Kada bi vas neko pre godinu dana pitao šta zajedničko ima rudnik bakra u Čileu, fosfatna fabrika u Maroku i njiva u Banatu, verovatno biste zamislili neku složenu ekonomsku slagalicu. Odgovor je, međutim, jedna žuta mineralna sirovina koju većina ljudi ne bi prepoznala ni da je vidi na stolu — sumpor. Njegova cena je sa sto do dvesta dolara po toni skočila na približno hiljadu, i to nije samo brojka koja uzbuđuje berzanske špekulante. To je udarac koji se talasima prenosi kroz celu poljoprivrednu proizvodnju sveta, a pitanje je samo kada — ne da li — stigne do Srbije.
Zašto sumpor odjednom postaje problem broj jedan
Evo šta većina ljudi ne zna o sumporu: on se ne kopa iz zemlje kao ugalj ili bakar. On je nusproizvod prerade nafte i prirodnog gasa — drugim rečima, dok rafinerije rade, sumpor se pojavi kao nusproizvod koji treba negde smestiti. Iz te sirovine pravi se sumporna kiselina, a sumporna kiselina je krvotok proizvodnje fosfatnih đubriva. Bez nje nema NPK, nema superfosfata, nema one hrane koju biljka treba da primi u koren da bi uopšte krenula.
Rat na Bliskom istoku i otežan transport kroz Ormuzski moreuz već mesecima remete lanac snabdevanja naftom i gasom, a samim tim i sumporom. Kada se količine sirovine smanjuju, a broj onih koji je žele raste — cena ide gore. Financial Times je trinaestog oktobra objavio podatke koji su potresli industriju: cena sumpora sa ranijih sto do dvesta dolara po toni skočila je na približno hiljadu. Petostruki rast, u industriji gde se marže mere u procentima koji jedva pokrivaju logistiku.
Proizvođači đubriva su u klopci — ne mogu da prebace trošak na poljoprivrednika jer on već diše na cev, a ne mogu ni da gutaju gubitak jer im marže više ne postoje. — analitičar poljoprivrednog tržišta, komentar za Financial Times
Ovo nije još jedna prolazna berzanska fluktuacija. Ovo je strukturalni poremećaj u lancu koji hrani planetu.
Kako rudari bakra guraju ratare u ćošak
Evo dela priče koji mnogi previđaju, a koji menja celu računicu. Sumpor i sumporna kiselina nisu potrebni samo fabrikama đubriva — rudarska industrija ih koristi za izdvajanje bakra i drugih metala iz rude. I dok su cene metala visoke, rudarske kompanije zarađuju dovoljno da na berzi sirovina ponude više od proizvođača đubriva. Jednostavno: rudar bakra ima novca da plati sumpor skuplje nego fabrika NPK, i on to radi bez treptaja.
Tako se dešava nešto što u ekonomiji zovu „isključivanje potražnje" — proizvođač đubriva biva istisnut sa tržišta sirovine jer ne može da prati cene koje postavlja rudar. Među kompanijama koje već osećaju udar nalaze se američki Mosaic i marokanska grupa OCP, jedan od najvećih svetskih proizvođača fosfatnih đubriva. OCP je, prema navodima Financial Timesa, već počeo da prilagođava proizvodnju kako bi smanjio zavisnost od đubriva koja zahtevaju velike količine sumpora. Drugim rečima, prebacuje se na one formule koje troše manje sumpora — ali to nije bez posledica po kvalitet i sastav finalnog proizvoda.
Kada najveći igrač na svetu počne da menja tehnologiju zbog nestašice sirovine, to nije puka administrativna odluka. To je signal da je sistem pod pritiskom koji ne prolazi sam od sebe. A pritisak se, kao i uvek, prelama na onom koji je najslabija karika — rataru koji stoji pred odlukom koliko đubriva da kupi za narednu setvu.
Od Ilinoisa do Vojvodine: talas koji se ne zaustavlja na granici
Analiza stručnjaka sa Univerziteta Ilinois, objavljena u avgustu, upozorava da bi poskupljenje fosfatnih đubriva moglo da poveća troškove proizvodnje američkih ratara tokom proizvodne sezone 2027. godine. Primetite — sezona 2027, ne 2026. Poremećaj koji danas vidimo u ceni sumpora prenosi se u cenu đubriva sa zakašnjenjem od cele jedne proizvodne godine, jer ugovori, zalihe i logistički ciklusi ne reaguju istog trenutka kad se cena sirovine promeni.
To znači da ono što danas plaćamo na berzi sutra plaćamo na njivi, a prekosutra u radnji. Za Srbiju, za sada nema dovoljno podataka da se pouzdano proceni neposredan uticaj, ali mehanizam je jasan. Naš proizvođač đubriva, Elixir Zorka, uveliko zavisi od uvoza sirovina, a domaća proizvodnja fosfatnih komponenti je ograničena. Ukoliko se poremećaji u snabdevanju nastave, skuplja proizvodnja fosfatnih đubriva mogla bi dodatno da optereti poljoprivrednike koji već pažljivo planiraju troškove naredne setve.
Ako ratar počne da štedi na đubrivu jer mu je preskuplo, prinos pada. A kada prinos pada, ponuda je manja, a cena hrane ide gore. To je krug iz kog nema izlaza bez intervencije u lancu snabdevanja. — stručnjak za agrarnu ekonomiju, Univerzitet Ilinois
Šta ovo znači za čoveka na terenu
Rizik nije hipotetički. Ako poljoprivrednici počnu da smanjuju količine đubriva koje primenjuju — ili da odlažu nabavku u nadi da će cena pasti — prinosi pojedinih useva padaju. Kada prinos padne, ponuda je manja. Kada je ponuda manja, cena hrane raste. I na kraju, platiće je potrošač u radnji, ali će je prvo osetiti ratar koji je godinu dana uložio u usev koji mu nije dao očekivani prinos jer je štedeo na đubrivu.
Uticaj neće biti jednak na svim tržištima. Zavisi od raspoloživih zaliha, alternativnih pravaca nabavke, dugoročnih ugovora sa dobavljačima i mogućnosti proizvođača da prilagode tehnologiju i strukturu proizvodnje. Ali u zemlji poput Srbije, gde je poljoprivreda značajan deo BDP-a i gde ratar već balansira na ivici isplativosti, svaki poremećaj u lancu đubriva je potencijalni udarac koji se ne može premostiti iz džepa.
Sejov stav
Ovo nije još jedna vest o ceni sirovine na svetskom tržištu. Ovo je priča o tome kako rat na Bliskom istoku, kroz moreuz koji većina Srba ne zna ni gde se nalazi, menja računicu srpskog ratara koji tek što je završio berbu i sada planira setvu. Sumpor je postao sedmi igrač u igri u kojoj su karte već loše podeljene — nafta, gas, transport, rat, berze metala, a sada i sirovina koju dobijaš kao nusproizvod nečeg drugog. Dok čekamo da vidimo kako će se ovo preliti na domaće cene đubriva, jedan savet za čoveka na terenu: ne čekajte da proleće pokaže cene. Planirajte unapred, jer ovaj krug neće da se razbije sam od sebe.
Izvor: Agro TV, 25. oktobar 2026.
💬 0 komentara