Svaki stočar u Srbiji poznaje taj osećaj — gomila stajnjaka iza štale raste, treba je negde odvesti, negde rasporediti, i uvek košta više nego što planirate. A šta ako bi ta ista gomila, umesto da vam opterećuje budžet za transport i skladištenje, mogla da se proda, da greje domove i da hrani zemljište bolje od vreće mineralnog đubriva za koju dajete po tri hiljade dinara? U Holandiji su na to pitanje odgovorili konkretnim projektom koji menja način na koji farme funkcionišu.
Zašto pričamo o kružnoj ekonomiji baš danas
Cene mineralnih đubriva u poslednje dve godine ponašaju se kao da neko baca kockicu — skoče, padnu, pa opet skoče, ali se nikako ne vraćaju na nivoe iz vremena pre energetske krize. Troškovi gasa, struje i goriva ostaju visoki i nepredvidivi, što znači da svaki evro uložen u proizvodnju danas nosi veći rizik nego pre pet godina. Evropska unija je na ovu situaciju odgovorila politikom kružne ekonomije koja guri poljoprivredu ka modelu gde se otpad ne baca, već pretvara u sirovinu sa tržišnom vrednošću.
Srpska poljoprivreda, recimo to otvoreno, još je daleko od tog modela. Kod nas se stajnjak uglavnom izvozi na njivu onako kako izađe iz štale — bez obrade, bez kontrole sadržaja azota, bez ikakve strategije. I to nas košta, mada tu cenu ne vidimo direktno. Plaćamo je kroz smanjeno zadržavanje vode u zemljištu, kroz ispiranje hranljivih materija koje smo mislili da smo uneli, i kroz postupno propadanje strukture zemljišta koje traje decenijama. Stroži ekološki propisi koji dolaze putem ka EU samo će ovaj problem učiniti vidljivijim.
Holandski model: osamnaest farmi greje ceo kraj
Kompanija Groenewould Gas u Holandiji radi nešto što zvuči prosto, ali zahteva ozbiljnu infrastrukturu. Prikupljaju svež kravlji stajnjak sa osamnaest lokalnih mlečnih farmi i prevode u biogas. Taj biogas se zatim obrađuje do kvaliteta prirodnog gasa i direktno ubacuje u lokalnu distributivnu mrežu. Jednostavno rečeno — stajnjak sa osamnaest farmi postaje grejanje i kuvanje za ceo kraj.
Ono što ovu priču čini posebno zanimljivom jeste da anaerobna digestija ne daje samo gas. Izdvajaju se i čvrsti materijali koji imaju konkretnu tržišnu vrednost — mogu da zamene treset u proizvodnji rasada i supstrata, a mogu da posluže i kao đubrivo sa nižim sadržajem azota. Ovo drugo je ključno u područjima gde su propisi oko ispuštanja azota strogi upravo zbog zaštite podzemnih voda. Nepravilno upravljanje stajnjakom, podsećam, nije bezazlena stvar — vodi ka zagađenju zemljišta i podzemnih voda, a to je problem koji se u Srbiji retko tretira ozbiljno.
Ovakvi sistemi omogućavaju da se materijal koji predstavlja trošak za poljoprivrednike pretvori u proizvod sa ekonomskom vrednošću. — iz analize kompanije Lombard Odier
Ovo je suština cele priče. Ne filantropija, ne ekološka priča za EU projekte — čista ekonomska računica. Stajnjak koji danas košta farmu novac za transport i skladištenje sutra može da bude proizvod koji neko plaća.
Šta Evropa radi, a mi ne radimo
Evropska unija sistematski podstiče razvoj organskih i bioloških alternativa mineralnim đubrivima. Materijali dobijeni preradom stajnjaka i ostataka hrane nisu samo ekološki prihvatljiviji — oni smanjuju zavisnost od uvoznih, energetski intenzivnih đubriva i povećavaju otpornost poljoprivrede na poremećaje na svetskom tržištu. Ko je zaboravio proleće 2022. godine, kada su cene đubriva skočile preko noći zbog rata u Ukrajini i prekida lanaca snabdevanja, taj iz ove priče nije izvukao nikakvu pouku.
Analiza kompanije Lombard Odier ide i korak dalje od same prerade stajnjaka. Regenerativne poljoprivredne prakse — obrada zemljišta bez oranja i upotreba pokrovnih useva — doprinose zdravlju zemljišta i boljoj otpornosti proizvodnje na sušu. I ovo je relevantno za nas. Suše u Vojvodini i širom Srbije u poslednjih nekoliko sezona nisu slučajnost — one su nova normalnost, i ko god misli da će se vratiti stara vremena sa redovnim padavinama od aprila do juna, taj se kocka sa vremenom koje više ne postoji.
Cilj je da se smanji zavisnost od uvoznih, energetski intenzivnih đubriva i poveća otpornost poljoprivrede na poremećaje na svetskom tržištu. — iz politike EU o kružnoj ekonomiji u poljoprivredi
Pokrovni usevi, smanjena obrada zemljišta, kompostiranje stajnjaka, anaerobna digestija — sve su to tehnologije i prakse koje su u Srbiji poznate, ali se primenjuju marginalno, na nekoliko naprednih gazdinstava i u okviru pojedinih istraživačkih projekata. Nema sistemskog pristupa, nema podsticaja koji bi motivisali prosečnog proizvođača da promeni način na koji upravlja otpadom sa farme.
Šta ovo znači za čoveka na terenu
Ova priča ima dva nivoa. Prvi je onaj na kom možemo odmah da delujemo — bolje upravljanje stajnjakom kroz kompostiranje, kontrolisanu primenu, testiranje zemljišta pre đubrenja. To ne zahteva investicije od stotine hiljada evra, zahteva promenu navika i pristupa. Drugi nivo je infrastrukturni — biogasna postrojenja, linije za preradu, organizovano prikupljanje stajnjaka sa više farmi. Tu je potreban kapital i institucionalna podrška koju trenutno nemamo.
Pitam se često zašto u Srbiji, koja ima ozbiljan stočarski sektor u pojedinim regionima — sa stotinama hiljada grla goveda, svinja i živine — nijedna ozbiljna poljoprivredna politika ne prepoznaje stajnjak kao energetski resurs. Imamo mlekare, imamo klanične kapacitete, imamo farme sa hiljadama grla, a stajnjak se i dalje tretira kao problem, ne kao prilika. Holandija, koja je manja od Vojvodine, već je izgradila mrežu takvih sistema. Mi još čekamo da nam neko kaže da je to moguće.
Pretvaranje poljoprivrednog otpada u energiju i korisne materije postaje jedan od pravaca razvoja održivije i resursno efikasnije poljoprivrede. — iz analize prakse kružne ekonomije u EU poljoprivredi
Stajnjak nije otpad. To je resurs koji čeka da bude prepoznat. Dok god ga tretiramo kao problem koji treba rešiti jeftino i brzo, gubimo novac, gubimo plodnost zemljišta i gubimo šansu da budemo manje zavisni od uvoznog đubriva i uvoznog gasa. Holandija nam pokazuje da je moguće — pitanje je samo kada ćemo prestati da gledamo i početi da radimo.
Izvor: Agro TV, 26. oktobar 2026.
💬 0 komentara