Kada u jednom kraju ljudi prestanu da seju ono po čemu su ih prepoznavali preko granice, ne nestaje samo usev — nestaje identitet. U Ljubinju, hercegovačkoj opštini gde je duvan nekada bio merilo imovine i ugleda domaćinstva, danas se pod tom kulturom nalazi između deset i petnaest hektara. I to uglavnom za sopstvene potrebe, ne za tržište. Načelnik Odeljenja za opštu upravu opštine Ljubinje Đorđe Sikimić kaže to bez okolišenja, kao ko zaključuje knjigu koju je davno prestao da čita.
Kraj tradicije koji nije jučerašnji
Ovo nije priča o jednoj sušnoj godini. Pad duvanske proizvodnje u Ljubinju traje godinama i sada je, kada su površine spale na nivo porodične bašte, praktično završen. Glavni krivac nije samo vreme ni samo tržište — njihov spoj stavlja poljoprivrednika pred jednostavnu računicu koja ne prašta. Ako nema ko da otkupi, nema ni razloga da se seje.
Duvan je kultura koja traži intenzivan rad od setve do sušenja lista. Presađivanje, obrda, berba, sušenje — svaki korak je radno intenzivan i zahteva iskustvo koje se prenosi s kolena na koleno. Ako na kraju tog lanca ne stoji kupac sa novcem, proizvođač ostaje sam sa robom koju ne može ni pojesti ni pretvoriti u dinare. U Ljubinju su nekad postojale otkupne stanice i kvote, a danas se manje količine voze u Bijeljinu, što za većinu nije ni ekonomski ni logistički održivo.
Duvan se danas uglavnom proizvodi za sopstvene potrebe, dok se manje količine otkupljuju u Bijeljini. — Đorđe Sikimić, načelnik Odeljenja za opštu upravu opštine Ljubinje
Ovogodišnja sezona je samo nalila ulje na vatru. Suša je u pojedinim delovima Ljubinja trajala i do dva i po meseca — dovoljno dugo da i onaj koji bi možda probao sa manjim zasadom odustane pre nego što krene. Duvan ne podnosi dugotrajni stres od nedostatka vode, posebno u fazi intenzivnog rasta lista. Bez sistema za navodnjavanje, a u ovom kraju oni su retkost, proizvođač je prepušten nebu. I nebo je ove godine bilo nemilosrdno.
Šta raste dok duvan pada
Ali Ljubinje nije mrtvo. Dok jedna kultura nestaje, druge se pomaljaju iz njene senke. Beli i crni luk zasađeni su ove godine na više od dvadeset hektara, krompir na četrdeset, žitarice na sedamdeset, paprika na dva hektara. Značajne površine zauzima lucerka, čija je proizvodnja direktno vezana za stočni fond — gde ima stoke, ima potrebe za krmnim biljem, a gde ima lucerke, ima sigurnije krme nego kod kupovne.
Voćnjaci se prostiru na oko sto dvadeset hektara, ali ni tu slika nije ružičasta. Površine pod voćem se smanjuju iz istih razloga koji su zgazili duvan — suša, slab otkup i nedostatak infrastrukture za skladištenje i preradu. Voće koje ne može da se proda sveže, a ne može da se ni preradi, na kraju truli na grani ili se prodaje ispod cene koštaja. Ritam je poznat: manje kulture koje zahtevaju ulog i infrastrukturu, više onih koje idu u saksiju i baštu. To nije razvoj poljoprivrede — to je preživljavanje.
Opština bez budžeta za podsticaje
Opština Ljubinje, priznaju iz same uprave, nema budžet za direktne podsticaje poljoprivrednicima. Umesto da deli novac po hektaru — kako rade bogatije opštine u regionu — Ljubinje udružuje sredstva sa donatorima iz Republike Srpske i međunarodnih organizacija. Cilj je bar nešto: nabavka opreme, repromaterijala i sadnica. To je model koji funkcioniše tamo gde lokalna vlast nema novca, ali ima volje da traži partnere.
Problem je što donatorski model nije održiv na duže staze. Donor dođe, ostavi sadnice ili mašinu, ode. Sledeće godine niko ne garantuje da će se vratiti. Poljoprivrednik koji računa na donatorsku pomoć je poljoprivrednik koji ne planira — on čeka. A u poljoprivredi, čekanje znači gubitak sezone.
Opština, zbog ograničenog budžeta, ne obezbeđuje direktne podsticaje, ali udružuje sredstva sa donatorima kako bi omogućila podršku za nabavku opreme i repromaterijala. — izjava iz opštinske uprave Ljubinje
Ogledalo za celu regiju
Priča iz Ljubinja je geografski daleko, ali suštinski bliska svakom proizvođaču u Srbiji koji je gledao kako mu kultura nestaje pred očima. Sećate se duvana u Vojvodini, koji je sa desetina hiljada hektara spao na simbolične površine? Ili suncokreta u delovima Mačve koji je nekada bio kralj ravnice? Mehanizam je uvek isti: nestane otkupa, nestane podsticaja, doda se suša — i kultura nestane. Ljubinje je samo najnoviji primer.
Duvan je nekada bio poreski prihod za državu, sigurna plata za proizvođača i izvozni proizvod sa dodatnom vrednošću. Danas je u Srbiji duvanska proizvodnja svedena na nekoliko hiljada hektara, uglavnom u južnim i centralnim delovima zemlje, sa otkupom koji drži mali broj kompanija. Proizvođač nema pregovaračku moć — cenu mu diktira otkupljivač, a ne tržište. U takvom okruženju, pad u Ljubinju je samo jedan u nizu.
Ono što zabrinjava jeste šta se dešava sa zemljom koja ostaje prazna. Duvan je bio kultura koja je držala ljude na selu — zahtevao je rad, ali je i plaćao taj rad. Kada on nestane, mladi nemaju razloga da ostanu. Stariji nemaju snage da pređu na nešto drugo. Zemlja se zarasta ili se daje u zakup za sitne pare. To je priča koja se ponavlja od Hercegovine do Banata.
Povrtarstvo koje u Ljubinju beleži rast — luk, krompir, paprika — jeste pozitivan signal, ali sa ozbiljnim ograničenjem. Te kulture zahtevaju navodnjavanje, skladištenje, hladnjače i pristup tržištu. Bez toga, proizvođač proda koliko stigne na lokalnoj pijaci, a višak propadne. Lucerka i stočni fond su možda najsigurniji pravac — stočarstvo je jedina grana gde proizvođač ima relativno stabilan otkup i gde krmno bilje ima sigurnu namenu. Ali i tu je kvaka: bez državnih podsticaja za stočarstvo, svaki rast je krhak.
Ljubinje je mali ogledni primer onoga što se dešava širom Balkana kada poljoprivreda ostane bez institucionalne podrške i organizovanog tržišta. Ne propadaju samo usevi — propadaju sistemi. A sistem se ne obnavlja sadnicama iz donatorskog projekta. Obnavlja se otkupom koji ima garantovanu cenu, podsticajem koji stiže na vreme i infrastrukturom koja ne zavisi od toga hoće li neka međunarodna organizacija sledeće godine produžiti ugovor. Dok god to ne shvatimo, priča iz Ljubinja će se prepričavati iz drugih krajeva — samo sa drugim imenima useva.
Izvor: Agro TV, 25. oktobar 2026.
💬 0 komentara