Domaći poljoprivrednici koji prate novosadsku berzu znaju jedno pravilo: ko čeka, taj dočeka. Ali malo ko je očekivao da će žuto zrno tako brzo skinuti pšenicu s trona. Posle tačno tri nedelje dominacije hlebnog žita, kukuruz se vratio tamo gde mu je mesto — na prvo mesto po prometu. I vratio se sa stilom. Odneo je gotovo trideset odsto više nego svi ostali usevi zajedno, tačnije 73 odsto ukupnog nedeljnog prometa na Produktnoj berzi.
Zašto baš sada
Berzanski kalendar jeste nezgodna stvar. Pšenica ima svojih pet minuta posle žetve, kada mlinari i izvoznici zatvaraju pozicije pre zimskih meseci. To se desilo, trajalo je tri nedelje, i sada je gotovo. Kukuruz je preuzeo dirigentsku palicu jer je sezona stočne hrane u punom jeku, a industrijska prerada ne staje ni sekunde. Oni koji su čekali robu sa aflatoksinskom analizom, mogli bi da zaključe da su čekali uzalud — interesovanje je gotovo u potpunosti bilo usmereno na zrno bez tog dodatnog troška. To je jasan signal tržišta: ko hoće da proda, mora da ponudi ono što kupac traži.
Cena koja pada, promet koji raste
Interesovanje za kukuruz nije jenjavalo od ponedeljka do petka. Ugovori su zaključivani u rasponu od 21,30 do 22,10 dinara po kilogramu bez PDV-a, a prosečna cena sedmice spustila se na 21,53 dinara bez poreza, odnosno 23,68 dinara sa porezom. Na prvi pogled — sitna promena. Statistika kaže da je to pad od samo 0,30 odsto u odnosu na prethodnu sedmicu. Ali statistika ne zna kako izgleda čardak u kom stoji pet stotina tona zrna čekajući bolju cenu.
Ovo je klasičan jesenji obrazac — posle žetve ponuda raste, prerađivači povlače kukuruz za stočnu hranu, cena blago padne, ali promet eksplodira. Ko razume ovaj ritam, taj zarađuje — Miloš Ranđelović, berzanski analitičar
Svaki promil na količinama od nekoliko stotina tona znači razliku između dobre sezone i one koju proizvođač radije ne pominje. To nije teorija. To je matematika atarskog života.
Pšenica diže glavu, ali samo sa pasošem kvaliteta
Dok kukuruz vlada, pšenica se polako budi. Tržište je prošle sedmice usporilo, ali ono što je trgovano — trgovano je po višoj ceni. Kupoprodajni ugovori za pšenicu sa 11 do 13 odsto proteina zaključivani su od 21,80 do 22,50 dinara po kilogramu bez PDV-a, sa prosekom od 22,23 dinara. Sa porezom, to je 24,45 dinara za kilogram.
Rast od 1,64 odsto u odnosu na prethodnu sedmicu nije došao od tržišnog buma. Došao je jer je u realizovanoj strukturi bilo više kvalitetne robe. Kupci su imali jasne zahteve po pitanju proteina, prodavci su nudili ono što su imali u silosima, i tu se stvorila pukotina. Tržište je jednostavno odbilo lošiju pšenicu, a ono bolje je vuklo prosečnu cenu naviše.
Ovo je lekcija koja se ponavlja iz godine u godinu, a mnogi je nikada ne nauče: kvalitet se uvek plaća više. Samo treba imati gde da se čuva i kome da se ponudi.
Soja i ječam: tihi pratioci bez drame
Tržište soje prošlo je kao dobra pozadinska muzika — čuje se, ali ne privlači pažnju. Početkom sedmice trgovalo se po 62,50 dinara po kilogramu bez PDV-a, a kako su dani odmicali, kupci su tražili sve niže cene. Poslednje trgovanje zatvoreno je na 62,20 dinara. Ponderisana cena ostala je na 62,40 dinara, odnosno 68,64 dinara sa porezom. Rast od 0,65 odsto — sitno, ali pozitivno. Soja je, izgleda, ušla u fazu stabilizacije posle letnjih turbulencija, i tu će verovatno ostati do kraja oktobra. Pravo kretanje tek dolazi.
