Kada ste poslednji put razmišljali o tome koliko kiseonika ima u vodi kojom natapate useve? Verovatno nikad. I to je, kako se ispostavlja, upravo problem koji u velikom broju slučajeva prolazi neopaženo — a košta nas prinosa.
Zašto voda nije samo voda
Navodnjavanje se u srpskoj poljoprivredi najčešće svodi na prosto pitanje: imamo li vode i koliko je trošimo. Pritom zaboravljamo da voda nije samo H2O — ona je nosilac rastvorenog kiseonika koji koren biljke podjednako treba kao i samu vlagu. Nedeljko Bašić, direktor i suosnivač kompanije June Trading and Consultancy, koja sarađuje sa holandskom kompanijom Agrona, objašnjava da tokom letnjih meseci, kada temperatura vode raste, njena prirodna sposobnost da zadrži rastvoreni kiseonik opada. Topla voda jednostavno ne može da drži kiseonik onako kako bi hladna mogla.
Posledice se, prema njegovim rečima, često pogrešno pripisuju bolestima ili štetočinama. Biljka slabi, koren ne usvaja hranljive materije kako treba, proizvođač poseže za pesticidima — a pravi problem je bio u vodi. Ovo je naročito izraženo u sabijenim zemljištima, slabo dreniranim parcelama i supstratima za intenzivnu proizvodnju, gde aeracija već predstavlja izazov.
Kako rade nanomehurići i šta donose
Tehnologija koju razvija Agrona zasniva se na nanomehurićima — izuzetno sitnim mehurićima gasa prečnika manjeg od sto nanometara, nevidljivim golim okom. Generator koji kompanija koristi stvara mehuriće od približno sedamdeset pet nanometara, izdvaja kiseonik iz atmosferskog vazduha i ubacuje ga u vodu. Celi sistem, kako Bašić ističe, radi bez ikakvih hemijskih preparata — sto posto prirodno.
Zašto su nanomehurići bolji od običnih? Krupniji mehurići brzo isplivaju na površinu i oslobode gas. Nanomehurići, pak, zahvaljujući Braunovom kretanju — nepravilnom kretanju izazvanom sudarima sa molekulima vode — ostaju raspršeni u vodi znatno duže. To znači da kiseonik ne odlazi u vazduh, već ostaje tamo gde nam treba: u zoni korena.
Često se ovaj detalj ignoriše, iako u velikom broju slučajeva nizak nivo kiseonika u vodi izaziva probleme biljkama koji prolaze neopaženo, jer se misli da dolaze od štetočina ili bolesti. — Nedeljko Bašić, direktor i suosnivač June Trading and Consultancy
Bašić objašnjava da povećanje koncentracije rastvorenog kiseonika na približno osam do dvanaest miligrama po litru već može značajno da poboljša uslove u pojedinim proizvodnim sistemima. Primena nanomehurića ide i korak dalje — mogu se postići koncentracije do dvadeset miligrama po litru. Ipak, optimalan nivo nije isti za sve biljne vrste i sve uslove proizvodnje. Ono što radi za borovnicu ne mora nužno da bude pravi izbor za papriku u stakleniku.
Čišći sistemi, manje glavobolje
Prednost koja se često previđa jeste uticaj nanomehurića na sam sistem za navodnjavanje. Nakupljanje organske materije, algi i biofilma u rezervoarima, cevima i kapaljkama je problem koji svaki proizvođač sa kapljičnim navodnjavanjem poznaje iz prve ruke. Protok se smanjuje, kapaljke se začepljuju, troškovi održavanja rastu.
Naročito su na udaru sistemi koji koriste vodu iz otvorenih akumulacija, gde voda stoji i čeka. Bašić navodi da se efekti na čistoću sistema mogu uočiti već tokom prvih nekoliko nedelja rada, u zavisnosti od početnog stanja vode i instalacija. Ali on je jasan u jednoj stvari — ovo nije zamena za filtraciju, dezinfekciju i redovno održavanje. To je dopuna, ne panaceja.
Maroko: Petnaest odsto više borovnica
Najkonkretniji dokaz iz prakse dolazi iz Maroka, gde je Agrona u oktobru 2024. godine instalirala generator nanomehurića na plantaži borovnica kompanije Agrovision. Plantaža obuhvata dvadeset šest hektara, sa rezervoarom za navodnjavanje kapaciteta petnaest hiljada kubnih metara i generatorom koji obrađuje četrdeset kubnih metara vode.
Prijavljeno povećanje prinosa iznosilo je petnaest odsto. Brojka koja, ako se ponovi u drugim uslovima i na drugim kulturama, nije za potcenjivanje.
Ovaj sistem je 100% prirodan i ne koristi nikakve preparate u svom funkcionisanju. — Nedeljko Bašić, direktor i suosnivač June Trading and Consultancy
Šta ovo znači za srpskog proizvođača
Hajde da budemo iskreni. Srpski poljoprivrednik koji navodnjava iz bušotine ili male akumulacije retko kad meri rastvoreni kiseonik u vodi. Većina nas ne zna ni da taj parametar postoji kao faktor koji vredi pratiti. A kada biljke ne daju očekivano, prvo što radimo je da povećavamo dozu đubriva ili tretiramo fungicidima.
Problem je u tome što, ako koren ne može da diše, ne može ni da usvaja ono što mu dajemo. Bacamo đubrivo u vodu koja ga ne sprovodi do korena na pravi način. Trošimo pesticide na probleme koji nisu ni parazitske ni gljivične prirode. I onda se čudimo zašto je prinos ispod očekivanog.
Tehnologija nanomehurića nije jeftina investicija i nije za svakog. Za malog proizvođača koji navodnjava dva hektara iz male pumpe, ovo je još uvek daleko. Ali za plantažere koji već imaju razvijene sisteme kapljičnog navodnjavanja, rezervoare i ozbiljnu proizvodnju — ovo je tema koja zaslužuje pažnju. Petnaest odsto više prinosa na borovnicama u Maroku nije slučajnost koja se može ignorisati. Pitanje je samo hoće li i kod nas, u našim uslovima, rezultati biti slični.
Jedno je sigurno: voda za navodnjavanje prestaje da bude samo voda. Ona postaje medijum koji moramo da razumemo do nivoa molekula — ili ćemo nastaviti da gubimo prinose ne znajući ni zašto.
Izvor: Agro News, 26. oktobar 2026.
💬 0 komentara