Kada novine počnu da pišu da je evra nestalo, svaki gazda koji sutra mora da plati fakturu za đubrivo odmah posegne za telefonom da zove menjačnicu. Narodna banka Srbije izašla je krajem oktobra sa porukom koja bi trebalo da smiri živce — devizno tržište radi uredno, banke i ovlašćeni menjači imaju dovoljno efektivnog stranog novca, a građani mogu da kupuju devize koliko im treba. Pitanje koje ostaje otvoreno je drugačije: šta ta poruka znači za čoveka koji svakog dana živi između dinara i evra, a ne ide na more?
Zašto NBS mora da se javlja baš sada
Centralna banka se oglasila povodom medijskih navoda o ponudi evra na domaćem tržištu — pojedini mediji su probali da naprave priču od nestašice koja, po rečima NBS-a, jednostavno ne postoji. To se dešava u trenutku kada je tražnja za efektivnim evrima u porastu, što je sasvim očekivano za jesen. Berbe se završavaju, dugovi se plaćaju, inputi za prolećnu setvu se planiraju i nabavljaju. Ko god je godinu dana u poljoprivredi, zna da oktobar i novembar nisu meseci kada dinar mirno leži u fioci.
Devizno tržište Srbije već godinama funkcioniše u režimu kontrolisanog fluktuiranja, a NBS interveniše kada proceni da je potrebno — kroz kamatnu politiku, kroz administrativne mere, ili jednostavno kroz javnu poruku koja treba da ugasi paniku pre nego što se raširi. Upravo ta kombinacija brzog reagovanja je ono što održava poverenje u dinar, ali i u dostupnost evra kada god neko zatraži.
Brojke koje NBS iznosi na sto
Tokom oktobra su ovlašćeni menjači građanima prodali 571,6 miliona evra, dok su od njih otkupili 515,3 miliona evra. Razlika — neto prodaja od 56,3 miliona evra — pokazuje da građani više kupuju nego što prodaju, ali ne u razmerama koje bi izazvale paniku. Banke su, prateći tu povećanu tražnju, tokom meseca ovlašćenim menjačima prodale oko 40,27 miliona evra, čime su osigurale da u menjačnicama uvek ima gotovine za one kojima je potrebna.
Dan koji NBS izdvaja kao preliminarni primer je 26. oktobar. Tog dana su menjači građanima prodali oko 26,2 miliona evra kroz približno 41.060 transakcija, dok su od građana otkupili oko 23,4 miliona evra u približno 137.580 transakcija. Neto prodaja tog dana iznosila je 2,8 miliona evra. Menjači su istog dana od banaka kupili dodatnih 4,75 miliona evra — što znači da su se snabdevali u realnom vremenu, paralelno sa prodajom, a ne dan kasnije.
Prosečan kupovni kurs za evro koji su menjači primenjivali 26. oktobra bio je 116,83 dinara, dok je prosečni prodajni kurs iznosio 118,51 dinara. Razlika od 1,68 dinara po evru — to je marža koja pokriva troškove poslovanja i rizik držanja gotovine. Na godišnjem nivou, NBS ističe da kontrolama menjačkog poslovanja u prethodnih godinu dana nisu utvrđene nepravilnosti u formiranju kursa, niti su menjači naplaćivali proviziju za otkup i prodaju ispravnih novčanica koje nisu oštećene i koje su u opticaju.
Ko je dolazio sa ispravnim evrima — dobio je pošten kurs. Ko je pokušavao da proda oštećene ili sumnjive novčanice — nije prošao bez problema. To je normalno i očekivano, i ne treba to mešati sa „nestašicom".
Mera koja menja dinamiku snabdevanja
Izvršni odbor NBS doneo je na vanrednoj sednici odluku koja je prošla gotovo nezapaženo u javnosti, a koja direktno utiče na to kako menjači upravljaju likvidnošću. Rok u kojem javni poštanski operator i ovlašćeni menjači vraćaju bankama efektivni strani novac kupljen od njih produžen je sa 15 na 30 dana. Mera važi do 10. decembra 2026. godine i, po objašnjenju centralne banke, cilj joj je očuvanje stabilnosti menjačkog tržišta i obezbeđivanje kontinuiranog snabdevanja građana efektivnim stranim novcem.
