Dvanaest meseci je dovoljno da se ceo evropski berzanski pejzaž promeni iz korena. Dovoljno je da jedan mraz udari u pravo vreme na pravo mesto, da se leto pretvori u ćudljivu seriju pljuskova, i eto prilike koja se ne ponavlja. Tu priliku je Ukrajina, u jesen 2026, iskoristila bolje od svih — a srpski malinar je ponovo ostao da broji tuđu zaradu sa druge strane granice.
Kad Poljak ostane bez roda, cela Evropa oseti
Nema mnogo poljoprivrednih kultura kod kojih jedna zemlja toliko drži evropski tempo kao što Poljska drži tempo kod maline. Varšava godinama nameće pravila igre, diktira otkupne cene, pomera krivu ponude i tražnje celim kontinentom. Kad se poljski rod prepolovi, posledice ne ostanu u Plonsku ili Lublinu — one se preliju na Hamburg, Minhen, Milano, Beč.
Ovog proleća Poljaci su dobili sve što jedan proizvođač ne želi. Prvo su mrazevi pogodili plantaže u ključnim nedeljama cvetanja. Onda je leto donelo višak vlage i nepredvidive temperaturne oscilacije, koje su prepolovile rod u najvećoj evropskoj proizvodnoj zemlji. Za srpskog malinara koji je navikao da Poljaka gleda kao neslavnog favorita na evropskom tržištu, to zvuči kao prilika iz snova. Ali prilika se, izgleda, nekome drugom otvorila.
Brojke koje ne lažu
Prema podacima koje je objavio EastFruit, pozivajući se na Ukrajinsko udruženje proizvođača bobičastog voća, Ukrajina je na početku sezone 2026/27 isporučila na evropsko tržište 7.400 tona maline po prosečnoj ceni od 4,06 evra za kilogram. Za domaćeg proizvođača naviknutog na dva i po evra u hladnjači, ova cifra izgleda kao pripovetka iz drugog sveta.
Poljska je u julu postala najveći kupac ukrajinskog zamrznutog voća među zemljama Evropske unije, sa 2.830 tona uvezenog ploda samo u tom mesecu. Dakle — država koja je do juče bila evropski broj jedan sada sedi za istim stolom i kupuje sirovinu od Ukrajinaca.
Još je dramatičnije bilo na samom ukrajinskom tržištu. Maloprodajne cene maline u septembru kretale su se između 200 i 280 grivni po kilogramu, a sredinom meseca dotakle su gornju granicu. Za preradu su otkupljivači plaćali od 193 do 195 grivni po kilogramu bez PDV-a — i to je, kako tvrdi Udruženje, apsolutni istorijski rekord za ukrajinski otkup.
Poređenje sa godinom ranije dodatno pojačava utisak. Veleprodajna cena u septembru 2025. iznosila je oko 180 grivni po kilogramu. Razlika od tridesetak grivni znači godišnji rast od oko sedamnaest odsto — u zemlji koja je i sama bila pogođena lošim vremenom.
Ovo je najviša cena koju smo ikada zabeležili za otkup maline u Ukrajini. Kada domaća proizvodnja podbaci, a susedna Poljska ostane bez roda, tržište jednostavno eksplodira — navodi se u saopštenju Ukrajinskog udruženja proizvođača bobičastog voća.
Borovnica i jagoda prate isti ritam
Malina nije jedino bobičasto voće koje je u ovoj sezoni podivljalo na ukrajinskom tržištu. Ponuda borovnice brzo je opadala tokom septembra, pa su maloprodajne cene dostizale 210 do 280 grivni po kilogramu. Glavninu ponude činile su jesenje i uskladištene količine, a pad proizvodnje borovnice zabeležen je i u Poljskoj — što otvara prostor za ukrajinski izvoz koji će trajati duboko u zimske mesece.
Jesenja ponuda remontantnih jagoda kretala se od 120 do 270 grivni po kilogramu, sa srednjom cenom od oko dve stotine grivni. Raspon je širok, ali tržište je živo, tražnja je nesigurna, a cena se traži do poslednje košare.
Sve tri kulture — malina, borovnica, jagoda — šalju istu poruku. Kad nestane ponude, cena ne pita ko je domaćin, ko je gost, ko je prvi stigao. Ko ima robu, diktira uslove.
Šta sve ovo znači za srpskog malinara
Ako neko u Srbiji misli da ukrajinska rekordna cena nema nikakve veze sa ariljskom ili valjevskom plantažom, neka se dobro razmisli. Srbija je drugi najveći proizvođač maline u Evropi i među vodećima u svetu, a Poljska nam je najveći konkurent. Kada Poljak nema roda, srpski proizvođač bi trebalo da bude prvi koji grabi tržište. Pitanje je samo da li tu priliku zaista koristimo ili je, iznova, prepuštamo susedima.
Istovremeno, ukrajinski izvoznici demonstriraju nešto što bi moralo da zabrine naše hladnjačare. U sezoni kada je evropsko tržište gladno za sirovinom, Ukrajina je isporučila 7.400 tona po ceni većoj od četiri evra po kilogramu. To govori da postoje kupci spremni da plate znatno više, ali samo onome ko ima robu i ko je organizovan. Nije dovoljno imati plantažu. Potrebno je imati robu u trenutku kad tržište zavapi za njom.
Dok ukrajinski proizvođači koriste pad poljske proizvodnje da izvoze po rekordnim cenama, srpski malinari se i dalje bore sa otkupljivačima i niskim akontnim cenama. Ovde neko drugi bere plodove naših propuštenih prilika — ističe se u analizi portala EastFruit.
Lekcija koju ne smemo da propustimo
Cela ukrajinska priča zapravo je ogledalo u kome bi svaki srpski proizvođač maline trebalo da se pogleda. Kada ključni konkurent podbaci, tržište ne čeka — ono traži alternative i plaća ih zlatom. Ko ima robu, ko ima hladnjaču, ko može brzo da isporuči, trenutno je u poziciji da bira kupca i diktira uslove.
Srbija ima klimu, ima zemlju, ima znanje i ima sorte koje su decenijama prepoznatljive na evropskom tržištu, od vilameta do mikerice. Ono što nam hronično nedostaje jesu organizacija, udruživanje i hrabrost da tražimo ono što roba zaista vredi. Ukrajina je u 2026. pokazala da se može — čak i u godini kada joj je sopstvena proizvodnja podbacila.
Ako ne umemo da iskoristimo ovakvu situaciju, onda nemamo koga da krivimo sem sebe. Tržište ne prašta. Naročito ne onima koji spavaju dok im se blago prevozi preko granice.
Izvor: Agro TV, 10. oktobar 2026.
💬 0 komentara