Prošle godine je neko u Beogradu, Novom Sadu, Nišu — negde u Srbiji — svaki dan seckao avokado, pravio guakamole, dodavao ga na tost, mešao u salate. I za svaki taj zalogaj platio je novac koji je otišao na račune u Peruu, Kolumbiji, Čileu i Izraelu. Tri hiljade i sto tona. Jedanaest miliona evra. Voće koje ne možemo da uzgajamo, od ljudi koje ne poznajemo, preko ruta koje ne kontrolišemo. A pitanje koje retko ko postavlja glasi: šta se dešava kada ti isti lanci snabdevanja počnu da pucaju pod pritiskom ljudi sa oružjem, hiljadama kilometara daleko od naših kasa?
Meksiko gori, svet plaća
U meksičkoj saveznoj državi Mičoakan, koja je najveći svetski bazen za uzgoj avokada, organizovane kriminalne grupe već godinama sprovode sistemske iznude poljoprivrednika i vlasnika pakovalnica. Eskalacija nasilja redovno blokira izvozne rute, a situacija je dostigla vrhunac kada su Sjedinjene Američke Države privremeno obustavile sve inspekcije u toj državi. Razlog je brutalno jednostavan — direktno ugrožavanje bezbednosti američkog osoblja na terenu.
Sjedinjene Države upijaju devedeset odsto meksičkog izvoza avokada, što iznosi oko milion i dvesta hiljada tona godišnje. Ovo je treći veliki prekid u poslednjih nekoliko godina, nakon kriza 2022. i 2024. Meksička vlada je na teren izvela više od hiljadu i petsto vojnika i pripadnika Nacionalne garde da bi obezbedila pakovalnice i transportne pravce. Zamislite to na trenutak — vojska koja čuva kamione pune voća. To nije slika normalne poljoprivrede, to je slika rata koji se vodi oko plodova.
I dok Mičoakan gori, mi u Srbiji posmatramo iz daleka i mislimo da nas se to ne tiče. Greška.
Konsolidacija kapitala na globalnom nivou
Hronični bezbednosni rizici u Meksiku pokrenuli su talas konsolidacije među najvećim igračima na svetskom tržištu avokada. Američki gigant „Mission Produce" ubrzano preusmerava operacije ka Peruu i Gvatemali, pokušavajući da smanji izloženost meksičkom haosu. Istovremeno, kako prenosi Financial Times, ova kompanija je preuzela svog konkurenta „Calavo Growers", drugog velikog američkog igrača u tom poslu, i priprema se za dalji rast potrošnje.
Ovaj strateški manevar nije beznačajan za srpsko tržište. Kada najveći distributeri kontrolišu globalne zalihe i preusmeravaju nabavku ka alternativnim tržištima, pritisak na upravo one zemlje iz kojih Srbija dominantno uvozi — Peru i Čile — može značajno podići nabavne cene. Domaći potrošač to na kraju oseti na kasama u supermarketima.
Mi nismo deo tog lanca proizvodnje, ali smo deo lanca plaćanja. I to je razlika koju treba razumeti pre nego što se pređe na sledeću cenu na računu.
U perspektivi se ne može u potpunosti isključiti mogućnost oglednog gajenja u posebno povoljnim mikroklimatskim uslovima ili zaštićenom prostoru. Međutim, za razvoj komercijalne proizvodnje bilo bi neophodno prethodno ispitati otpornost odgovarajućih sorti na hladnoću, mogućnosti prezimljavanja, potrebe za navodnjavanjem i ukupnu ekonomsku opravdanost. — Privredna komora Srbije
Zašto ne možemo da ga gajimo kod nas
Moglo bi se pomisliti da klimatske promene, koje donose sve toplija leta na Balkan, otvaraju prostor za domaću proizvodnju avokada. Realnost je drugačija i surovija od želja. Agroekonomski uslovi u Srbiji ne dozvoljavaju prelazak sa uvoznog na domaći model, a ključni limitirajući faktori su niske zimske temperature i rani mrazevi na koje je ova tropska kultura izuzetno osetljiva.
Avokadu odgovaraju blage zime, topla vegetaciona sezona, dovoljno vode i dobro drenirana zemljišta — uslovi koje nalazimo u tropskom i suptropskom pojasu, od Meksika do Kenije, od Indonezije do Izraela. Najveći svetski proizvođači su Meksiko, Kolumbija, Dominikanska Republika i Peru. Srbija se u ovom društvu ne može naći, ma koliko topla leta bivala sve toplija. Zima je ta koja odlučuje, a naša zima ne prašta.
Privredna komora Srbije je jasna — komercijalna proizvodnja trenutno nije ekonomski opravdana. Možda se u nekim posebno povoljnim mikroklimatskim uslovima ili u zaštićenom prostoru može zamisliti ogledno gajenje, ali pre nego što se krene u bilo šta ozbiljno, potrebno je ispitati otpornost sorti na hladnoću, mogućnosti prezimljavanja, potrebe za navodnjavanjem i ukupnu ekonomsku računicu. Srpsko tržište, ugostiteljski sektor i prerađivačka industrija ostaju u potpunosti izloženi globalnim kretanjima.
Šta ovo znači za srpskog potrošača
Kada se kaže da je Srbija izložena globalnim geopolitičkim i logističkim kretanjima, to nije apstraktna fraza sa skupocenog papira. To znači da kad kartel u Mičoakanu zapreti inspektoru iz SAD, cena avokada u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu može da poraste. To znači da kad „Mission Produce" kupi „Calavo Growers" i preusmeri nabavku, peruanski proizvođač ima više kupaca za istu količinu voća — i podiže cenu.
Srbija uvozi avokado iz zemalja koje su sada pod većim pritiskom nego ikada, jer veliki igrači traže alternative za Meksiko. Peru i Čile, naši glavni dobavljači, postaju tržišta na koja se sliva dodatna tražnja. Ekonomija je jednostavna — više kupaca za istu količinu znači više cene. A ko plaća razliku? Potrošač u supermarketu, restoran koji nudi avokado na tostu, i prerađivač koji ga koristi kao sastojak.
Zbog nedostatka komparativnih klimatskih prednosti, srpsko tržište, ugostiteljski sektor i prerađivačka industrija ostaju u potpunosti izloženi globalnim geopolitičkim i logističkim kretanjima. — iz analize tržišta
Jedanaest miliona evra godišnje za uvoz voća koje ne možemo da proizvedemo nije zanemarljiv novac. U pitanju je iznos koji odlazi iz zemlje, hrani privrede drugih država i ostavlja nas na milost i nemilost događajima koje ne možemo da kontrolišemo. Meksiko, Peru, Čile, Kolumbija, Izrael — svaka od tih zemalja ima svoje probleme, svoje klimatske izazove, svoje bezbednosne rizike. I sve se to, na kraju, preliva u cenu na našoj kasi.
Cena tuđeg haosa
Avokado je postao simbol globalizacije na tanjiru. Mi ga ne gajimo, ne kontrolišemo njegovu nabavku i ne možemo da predvidimo koliko će koštati sledeće sezone. Dok ne shvatimo da je zdrava poljoprivredna proizvodnja pitanje nacionalne bezbednosti — a ne samo pitanje potrošačkog izbora — ostajemo zemlja koja za voće iz tuđih bašti plaća i tuđe probleme. I to skupo.
Izvor: Agromedia, 26. oktobra 2026.
💬 0 komentara