Dok se srpski proizvođači krompira spremaju za jesenju berbu i prebrojavaju troškove đubriva, negde daleko na istoku, u stepama Kazahstana, nešto se kuva. Nešto što bi moglo da promeni raspored snaga na tržištu povrća u celom regionu. Kazahstan je, naime, ove sezone na pragu rekordne proizvodnje krompira, a tamošnje ministarstvo poljoprivrede već je jasno stavilo do znanja da izvoznih kvota neće biti. Za naše trgovce i proizvođače koji drže oko na uvozno-izvoznim tokovima, ovo je signal koji vredi pažljivo pročitati.
Zašto je kazahstanski krompir bitan baš sada
Kazahstan nije Poljska, nije ni Holandija, ali jeste ozbiljna karta u regionalnoj igri povrća. Ova zemlja poslednjih godina gradi ambiciju da postane izvoznik hrane šire od svojih granica, a krompir je jedan od aduta. Prošla, 2025. godina bila je prelomna — tada je sa one strane granice isporučeno oko 388.000 tona krompira, a najveći kupac bio je Uzbekistan. Toliki izvozni pritisak izazvao je i uvođenje restriktivnih mera izvoza, jer je domaće tržište ostalo bez dovoljno robe za svoje potrebe. Ove sezone, međutim, slika je potpuno drugačija.
Prema proceni Ministarstva poljoprivrede Kazahstana, ova zemlja bi tokom 2026. godine mogla da proizvede oko 2,8 miliona tona krompira. Domaća potražnja procenjuje se na nešto više od dva miliona tona, što znači da bi višak za izvoz mogao dostići i cifru od 400.000 tona. To je, ako ne matematički, onda praktično — ozbiljan volumen koji putuje drumovima ka Uzbekistanu, Kirgistanu, Tadžikistanu, a sve češće i dalje.
Brojke koje nešto znače
Do sada je, prema istim izvorima, u Kazahstanu izvađeno približno 2,5 miliona tona krompira. Još uvek ima vremena da se ta brojka koriguje naniže ili, što je verovatnije s obzirom na jesenje vađenje, malo koriguje naviše. Zamenik ministra poljoprivrede Nazgul Hatepova potvrdila je da proizvođači u oblastima Karaganda i Pavlodar prodaju krompir direktno sa njiva po ceni od 90.000 do 100.000 tenge po toni. To je, ako se prevede u evre, otprilike od 180 do 200 evra po toni na veliko, franko njiva.
Te cifre su bitne iz dva razloga. Prvo, pokazuju koliko je kazahstanski proizvođač spreman da traži za svoj proizvod na samom izvoru, bez marži prekupaca i troškova skladištenja. Drugo, pokazuju koliki prostor za igru postoji između poljske cene i cene na policama supermarketa — prostor koji u Srbiji dobro poznajemo iz vlastitog iskustva sa paradajzom, paprikom, lukom.
Ministarstvo je istovremeno pozvalo regionalne vlasti i velike trgovinske lance da što pre ugovore potrebne količine krompira, kako bi se obezbedile zalihe do naredne berbe. Cilj je jasan — pokriti domaće potrebe, a onda viškove pustiti na inostrano tržište.
Logistika viška i kontrola cena
Iza ovakve odluke stoji i politika. Premijer Olžas Bektenov naložio je regionalnim vlastima da blagovremeno ugovaraju nabavku, otkup i skladištenje potrebnih količina krompira i drugog povrća koje se smatra društveno važnim. Nije teško pretpostaviti zašto — sezona je pokazala da nestašica i nagli rast cena van sezone znaju da poljuljaju političku stabilnost brže nego bilo kakva opoziciona deklaracija. U zemlji koja se seća hlebnih kriza iz sovjetske prošlosti, kontrola zaliha hrane nije samo ekonomsko, već i duboko društveno pitanje.
