Kada jedna kultura pojede skoro sedamdeset procenata ukupnog prometa na Produktnoj berzi, to nije statistika — to je ogledalo u koje se srpska poljoprivreda gleda svakog oktobra i ne prepoznaje se. Prošle nedelje na berzi u Novom Sadu kukuruz je vladao kao da drugih kultura i nema, a cene pšenice, kukuruza i soje krenule su dole. Za proizvođača koji je upravo uspeo da završi žetvu i sada stoji pred silosom sa računicom u glavi, ta poruka zvuči kao šamar u mestu gde bi trebalo da bude ruka.
Zašto oktobar uvek pritišta cene
Oktobar je mesec kada se berza guši u robi. Berba je završena ili se privodi kraju, silosi primaju žito, kamioni se ređaju, a ponuda raste upravo onda kad je pritisak na proizvođača najveći — jer dugovi ne čekaju. To je strukturalni problem koji se ponavlja svake godine sa istom upornošću. Proizvođač najčešće prodaje kad mora, a ne kad je cena dobra. I svake godine se pretvaramo da je to iznenađenje.
Pad od trideset do pedeset hiljaditih delova procenta ne zvuči dramatično dok ga ne prevedeš u dinare po kamionu. Ali u kontekstu marži koje su već tanke kao cigareta, svaki dinar po kilogramu je razlika između toga da li se ide u plus ili se kopa po džepovima.
Kukuruz vlada, ali kupci beže od analize
Brojke su bez milosti — kukuruz je učestvovao sa šezdeset osam procenata u ukupnom nedeljnom prometu. Apsolutna dominacija, bez konkurencije. Ali ono što je zanimljivije od samog udela je ono što su kupci tražili: pretežno robu bez analize na aflatoksin. To je indikator da se strah od kvalitetnih problema, koji su prošlih godina više puta potresli tržište, nije povukao — samo je utihao.
Ugovori su zaključivani u rasponu od dvadeset jednog i deset do dvadeset jednog i trideset dinara po kilogramu bez PDV-a, u zavisnosti od pariteta isporuke. Ponderisana cena je stala na dvadeset jedan i dvadeset četiri dinara bez PDV-a, odnosno dvadeset tri i trideset šest sa PDV-om. To je pad od nula celih četrdeset pet procenata u odnosu na prethodnu sedmicu.
Kupci koji traže kukuruz bez analize na aflatoksin u suštini traže sigurnost, a ne najbolju cenu. To znači da prodavac koji ima čistu robu sa analizom može da pregovara s pozicije snage, ali takvih je ove godine manje nego što se očekivalo. — berzanski posrednik, za portal mojegazdinstvo.rs
Razmislite šta znači kada kupac traži robu bez analize. Ne želi da plati laboratoriju, ali i prihvata rizik. Ili, još prostije, analiza na aflatoksin je i dalje bolna tačka našeg tržišta, iako su prošle godine svi tvrdili da je problem rešen. Očigledno nije — samo je postao neugodna tema o kojoj se ne priča glasno.
Pšenica: najviše buke, najmanje prometa
Kod pšenice je zabeležena najizraženija aktivnost berzanskih učesnika, ali obim realizovanog prometa je ostao nizak. Razlog je banalno tržišni — ponuda i tražnja nisu se slagale ni u pogledu kvaliteta ni u pogledu cenovnih očekivanja. Prodavci su mislili jedno, kupci drugo, i niko nije hteo da popusti.
Ugovori su na kraju zaključeni u intervalu od dvadeset jednog i osamdeset do dvadeset dva i šezdeset dinara po kilogramu bez PDV-a. Prosečna cena je stala na dvadeset dva i osam dinara bez PDV-a, odnosno dvadeset četiri i dvadeset devet sa PDV-om. Pad od nula celih trideset sedam procenata. Najviše pregovora, najmanje zaključenih poslova — klasična pšenica u oktobru.
