Zamislite čoveka koji je upravo potpisao ugovor za priključnu mašinu, preuzeo je sa dvorišta dobavljača i vratio se kući ubeđen da je uradio pravu stvar. Dokument na osnovu kojeg je donosio odluku potpisao je gradonačelnik. Objavljen je na zvaničnom sajtu grada. Onda mu zazvoni telefon i neko iz Sekretarijata za poljoprivredu kaže: nema novca. To se sada dešava desetinama poljoprivrednika na beogradskom području, a najgori deo priče je što niko iz Gradske uprave ne želi da objasni zašto.
Sistem koji je radio — dok nije prestao
Grad Beograd već godinama deli podsticaje za mehanizaciju po principu refundacije. Proizvođač prvo plati celokupnu cenu opreme, a zatim mu grad vrati deo uloženog. Za priključne mašine povraćaj ide do osamdeset odsto prihvatljive vrednosti, s plafonom od petsto hiljada dinara po korisniku. Za traktore je gornja granica podsticaja milion dinara. Ceo ovaj mehanizam počiva na jednoj pretpostavci — da rang-lista znači ono što piše.
Rang-lista se ne objavljuje da bi se poljoprivrednici zabavili čitanjem. Ona je signal za akciju. Proizvođač je vidi, zaključi da mu je prijava prihvaćena, ide kod dobavljača, plaća, preuzima mašinu i kreće u rad. Tako je sistem i zamišljen. Tako su beogradski poljoprivrednici i postupili. A onda je usledio telefonski poziv koji sve to stavlja pod znak pitanja.
Brojevi koji se ne slažu sa porukom
Rebalans finansijskog plana Sekretarijata za poljoprivredu usvojen je dvadeset trećeg decembra 2025. U njemu je za subvencije opredeljeno petsto trideset tri miliona dinara — ozbiljan budžet koji pokriva sve oblasti koje grad podržava. Od tog iznosa sto sedamdeset četiri miliona otišlo je za traktore, sto četrdeset četiri za priključne mašine, sto osamnaest za stočarstvo, pedeset šest za voćarstvo i četrdeset jedan milion za pčelarstvo. Nije mala para. Ovo je novac koji je usvojen, objavljen i na osnovu kojeg su donošene odluke.
Niko nas pre objavljivanja rang-liste nije upozorio da možda neće biti isplate. Kupili smo mašine, a sada nam kažu da od refundacije neće biti ništa. Dobavljači ne vraćaju novac. — poljoprivrednik iz Sopota, u izjavi za N1
Pitanje koje svi postavljaju, a na koje niko iz Gradske uprave ne odgovara, glasi jednostavno: gde je taj novac? Da li je potrošen? Da li je preraspodeljen? Da li je isplata obustavljena iz nekog razloga koji javnost još uvek ne poznaje? Redakcija N1 pokušala je da dobije odgovor, ali se niko iz Sekretarijata nije javljao na telefonske pozive, niti je Gradska uprava odgovorila na pisana pitanja do momenta objavljivanja vesti.
Na zvaničnom sajtu Grada Beograda potvrđeno je da su konačne rang-liste za nabavku traktora, priključnih mašina i podršku stočarstvu objavljene šesnaestog oktobra 2026. na osnovu zaključaka gradonačelnika. Dakle, dokument je prošao kroz zvaničnu proceduru, potpisan je i objavljen. Nije nacrt, nije radna verzija, nije predlog. To je konačna odluka.
Ali zvaničnog saopštenja o obustavi isplate nema. Nema dokumenta koji kaže da se subvencije ne isplaćuju. Ima samo telefonskih poziva i tišine iz Sekretarijata. I to je, iskreno, najgori mogući način komunikacije sa ljudima čiji ste posao podržali javnim pozivom.
Kada država ili lokalna samouprava objavi rang-listu, to je za poljoprivrednika signal za akciju. Niko ne kupuje traktor iz razonode — to je investicija na kojoj se ne može ustuknuti. — predstavnik poljoprivrednih proizvođača, iz pregleda stanja u sektoru
Ostaje nejasno da li se najavljena neisplata odnosi na sve korisnike sa konačnih rang-lista ili samo na deo njih. Još je nejasniji status već realizovanih investicija — šta se dešava sa proizvođačima koji su novac uplatili, mašine preuzeli i koji sada stoje pred dobavljačima koji odbijaju povraćaj sredstava. Pravno, poljoprivrednik je potpisao ugovor sa dobavljačem na osnovu dokumenta koji je objavio Grad. Grad je taj koji je stvorio očekivanje isplate. Ako Grad sada odustaje, ko snosi trošak?
Šta ovo znači za čoveka na terenu
Ovo nije samo priča o petsto trideset tri miliona dinara i o tome gde su završila. Ovo je priča o poverenju između institucija i ljudi koji obrađuju zemlju. Poljoprivredna proizvodnja ne trpi improvizaciju — sezona ne čeka da birokratija odluči da li će isplatiti ono što je obećala. Kada poljoprivrednik iz Sopota kupi priključnu mašinu očekujući povraćaj od petsto hiljada dinara, on to radi zato što mu je Grad Beograd rekao da će mu vratiti deo novca, objavio to na zvaničnom sajtu i pozvao ga da se prijavi.
Sistem subvencija po principu refundacije već je opterećen time što poljoprivrednik mora da ima celokupan iznos unapred. Ne može svako da izdvoji milion dinara za traktor i onda čeka da mu grad vrati deo. Zato su rang-liste i objavljivanje rezultata ključni — to je trenutak kada proizvođač zna da je njegov ulog prihvaćen i da može da krene u kupovinu. Ako se taj mehanizam poremeti, ako se ispostavi da rang-lista ne garantuje ništa, ceo sistem gubi smisao.
Stočarstvo, koje je na ovoj rang-listi imalo alokaciju od sto osamnaest miliona dinara, već godinama jeste najugroženija poljoprivredna grana u Srbiji. Broj goveda opada, proizvođači odustaju, otkupne cene mleka ne prate troškove proizvodnje, a subvencije su često jedino što drži gazdinstvo iznad vode. Ako se i taj oslonac pokaže nestabilnim, posledice neće biti samo finansijske — biće demografske. Ljudi će otići sa sela, a to je gubitak koji se ne može rebalansirati.
Nije problem samo u novcu koji nedostaje. Problem je u tome što sutra niko neće verovati javnom pozivu. A bez poverenja, nema ni poljoprivrede. — predstavnik poljoprivrednih proizvođača, iz pregleda stanja u sektoru
Grad Beograd mora da se izjasni — zvanično, pisano, nedvosmisleno. Da li su sredstva potrošena, da li je u pitanju tehnički problem u isplati, ili je doneta odluka o obustavi koja još nije objavljena. Poljoprivrednici koji su na osnovu rang-liste uložili sopstveni novac imaju pravo da znaju na čemu su. A Sekretarijat za poljoprivredu koji se ne javlja na telefon dok mu proizvođači propadaju — to nije institucija, to je parodija. Gradonačelnik je potpisao zaključke na osnovu kojih su rang-liste objavljene. Neka sada potpiše i ono što sledi — bilo da je novac isplaćen, bilo da nije. Sve između toga je igra na tuđ račun, a račun je, kao i uvek, na leđima onoga koji najmanje može da ga ponese.
Izvor: Agro News, 27. oktobar 2026.
💬 0 comments