Kada američki poljoprivrednici smanje setvu krompira na istorijski minimum, a Evropska unija izgubi skoro trinaest odsto zasada u jednoj sezoni — to nije vest koju srpski proizvođač treba da preskoči. To je signal. Svetsko tržište krompira ulazi u četvrti kvartal 2026. sa najavom oporavka cena, a pitanje je samo koliko će taj talas stići do naših njiva i koliko ćemo mi biti spremni da ga uhvatimo.
Tri ključna tržišta, tri različite priče
Ovo nije prvi put da globalno smanjenje površina pod krompirom potrese cene. Sličan scenario smo videli pre nekoliko godina kada su klimatski ekstremi pogodili severnu Evropu, a lanac prerade ostao bez sirovine. Razlika je u tome što se sada kriza ne dešava na jednom tržištu — istovremeno se povlače SAD, Evropa i Kina, tri najveća igrača na planeti. To je recept za strukturno preuređenje cena, ne za prolazni šok.
Prema analitičarima Istraživačkog instituta Xinhua Index, čije podatke prenose EastFruit i Ukragrokonsalt, Amerika je u sezoni 2026/27. smanjila površine pod krompirom za 3,81 odsto, na oko 351.000 hektara. To je istorijski minimum. Prosečna maloprodajna cena u američkim supermarketima u avgustu bila je za 12,71 odsto viša nego godinu dana ranije, a u odnosu na februarski dno — porasla je za gotovo 85 odsto. Skoro pa udvostručenje za osam meseci.
Kina je druga priča. Smanjenje površina u glavnim proizvodnim regionima nije sprečilo pristizanje novog roda, koji i dalje pritisne veleprodajne cene. Ali krajem septembra cena je ipak došla do 2,29 juana po kilogramu — 4,87 odsto više nego prošle godine. Skromno, ali u pravcu.
Evropska unija je tu gde je najgore. Površine su pale za 12,78 odsto, a letnje vrućine i suša su dodatno pokosile prinose, naročito krompira za industrijsku preradu. Ovo direktno pogađa proizvodnju pomfrita i prerađevina — sektor koji hrani ceo lanac brze hrane širom kontinenta.
Kada tri najveća proizvođačka bloka istovremeno smanje površine, to nije slučajnost — to je signal da su troškovi proizvodnje dostigli nivo na kojem poljoprivrednici jednostavno odustaju. — navodi se u analizi Ukragrokonsalta
Zašto cene još nisu poletele
Ko bi rekao — smanje se površine na tri kontinenta, a prerađivački sektor i dalje se guši u viškovima. Cene krompirovog skroba pale su za 33 do 35 odsto u odnosu na vrhunac iz 2023. godine, dok je krompirov prah pojeftinio za čak 38 odsto. Taj disbalans između sirovine i prerađevina je ključ za razumevanje onoga što tek dolazi.
Prosto rečeno — fabrike su se nagomilale zalihe dok je krompir bio jeftin, i sada te zalihe amortizuju rast cena. Ali zalihe nisu bezdan. Analitičari očekuju da bi smanjena ponuda sirovog krompira u narednom periodu mogla da podstakne oporavak, posebno u sektoru prerade, gde bi niža proizvodnja postepeno počela da topi viškove. Pitanje je samo tempo.
Obim i brzina poskupljenja zavisiće od odnosa ponude i tražnje, potreba prehrambene industrije i konkurencije među vodećim izvoznicima. — navodi se u izveštaju EastFruit
Ovo je trenutak u kojem se kroji sudbina cena za narednih godinu dana. Ne u Americi, ne u Holandiji — u kancelarijama prehrambenih divova koji odlučuju da li će krenuti u kupovinu dok je krompir još relativno dostupan, ili će čekati dok im zalihe ne dotraje.
Šta ovo znači za srpskog proizvođača
Srpski krompir živi svoj život. Naša proizvodnja je pretežno orijentisana na domaće tržište, sa izuzetkom nekoliko organizacija koje izvoze u region. Ali globalna kretanja cena ne prolaze bez traga ni pored naše ograde. Kada svetske cene krenu gore, pritisak na uvoz krompira za preradu se smanjuje, što otvara prostor domaćim proizvođačima da pregovaraju iz bolje pozicije. I obrnuto — kada je svet preplavljen jeftinim krompirom, naše fabrike okreću se uvozu i domaći poljoprivrednik ostaje na suvom.
Problem je u tome što srpski proizvođač krompira godinama radi u uslovima koji ne prate trendove — troškovi sadnog materijala, đubriva i goriva su rasli, a otkupne cene su pratile šareni ritam koji češće zavisi od pregovaračke snage pojedinca nego od tržišnih zakonitosti. Ako se globalni rast cena zaista materijalizuje u četvrtom kvartalu, pitanje je da li će domaće fabrike preneti taj rast na otkupnu cenu ili će iskoristiti informacionu asimetriju koja je u srpskom agraru tradicionalno na strani prerađivača.
Kada padne ponuda na globalnom nivou, domaći proizvođač mora da zna cenu svog krompira pre nego što pozove otkupljivača — a ne posle. — ocena analitičara iz sektora
Drugi problem je klima. Ono što je pogodilo Evropu — suše i letnje vrućine — nije tuđinski scenario za Srbiju. Naši proizvođači u Banatu, Bačkoj i u područjima oko Kraljeva i Čačka već godinama osećaju varijabilnost prinosa. Smanjenje EU površina za 12,78 odsto delimično je izazvano upravo klimatskim pritiskom — poljoprivrednici jednostavno ne mogu da garantuju prinos u uslovima gde temperatura prelazi trideset pet stepeni u junu i julu. Srpski proizvođač je u istoj klimatskoj stvari, samo sa manje infrastrukture za navodnjavanje i manje institucionalne podrške za adaptaciju.
Prilika koja se ne ponavlja
Ono što analitičari najavljuju — oporavak cena u sektoru prerade kroz postepeno topljenje zaliha — je vremenski ograničena prilika. Zalihe će se potrošiti, nove površine će se posejati, i cene će se stabilizovati. Pitanje je da li će srpski krompir u tom prozoru biti konkurentan po ceni i kvalitetu, ili ćemo ponovo gledati kako neko drugi naplaćuje rast tržišta dok naš proizvođač prodaje isparčano ili u parčad.
Ovaj put, ko ne prati brojeve — gubi. A ko prati i ne reaguje — gori.
Izvor: Agro TV, 27. oktobar 2026.
💬 0 komentara