Njive su suve kao kost, kalendar ne pita nikoga, a svaki kilogram semena ove jeseni stiže sa cenovnikom koji raste brže nego što ratar stiže da prebroji. Između neba koje ne daje kišu i računa koji ne daje mira, srpski proizvođač ponovo bira manje zlo — posejati u suboptimalnim uslovima ili gurati setvu u novembar i moliti se da zima ne stigne prerano. Ako mislite da je to samo kalendarska dilema, niste gledali cene đubriva ovih dana.
Rekordne površine pod pšenicom — ali pod kojim uslovima
Prošla jesen je ostavila brojke koje se pamte. Republički zavod za statistiku beleži 631.965 hektara pod pšenicom u jesen 2025. godine, od čega u Vojvodini 367.048 hektara. To je za 5,2 odsto više nego godinu dana ranije. Ove sezone procene proizvođača idu ka održanju ili premašenju tog nivoa, delom i zato što pšenica može da preuzme parcele na kojima je uljana repica izostala zbog suše.
Tu se otvara prvo važno pitanje. Koliko je tih parcela realno preorijentisati i da li će to nadoknaditi gubitak repice kao profitabilnije kulture. Pšenica nije repica po prinosu po hektaru, ali je sigurnija ruka u neizvesnim godinama. Barem bi trebalo da bude.
Ako pogledate strukturu, Vojvodina nosi lavovski deo tih površina — više od 367 hiljada hektara od ukupno blizu 632 hiljade. To znači da ono što se desi na ritskim černozemima u velikoj meri određuje nacionalni prosek. A na tim zemljištima se ove jeseni vrti prah.
Rok je smernica, njiva je sudija
Preporuka za setvu pšenice kreće se od 5. do 25. oktobra, uz prilagođavanje području i sorti. Usev posejan u tom prozoru ima vremena da razvije koren, započne bokorenje i uđe u zimu spreman. Ali kalendar je kalendar, a zemlja je zemlja. Kada je njiva suva i grudvasta, nema te norme koja će nadoknaditi loše položeno seme.
Nicanjem sam bio zadovoljan, ali ključ je bio u tome što nisam čekao — orao sam popodne, a sutradan sam već sejao. Kad prođu dani između pripreme i setve, vlaga iz površinskog sloja jednostavno nestane. — Janko Turčan, proizvođač iz Stare Pazove
Turčanovo iskustvo iz jedne sušne jeseni nije univerzalni recept, ali nosi jednu poruku koja važi svake godine. Ne čekaj nepotrebno. Ako je parcela spremna i uslovi dozvoljavaju kvalitetnu setvu, taj trenutak treba iskoristiti. Mogućnost kasnije setve nije opravdanje za odugovlačenje.
S druge strane, kraj oktobra nije kraj sveta. Pšenica se može sejati i početkom novembra, pa i kasnije. Problem što tada biljke ulaze u zimu slabije razvijene, sa manje rezervi i većim rizikom od smrzavanja. Prinos iz takvog useva ne mora nužno biti loš — ali je kockica sa prirodom u kojoj kuća ima više šansi.
Šta ovo znači za čoveka na terenu? Jednostavno — ko ima vlažnu parcelu danas, nema je sutra. Svaki sat između oranja i setve košta vlage koju zemlja ne vraća. U sušnoj jeseni, vreme je resurs koji se troši brže nego gorivo u rezervoaru.
Kad setva kasni, norma se menja
Pomeranje setve zahteva korekciju setvene norme. Broj kilograma semena po hektaru ne može se prepisati iz prošlogodišnje računice, jer na njega utiču klijavost, masa 1000 zrna, ciljani sklop i kvalitet pripreme zemljišta. Sorta ima svoje preporuke i njih treba pratiti.
Bacanje više semena na loše pripremljenu njivu ne rešava problem. To je zamka u koju proizvođači padaju kad pokušavaju da nadoknade kašnjenje pukom količinom. Više semena ne znači više biljaka ako zemlja nije spremna da ih primi. Seme u suvoj grudvi ne klijava — samo čeka i truli.
