Pitate se šta zajedničko ima lovačko društvo u someškoj šumi i gazda oranica u Mačvi? Obojica gledaju istu šumu, samo iz različitih uglova — jedan sa puškom, drugi sa traktorom. I obojica danas gledaju ka istom konkursu koji je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede upravo raspisalo, jer ono što se događa u lovištu ne ostaje u lovištu. Na stolu je sto devedeset miliona dinara za održivi razvoj i unapređenje lovstva u 2026. godini, a rok za prijavu ističe 2. novembra u devet sati ujutru. Ko zakasni — priča je gotova.
Pozadina: Lovstvo kao deo ruralne infrastrukture
Ko god je prošao kroz selo u zapadnoj Srbiji ili u Vojvodini i video lovački dom koji jedini ima krov bez rupe, zna o čemu se radi. Lovačka društva u ovom kraju nisu klubovi za razbijanje dosade — ona su često jedine organizacije koje hrane divljač zimi, održavaju šumske puteve i prate stanje fondova na terenu koji država nije obišla decenijama. Tamo gde se mladi iseljavaju a šuma zarasta, lovačko društvo je poslednji bedem nekakvog gazdovanja prostorom.
Konkurs koji je sada na stolu pokriva širok spektar — od nabavke lovostajem zaštićenih vrsta sitne divljači, preko hrane i medikamenata, do terenskih vozila, foto-klopki i automatskih hranilica. To nije sitnica koja se podeli na pare. To je sistematska podrška gazdovanju lovištima — pod uslovom da se sredstva raspodele pametno i pravedno.
Šta konkurs obuhvata — i šta to znači na terenu
Krenimo od sitne divljači. Zec, fazan, prepelica — vrste koje su u mnogim lovištima na klimavim nogama, ne zato što su ih lovci pregazili, nego zato što im niko nije vraćao stanište. Nabavka lovostajem zaštićenih vrsta sitne divljači ključna je mera za obnovu tih populacija i jedna je od tačaka koje konkurs izričito pokriva. Hrana, medikamenti, gorivo, oprema za osmatranje, uređaji za praćenje stanja divljači — sve ulazi u subvencije. Za prosečno lovačko društvo sa nekoliko hiljada hektara lovišta, to je razlika između gazdovanja i običnog kruženja po šumi u nedelju ujutru.
Sredstva se mogu koristiti i za izgradnju i rekonstrukciju prihvatilišta za divljač, lovačkih čeka, hranilišta, solišta i srodnih objekata. Podrška je predviđena i za objekte za privremeno skladištenje odstreljene divljači — i nemojte misliti da je to sitnica. U eri sve strožih veterinarskih i higijenskih propisa, ovo je pitanje opstanka mnogih lovačkih organizacija. Rekonstrukcija i opremanje lovačkih domova takođe ulazi u paket, i tu očekujem najveću borbu među podnosiocima prijava.
Lovni fond se ne obnavlja dekretom iz kabineta, već hranilicom u šumi i vozilom koje do nje stigne zimi. Ovaj konkurs je dobra vest, ali pitanje je da li će stići do onih koji ga stvarno trebaju, ili će ga poneti oni koji već imaju. — predstavnik Lovačkog saveza Srbije
Posebna mera koja zaslužuje pažnju odnosi se na krupnu divljač. Jelen, srndać, divlja svinja — vrste koje su u nekim područjima prekomerno izlovljene, a u drugima toliko prenapučene da prave štetu na poljoprivrednim površinama. Cilj je, kako stoji u konkursu, dugoročno očuvanje i održivo gazdovanje. To znači da neko u Ministarstvu razmišlja o lovištima kao o ekosistemima, ne samo kao o prostorima za odstrel. Da li će ta misao preživeti administrativnu mašineriju raspodele — drugo je pitanje.
Konkurs obuhvata i subvencionisanje osiguranja u oblasti lovstva, mera koja je za mnoga mala društva bila nedostižna zbog visokih premija. Edukativne aktivnosti ulaze u finansiranje. Podrška je predviđena i za rad lovačkih organizacija sa područja Kosova i Metohije — politički i simbolički važan potez koji pokazuje da država ne zaboravlja one koji su ostali bez teritorije na kojoj tradicionalno gazduju.
Analiza: Dobar konkurs, ali pitanje raspodele
Sto devedeset miliona dinara. Zvuči ozbiljno, zar ne? A onda podelite na preko trista lovačkih društava i korisnika lovišta širom Srbije i dobijete prosečno manje od šesto hiljada dinara po društvu. Naravno, to je apstraktna računica — sredstva ne idu jednako svima. Kriterijumi i uslovi dostupni su na sajtu Uprave za šume, i tu leži ključ cele priče: ko bolje pripremi dokumentaciju, ko ima jasniji plan gazdovanja, ko dokaže kapacitet za sprovođenje mera — taj će dobiti više.
Problem u praksi je u tome što su najorganizovanija, najveća i najbogatija lovačka društva ujedno i najveća u pisanim prijavama. Mala društva iz unutrašnjosti, ona koja najviše trebaju pomoć, često nemaju ni administrativni kapacitet da sastave prijavu koja konkuriše. To je paradoks svake državne podrške: ona najlakše stiže do onih koji je najmanje trebaju.
Svaki dinar uložen u hranilicu i solište vraća se kroz zdraviji fond i veći odstrel. Ali samo ako ga dobije onaj koji će ga stvarno potrošiti u šumi, a ne na papiru. — izvor iz Uprave za šume
Druga stvar koju treba reći naglas: lovstvo je u Srbiji neraskidivo vezano za poljoprivredu. Divlja svinja koja pohari useve, jelen koji obara voćke, zec koji nestaje iz oranica koje se šire — to su problemi svakog gazde. Zdravo lovište znači zdrav odnos između šume i njive, između lovca i poljoprivrednika. Kad lovišta propadaju, prvi na udaru su baštovani i ratari. Zato ovaj konkurs nije samo stvar lovačkih organizacija — on se tiče i poljoprivrednika čija imanja graniče sa lovištima.
Podrška lovačkim organizacijama sa Kosova i Metohije posebno je važna. Ta društva su izgubila pristup svojim lovištima, a nastavljaju da postoje i da održavaju identitet. To nije simpatija — to je priznanje da lovstvo čuva sećanje na teritoriju.
Rok je 2. novembar u devet sati. Svako lovačko društvo koje ozbiljno misli na gazdovanje treba da podnese prijavu — ne zato što će sigurno dobiti, već zato što nepodnošenje znači odustajanje pre početka. Sto devedeset miliona dinara neće rešiti sve probleme srpskog lovstva, ali će pokazati ko u ovoj zemlji još uvek zna da gospodari divljači, a ko samo čeka da mu neko drugi donese rešenje.
Izvor: Agro News, 26. oktobar 2026.
💬 0 komentara