Ono što je specifično za ovu godinu jeste da Ministarstvo procenjuje da nema osnova za uvođenje novih restriktivnih mera. To je promena u odnosu na prošlu sezonu, kada je jaka izvozna tražnja prinudila vlasti da posežu za kvotama. Drugim rečima, količina je ove godine takva da tržište može da se reguliše samo, bez administrativnih kočnica.
Ove sezone imamo dovoljno krompira i za domaće potrebe i za izvoz. Zato ne planiramo ograničenja — tržište treba da radi. — Nazgul Hatepova, zamenica ministra poljoprivrede Kazahstana
Šta ovo znači za srpskog proizvođača
Sada dolazimo do pitanja koje bi trebalo da zanima svakog našeg ratara koji u jesen vadi krompir. Kazahstan ne izvozi u Srbiju, ali izvozi u zemlje sa kojima se Srbija takmiči na istim izvoznim tržištima. Uzbekistan, Kirgistan, Turkmenistan, čak i delovi Rusije — to su tržišta na kojima se susreću i kazahstanski i srpski krompir, mada u različitim količinama. Ako Kazahstan gurne 400.000 tona viška na tržište po konkurentnim cenama, to automatski pritiska cene svuda okolo, uključujući i one u Srbiji.
Ovo nije samo pitanje krompira. Ovo je pitanje logistike, konkurentnosti i sposobnosti srpskog proizvođača da se izbori sa regionalnim igračima koji imaju ogromne površine, niže troškove zemljišta i, što je najvažnije — jasan državni interes da izvoze. Naš seljak koji na tri do pet hektara pokušava da zaradi za život, nema tu vrstu podrške iza sebe.
Pogledajmo samo jedan podatak: Kazahstan proizvodi 2,8 miliona tona krompira. Srbija, uprkos tradiciji i kvalitetu zemljišta, u dobrim godinama proizvodi oko 700.000 do 800.000 tona. Razlika je ogromna i govori o tome koliko je ozbiljan ovaj igrač. To ne znači da nema mesta za srpski krompir — ima, i to na domaćem tržištu pre svega — ali znači da se Srbija mora ozbiljno zapitati kuda ide njena proizvodna strategija za ovo povrće.
Domaća cena, strana logika
Srpski potrošač retko razmišlja o tome odakle dolazi krompir koji jede, ali poljoprivrednik mora. Ako na jesen domaća cena krompira bude niža nego što su troškovi proizvodnje, biće to signal da je tržište prezasićeno — bilo domaćim, bilo uvoznim viškovima. Već smo viđali takve sezone, sa lukom, sa jabukama, sa šljivama. Krompir nije izuzetak.
Kazahstanski primer pokazuje jednu stvar jasno: zemlje koje imaju jasan izvozni plan i državnu koordinaciju između poljoprivrednika, trgovaca i ministarstva, uspevaju da plasiraju viškove bez unutrašnjih potresa. Srbija tu koordinaciju još gradi. Dok je ne izgradi, naš proizvođač krompira zavisi od domaćeg apetita — koji je, blago rečeno, skromniji nego što bismo voleli.
Kada neko drugi u regionu ima viška, mi ne smemo da se pretvaramo da se to ne dešava. Cene se ne formiraju samo u Srbiji.
Zaključak: Lekcija sa istoka
Kazahstan je poslao jasnu poruku — ima krompira, ima viška, i nema nameru da zatvara izvoz. Za Srbiju, koja sebe sve češće vidi kao regionalnog igrača u proizvodnji hrane, ovo je podsetnik da tržište ne počinje i ne završava se našim granicama. Naš poljoprivrednik mora da proizvodi kvalitetno i konkurentno, jer će se za njegov proizvod, hteli to ili ne, meriti sa onim što stiže iz Kazahstana, Holandije, Poljske, Belgije. Ko to ne razume, neka ne čudi kada ga jesen dočeka sa praznim džepovima i punim skladištima. A krompir, kao i svaka roba, ne trpi zadršku — ide tamo gde ga plaćaju.
Izvor: Agro TV, 11. oktobra 2026.
💬 0 comments