„Interesi građana i očuvanje stabilnosti tržišta ostaju u fokusu aktivnosti Narodne banke Srbije. U tom smislu, Narodna banka Srbije kontinuirano prati kretanja na deviznom i menjačkom tržištu i odgovornim pristupom neće dozvoliti pojavu bilo kakvih netržišnih i veštačkih poremećaja u oblasti menjačkog poslovanja." — Narodna banka Srbije, saopštenje
Ova mera je važnija nego što deluje na prvi pogled. Produženje roka sa petnaest na trideset dana daje menjačima veći prostor da zadrže evre u opticaju umesto da ih brzo vraćaju bankama, što smanjuje pritisak na neprekidno dopunjavanje zaliha. U praksi, to znači da će u menjačnicama više evra biti dostupno duže vreme, bez potrebe za svakodnevnim trčanjem od banke do menjačnice i nazad. Za poljoprivrednika koji dođe u petak popodne da kupi dvesto evra za prevoznika koji dolazi u subotu ujutru — to je razlika između posla koji se radi i posla koji staje.
Šta ovo znači za poljoprivredu
Poljoprivrednik u Srbiji živi između dva sveta — prihod mu često dolazi u dinarima, a troškovi su mu u evrima. Đubrivo, seme, zaštitna sredstva, poljoprivredna mehanizacija i njeni rezervni delovi — sve se računa u evrima, i to ne na zvaničnom srednjem kursu NBS, već po kursu koji važi u trenutku plaćanja. Kada se pojavila priča o nestašici evra, prvi koji su osetili nervozu bili su upravo oni koji moraju da izvude stotinak ili dvesta evra iz menjačnice da bi platili prevoznika, mehaničara ili dobavljača inputa.
Podaci NBS-a pokazuju da je u oktobru kroz menjačnice prošlo skoro šesto miliona evra neto ka građanima — to nije mali novac. Ako se zna da prosečna poljoprivredna parcela u Srbiji zahteva inpute u vrednosti od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra po hektaru, zavisno od kulture, onda svaka nestabilnost u deviznom snabdevanju direktno udara u džep proizvođača. Stabilan kurs od oko 117 do 118,5 dinara za evro u menjačnicama znači da proizvođač može da planira troškove bez straha od iznenadnih skokova koji mu za jednu noć mogu podići cenu cele kampanje.
„Kada kažemo da ima evra — to nije samo informacija za turiste ili građane koji idu na more. To je poruka i onome ko mora da plati fakturu za đubrivo sutra ujutru." — predstavnik agrarnog sektora, iz pregleda tržišta
Povećana tražnja za evrima u oktobru poklapa se sa ciklusom u poljoprivredi. Jesen je vreme kada se plaćaju dugovi za berbu, kada se nabavljaju inputi za prolećnu setvu i kada se reinvestira u opremu. To što NBS nije utvrdila nepravilnosti u formiranju kursa u poslednjih godinu dana jeste važan signal — tržište je transparentno, a marže su u očekivanim granicama. Za razliku od mnogih drugih segmenata gde se cena formira u magli, ovde bar znaš na čemu si.
Dinar se drži, ali poverenje se gradi svakodnevno
Centralna banka poručuje da će nastaviti da prati sva kretanja i preduzimati mere u skladu sa svojim ovlašćenjima. Produženje roka vraćanja efektivnog stranog novca do 10. decembra pokazuje da NBS ne čeka da problem eskalira — reaguje preventivno, pre nego što novine naprave od zrna planinu. Za poljoprivrednike, to znači da barem u domenu deviznog snabdevanja ne moraju da brinu o nestašici gotovine, već o tome kako da je najpametnije potroše.
Jer, na kraju krajeva — evro u džepu vredi koliko i plan po kom se troši. A u srpskoj poljoprivredi, taj plan se pravi svakog dana, nezavisno od toga šta piše na tabli u menjačnici.
Izvor: Biznis.rs, 28. oktobar 2026.
💬 0 comments