Stočni ječam je prometovan po 20,30 dinara po kilogramu bez PDV-a, sa porezom 22,33 dinara. Rast od 0,40 odsto u odnosu na prethodnu sedmicu nije nikakav poseban pomak. Ječam retko pravi dramatične pokrete. On je tihi pratilac stočarske proizvodnje, i ko je računao na njega kao izvor zarade — taj je pogrešio u startu.
Đubriva: evro po stanju, logistika odlučuje
Vesti o veštačkim đubrivima stižu iz dva različita pakovanja. NPK 6:24:12 u džambo vrećama prometovan je po 60,45 do 60,49 dinara po kilogramu bez PDV-a, što u evrima znači 515 evra po toni. Isto đubrivo u maloj ambalaži od 25 kilograma košta 61,68 dinara po kilogramu, ili 525 evra po toni. Ali ta viša cena uključuje prevoz do kupca.
Razlika od deset evra po toni nije razlika u kvalitetu. To je čista cena logistike. Ko ima svoju prikolicu i može sam da preuzme robu, taj štedi deset evra na svakoj toni. Ko nema — plaća tu razliku iz džepa, a na tržištu đubriva džep nije mesto za gubitke.
Sa cenama od 515 do 525 evra po toni, setva 2027. godine se već gradi u glavama poljoprivrednika. Ko sada ne razmišlja o nabavci, taj će na proleće kupovati u žurbi — Dragan Kovačević, agroekonomista
Šta sve ovo znači na terenu
Vratimo se na ono što je zaista važno — šta ove brojke znače za proizvođača koji ora, seje i čeka otkup.
Kukuruz koji blago pada nije tragedija. To je zdravo kretanje posle žetve, kada se ponuda širi a tražnja ima dovoljno vremena da bira. Za proizvođača koji drži kukuruz u čardaku i čeka bolju cenu, ovaj podatak znači da treba da se strpi do kraja novembra — ili da proda sada, pre nego što ponuda postane još veća.
Pšenica koja raste je lepa vest za one koji su je sačuvali do sada. Ali za one koji su je isporučili odmah posle žetve, ovo je gorka lekcija. Kvalitet se uvek plaća više — samo treba imati gde da se čuva i kome da se ponudi.
Soja je u zlatnoj sredini. Stabilna, tiha, bez iznenađenja. Njoj sezona tek dolazi, i za par nedelja ćemo videti pravo kretanje.
Đubriva su tema za sebe. Setva 2027. se već gradi u glavama poljoprivrednika. Ko sada ne razmišlja o nabavci, taj će na proleće kupovati u žurbi, a kupovina u žurbi, to zna svaki seljak — uvek je skuplja.
Berza nije lutrija, nego ogledalo
Produktna berza nam šalje jasnu poruku: tržište se vratilo na normalne šine posle žetvene sezone. Kukuruz vlada, pšenica polako diže glavu, soja traži svoje mesto, ječam tiho prati, a đubriva diktiraju pravila za sledeću godinu. Sve ovo nije dramatično — ali jeste dovoljno da podseti svakog proizvođača da berza nije lutrija. Ona je ogledalo.
I u tom ogledalu jasno se vidi ko je spremao robu pametno, a ko je bio primoran da je proda pod pritiskom troškova i kredita. U ovoj sedmici, pametniji su oni koji su čekali sa kvalitetnom pšenicom. Sledeće sedmice — videćemo ko su pametniji. Jer tržište ne prašta, ali nagrađuje one koji ga razumeju.
Izvor: Agromedia, 9. oktobar 2026.
💬 0 komentara