Soja čeka i čeka
Soja je bila najtiša priča protekle sedmice. Smanjena aktivnost i kupaca i prodavaca, uz izražen cenovni raspon koji je otežavao pregovore, doveli su do toga da je tek krajem nedelje zaključen ugovor. Cena je pala na šezdeset dva i dvadeset dinara po kilogramu bez PDV-a, odnosno šezdeset osam i četrdeset dva sa PDV-om — pad od nula celih trideset dva procenata.
Soja koja je pre par godina gazila preko sedamdeset dinara, sada teško probija šezdeset pet, i to u sezoni berbe kada bi inače trebalo da se formira dno tržišta. Ako se trend nastavi i ako prerađivači nastave da čekaju još niže cene, proizvođači soje će biti stavljeni pred zid.
Cenovni raspon kod soje je toliko širok da prodavac i kupac bukvalno pričaju u različitim jezicima. Dok se ne nađe neko ko će popustiti, tržište stoji. — analitičar poljoprivrednog tržišta
Ječam gubi dah
Za razliku od prethodne nedelje, kada je tražnja podizala cenu stočnog ječma, ove sedmice je ponuda porasla, a tražnja oslabila. Trgovanje je realizovano za ječam hektolitarske mase šezdeset kilograma po ceni od dvadeset dinara po kilogramu bez PDV-a, odnosno dvadeset dva sa PDV-om. Onoga što je prošle sedmice bilo deficitarno, sada ima dovoljno, i cena se vraća na realnu osnovu. Prosto tržišno disanje.
Mineralna đubriva — jesenja priprema ne čeka
Kada je reč o mineralnim đubrivima u džambo vrećama, podaci sa berze pokazuju sledeće: formulacija NPK 10:26:26 trgovan je po ceni od sedamdeset osam i devetnaest do sedamdeset osam i trideset jedan dinar po kilogramu bez PDV-a, što iznosi šeststo šezdeset pet evra po toni. Na paritetu CPT kupcu zaključeni su ugovori za NPK 5:15:15 po ceni od pedeset jednog i devedeset dinara po kilogramu, odnosno četristo četrdeset dva evra po toni.
NPK 6:24:12 je išao za šezdeset jedan i šezdeset šest dinara, odnosno petsto dvadeset pet evra po toni, dok je prilivana UREA zabeležena po šezdeset i osamnaest dinara bez PDV-a, što iznosi petsto jedanaest evra po toni. Ove cene su relevantne zato što jesenja priprema već trči, a proizvođači koji nisu obezbedili đubrivo na vreme sada moraju da kupuju po berzanskim cenama koje ne pokazuju tendenciju pada. Evropske referentne cene uree i NPK formulacija u poslednjih nekoliko nedelja idu gore, što znači da bi i domaće cene mogle da prate taj trend kroz zimu.
Šta ovo znači za čoveka na terenu
Sve tri ključne kulture pale su u cenama, i to nije slučajnost. To je sezonski obrazac koji se ponavlja kao sat — berba pritiska, ponuda raste, a kupac čeka. Proizvođač koji je prodao kukuruz pre tri nedelje dobio je verovatno dvadeset dva do dvadeset tri dinara, a sada dobija dvadeset jedan. Razlika od jednog do dva dinara po kilogramu na sto pedeset tona je između sto pedeset i tristo hiljada dinara — novac koji bi otišao na gorivo, seme, ili rate kredita.
Soja je posebno zabrinjavajuća jer je prošla godina pokazala da pad ispod šezdeset dinara nije teorijska mogućnost nego realnost. Pšenica je, s druge strane, najstabilnija priča, ali upravo ta stabilnost oko dvadeset dva dinara bez PDV-a pokazuje da tržište nema jasnu viziju kuda dalje — ni gore ni dole, samo u mestu.
Berza u oktobru je uvek kafana u kojoj niko ne želi da plati račun prvi. Problem je što proizvođač uvek na kraju plati. — predstavnik otkupne organizacije
Pad cena primarnih kultura u sezoni berbe nije vest — to je dijagnoza. A dok god srpski proizvođač prodaje kad mora, a ne kad je pametno, berza će u oktobru uvek pričati istu priču. Pitanje je samo kada ćemo prestati da je slušamo kao nešto normalno.
Izvor: AgroFin, 25. oktobar 2026.
💬 0 komentara