Koliko košta hektar pšenice ove jeseni
Ovo je pitanje koje svaki ratar postavlja sebi pre nego što pošalje traktor u njivu. Prema procenama zemljoradnika, setva uz planirane agrotehničke mere mogla bi da bude deset do petnaest odsto skuplja nego prošle jeseni. Najveći izdaci idu na seme, đubrivo, gorivo i usluge rada. Ko plaća zakup, taj računa i taj trošak. Ko finansira pozajmljenim novcem, mora da uračuna i kamatu.
Zadružni savez Vojvodine je za prethodni proizvodni ciklus izračunao troškove od približno 148.000 dinara po hektaru sa zakupom, odnosno oko 85.000 dinara bez zakupa. Junska kalkulacija za pšenicu roda 2026. pokazala je ukupne troškove od 148.639,41 dinara po hektaru. Pri očekivanom prinosu od 5.500 kilograma po hektaru, proizvodna cena je iznosila približno 27 dinara po kilogramu — i to bez dinara zarade za proizvođača.
Ako se procenjeno poskupljenje od deset do petnaest odsto primeni na ceo proizvodni ciklus, brojevi idu ovako. Sa zakupom, hektar pšenice košta između 162.800 i 170.200 dinara. Bez zakupa, između 93.500 i 97.750 dinara. Ovi iznosi pokrivaju sve od setve do žetve, ne samo jesenje radove, i nisu zvanična kalkulacija — ali daju realan osećaj o pritisku koji pada na gazdinstva.
Kada prinos od pet i po tona po hektaru jedva pokriva troškove bez zarade, onda svaki poskupljeni kilogram đubriva ili litru goriva direktno jede onaj tanak sloj koji bi trebalo da bude profit. — predstavnik proizvođača iz Vojvodine
Pročitajte taj broj još jednom. 27 dinara po kilogramu — bez zarade. Ako otkupna cena ne ide gore, proizvođač radi za nulu. A ako inputi nastave da rastu, on radi za minus. To nije privredna grana, to je dobrotvorna ustanova sa traktorima.
Sistem na granici održivosti
Pšenica je i dalje stub ratarstva Srbije. Više od šest stotina hiljada hektara pod jednom kulturom nije sitnica — to je hrana, devize i stabilnost agrarnog sektora. Ali kada proizvodna cena od 27 dinara po kilogramu ne uključuje zaradu proizvođača, sistem je na granici održivosti. Poskupljenje od deset do petnaest odsto, ako se ne prati rastom otkupne cene, znači da će proizvođači proizvoditi za nulu ili za minus.
Problem nije samo u ovogodišnjoj suši. Problem je u strukturi troškova koja iz godine u godinu postaje sve nepodesnija. Seme, đubrivo i gorivo rastu po cenama koje formira globalno tržište, dok otkupna cena pšenice u Srbiji često ne prati taj tempo. Proizvođač je u škarama — na jednoj strani inputi koji idu gore, na drugoj otkup koji ide kako mu drago.
Dodajmo tome i činjenicu da sušne jeseni postaju sve češća pojava, a ne izuzetak. Ratar koji mora da bira između setve u suvu zemlju i čekanja na kišu zapravo bira između dva rizika, a ni jedan ne garantuje prinos. U takvim uslovima, iskustvo proizvođača poput Turčana — koji zna da organizuje radove bez gubitka vremena — postaje vrednije od bilo koje preporuke iz priručnika.
Rokovi, cene i vreme — tri promenljive koje ratar ne može da kontroliše, a koje zajedno određuju da li će ova sezona biti uspešna ili samo preživljena. Pšenica će se posejati, to je sigurno. Pitanje je po kojoj ceni i s koliko nade. A nadu, dragi čitaoci, niko još nije uspeo da ugradi u kalkulaciju.
Izvor: Agromedia, 25. oktobar 2026.
💬 0 komentara