Ima u ovoj našoj poljoprivredi jedan paradoks koji me prati decenijama. Svi znaju za rakiju, svi je piju, većina misli da u njoj nešto razume — a pitajte proizvođača zašto mu jedna partija izađe bolje od druge, i često ćete dobiti odgovor koji više liči na narodnu poslovicu nego na objašnjenje procesa. U ponedeljak, 26. oktobra, u 17 sati, u Hali 1 Beogradskog sajma, na štandu Agro TV-a, biće pokušano da se taj jaz premosti na jednom neobičnom mestu — Sajmu knjiga. Profesor Ninoslav Nikićević, verovatno najupućeniji srpski stručnjak za rakije, i proizvođač Armin Tot, čovek koji je svoj rad posvetio kvalitetu tradicionalnog destilata, razgovaraće o tome šta rakiju čini vrhunskom. I posle razgovora — degustacija „Moba" travarice.
Zašto baš Sajam knjiga
Kada sam prvi put čuo da se rakija predstavlja na Sajmu knjiga, priznajem da sam se nasmešio. Ali kad malo razmislite, to je logično mesto. Rakija počinje od voća, prolazi kroz preradu i završava kao proizvod koji nosi identitet mesta, tradicije i čoveka koji je pravi. Ta veza između zemlje i domaćeg znanja stara je koliko i samo piće — a danas se suočava sa potrebom da se tradicija objasni, dokumentuje i predstavi potrošaču na razumljiv način.
Knjiga omogućava da se znanje sazna. Javni razgovor pokazuje kako se ono primenjuje u praksi. A spajanje stručnog znanja sa iskustvom proizvođača — to je tačno ono što fali u srpskoj poljoprivredi: ne teorija sama, ne praksa sama, nego oboje zajedno.
Razmislimo o tome šta znači kvalitet rakije. Lako je stati na ukusu, mirisu i boji. Međutim, iza tih osećanja stoje sirovina, odluke proizvođača, kontrola procesa i poznavanje lokalnih tradicija. Zato kvalitetna rakija nije proizvod koji se može opisati samo receptom. Ona je zbir iskustva, nauke i svakodnevnog rada — a to se ne piše na etiketi, to se vidi u destilatu.
Šta će se otvoriti pred publikom
Susret je najavljen kao razgovor dvojice poznavalaca oblasti. Ninoslav Nikićević, profesor i jedan od najpoznatijih stručnjaka za rakije u ovom delu Evrope, i Armin Tot, proizvođač koji je svoj rad posvetio unapređenju kvaliteta našeg tradicionalnog pića. Tema obuhvata karakteristike vrhunske rakije, ključne korake u nastanku kvalitetnog destilata i stručnu literaturu koja pomaže u boljem razumevanju proizvodnje i kulture rakije.
„Šta odlikuje vrhunsku rakiju, koji su ključni koraci u nastanku kvalitetnog destilata..." — Agro TV, najava razgovora
Razgovor je otvoren za publiku. Posetioci mogu postaviti pitanja i uključiti se — a to je važno, jer proizvodnja rakije otvara mnogo praktičnih pitanja koja nisu jednako vidljiva spolja. Od izbora sirovine i praćenja procesa, preko čuvanja proizvoda, do načina na koji se on predstavlja potrošaču. Sva ta pitanja imaju zajednički imenitelj: odgovornost proizvođača.
Proizvođač mora znati zašto jedna partija nije ista kao druga. Šta je moglo da se popravi. Kako se iskustvo pretvara u ponovljiv rezultat, a ne u srećnu slučajnost. Tu znanje iz literature i iskustvo iz proizvodnje mogu ići jedno uz drugo, umesto jedno protiv drugog.
Degustacija „Mobe" travarice predstavlja praktičan deo programa. Prikazivanje proizvoda publici pruža priliku da se rasprava o kvalitetu ne zadrži na apstraktnom nivou, nego dobije vidljiv oblik. U ustima. U nosu. U onom trenutku kada čaša kaže više od bilo koje knjige.
„Program će biti zaokružen degustacijom 'Mobe' rakije travarice." — Agro TV, najava događaja
Događaj je, dakle, zamišljen kao susret čitalaca sa ljudima koji se bave konkretnom proizvodnjom. Knjiga predstavlja znanje, ali kada se na drugom delu štanda nađe proizvod i stručnjaci koji objašnjavaju njegov nastanak, veza između ideje i rezultata postaje jasna. Opipljiva.
Još jedna stvar: poziv je otvoren. Nije namenjen samo unutrašnjim krugovima. Pitanja mogu postavljati proizvođači, ljudi koji tek razmišljaju o ulasku u ovu delatnost, i potrošači zainteresovani za kvalitet i poreklo. Svi su dobrodošli.
„Posetioci će moći da postave pitanja gostima i uključe se u razgovor." — Agro TV, najava događaja
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu
Spajanje profesora i aktivnog proizvođača nije formalnost. Nauka bez prakse lako ostane u opštim preporukama koje niko ne primenjuje. Praksa bez sistema znanja se zadovolji intuicijom — a intuicija, dragi moji, ne može da garantuje isti ukus u svakoj flaši. Nikićevićev poznavanje oblasti i Totovo iskustvo u proizvodnji trebalo bi da pokažu kako se ta dva sveta povezuju bez nametanja jednog drugome.
Za voćare i male destilere ovo je ključna tema. Njihov rad se ne završava prodajom sirovine. Rakija je način da se doda vrednost plodovima — ali i mogućnost da se napravi proizvod prepoznatljiv po imenu, ukusu i poreklu. Istovremeno, svaki novi lanac otvara pitanja standardizacije, označavanja, kontrole i odnosa prema potrošaču. Pitanja na koja mnogi nemaju odgovor, zato što nikada nisu ni čuli pravo pitanje.
U široj agrarnoj politici novac je često prva tema o kojoj se razgovara, a znanje se tretira kao nešto što će doći kasnije. To je pogrešno. Novac ne može da reši sve. Proizvođač mora razumeti proces, znati kako kvalitet uvesti u svakodnevnu proizvodnju i kako svoje ime predstaviti bez praznih obećanja. Subvencija pokrije trošak sadnje, ali ne nauči šta raditi sa plodom kad on stigne.
Zato ovakvi razgovori nisu izolovani kulturni događaj. Oni povezuju obrazovanje, proizvodnju, preduzetništvo i zaštitu lokalnog identiteta. Ako se pažljivo iskoriste, mogu pomoći da rakija ne ostane samo tradicija koja se priča — nego proizvod koji se pravi po poznatim principima i može se dokazati pred svakim potrošačem.
Rakija će 26. oktobra u Hali 1 Beogradskog sajma dobiti mesto na kojem će se govoriti o njenom identitetu, ali i o odgovornosti koja taj identitet nosi. Budućnost te tradicije neće se čuvati samo pečatom, nego znanjem koje se prenosi i proverom koja stoji iza svake flaše. A to, drugovi, vredi više nego bilo koja premija.
Izvor: Agro TV, 24. oktobra 2026.
💬 0 comments