na hemiju biće bačen. To nije preporuka, to je uslov. Čist voćnjak pred tretman — to je osnov bez koga nema ništa.

Iskusan voćar ovo zna. Početnik to često zaboravi ili preskoči, pa se u proleće čudi zašto mu tretman „nije upalio". Nije problem u preparatu. Problem je u tome što im nije dao gde po šta.

Bakar u oktobru je temelj zdravog roda u junu — bez te osnove, sve se urušava do berbe — ocena stručnjaka za voćarstvo

Šta košta tretman, a šta košta ne tretman

E sad dolazimo do onoga što boli svakog malog proizvođača — do dinara. Jesenji tretman bakrom je najjeftinija polisa osiguranja koju voćar može da kupi. Cena jednog tretmana po hektaru, čak i sa najskupljim od ova tri preparata, ne prelazi iznos koji se meri hiljadama dinara. Uporedite to sa štetom od jedne prolećne plamenjače — uništen rod, trajno oslabljeno stablo, gubitak investicije od nekoliko godina. Računica je prosta. Ili im ne radite tretman, ili ćete raditi krčenje voćnjaka.

Tu dolazimo do suštinskog problema srpskog voćarstva — mnogi mali proizvođači, posebno oni sa manje od pola hektara pod kruškom, tretman u jesen preskaču. Izgovori su uvek isti: „nema se vremena", „nema se para za hemiju", „ionako je sve otišlo". A u proleće se čude kad im grane pocrne i kad plodovi trule pre berbe. Kruška je kultura koja traži posvećenost tokom cele godine — ne samo u proleće kada cveta i kada se bere. Ko to nije shvatio, ne treba ni da sadi krušku. To je tvrda, ali iskrena istina.

Mali proizvođači u najvećem riziku

Srbija je poslednjih deset godina izgubila značajan deo proizvodnje kruške upravo zbog bolesti koje se, da je jesenji tretman urađen kako treba, ne bi ni proširile ovako kako jesu. Organizovani proizvođači u udruženjima i zadrugama već su obavešteni, imaju svoje agronome, prate PIS obaveštenja i deluju na vreme. Ali mali i srednji proizvođači, koji čine većinu srpske proizvodnje kruške, ovakve informacije često dobijaju sa zakašnjenjem ili ih uopšte ne dobiju.

Tu ulogu mora da odigra lokalna poljoprivredna stručna služba, ali i sami proizvođači — jedan kolega u selu koji je čuo za PIS obaveštenje, koji je to rekao drugima — to je lanac koji može da spasi čitav kraj. Jer bez tog lanca, mnogi će ponovo ostati bez roda, a onda će se u aprilu ponovo pitati zašto im je kruška „iznenada" pocrnela. Nema tu iznenada. Ima samo oktobar koji je propušten.

Stvar je jasna — ostaje samo disciplina

PIS je dao sve podatke, preporuke, doze, i vremenski prozor. Ostaje samo da proizvođači to i sprovedu. Tri preparata, jedan vremenski prozor od pet do sedam dana, i posao koji se završava za pola dana po hektaru. Ništa komplikovano. Ništa novo. Samo ono što se ponavlja iz godine u godinu, a što većina i dalje ignoriše dok ne bude kasno.

Ko to ne uradi sada, neka se ne žali u proleće kad mu bakterija pojede ono što je ostavio od roda. Jer u voćarstvu ne postoji „videćemo sledeće godine" — postoji samo sledeća sezona koja dođe brže nego što mislite. I uvek nosi sa sobom sve ono što joj prethodna sezona ostavi u nasleđe. Bakar u oktobru je ta poruka. Ko je čuje — spašava rod. Ko je ne čuje — ostaje bez njega.

Izvor: Agro TV, 10. oktobar 2026.