Kada je pre šest godina potpisivan međunarodni sporazum između Ministarstva poljoprivrede i Svetske banke, malo ko je slutio da će rezultat biti jedan od najuspešnijih finansijskih instrumenata u istoriji srpskog agrara. Danas, na završnoj konferenciji u beogradskom hotelu Hajat, brojke govore jasno — preko hiljadu trista poljoprivrednika i četrdesetak preduzeća dobilo je bespovratnu podršku veću od trideset miliona evra, a ukupna investicija u domaći agrar dostigla je oko šezdeset miliona. Pitanje koje ostaje je zašto ovaj model nije postao standard, a ne izuzetak.
Šta je SCAP i zašto je važan sada
Projekat konkurentne poljoprivrede Srbije, poznat pod akronimom SCAP, realizovalo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uz finansijsku podršku Svetske banke. Sporazum je zaključen 2019. godine, a sredstva su deljena kroz tri javna poziva tokom šest godina. Ono što ovaj projekat izdvaja od svih prethodnih nije iznos novca — trideset miliona evra u šest godina nije mali novac, ali nije ni previše za srpske razmere — nego način na koji je novac distribuiran.
Model 50:40:10 prvi put je primenjen u Srbiji i upravo on predstavlja suštinu priče. Polovina investicije pokrivena je bespovratnim sredstvima, četrdeset odsto išlo je kroz povoljne kredite devet poslovnih banaka, a učešće samog poljoprivrednika svedeno je na deset odsto. Znači, poljoprivrednik koji je ulagao pedeset hiljada evra u novu mehanizaciju ili objekat, sam je morao da izdvoji pet hiljada. Sve ostalo je rešeno kroz bespovratna sredstva i bankarski kredit sa subvencionisanom kamatom.
Brojke koje menjaju perspektivu
Podržani poljoprivrednici povećali su produktivnost za 18,85 odsto, a vrednost proizvodnje za 27,35 odsto. To nisu apstraktne statistike — to su konkretna gazdinstva koja su proizvela više i prodala skuplje. Tokom trajanja projekta zaključeno je 1.724 ugovora sa kupcima, što znači da novac nije otišao u prazno — pretvorio se u tržišne veze i realne prihode.
„Svi ciljevi koji su bili predmet međunarodnog sporazuma zaključenog još 2019. su značajno premašeni, a naš hibridni model naširoko poznat kao 50:40:10 beleži 90 odsto zadovoljstva kod poljoprivrednika, koji ga rado preporučuju drugim poljoprivrednicima, što je za nas velika potvrda" — Milan Stevanović, koordinator Projekta konkurentne poljoprivrede Srbije
Prosečna vrednost bespovratnih sredstava po korisniku kretala se od deset hiljada do dvesta hiljada evra, zavisno od obima investicije. Raspon je širok — od malih proizvođača koji su kupili prvi traktor do preduzeća koja su gradila objekte za preradu i otkup. Ali ono što ovaj raspon pokazuje jeste da program nije bio namenjen samo elitama srpskog agrara, već i običnim poljoprivrednicima koji su imali ideju i volju da investiraju.
Posebna prednost bila je u tome što su sredstva isplaćivana pre početka investicije. U praksi srpske poljoprivrede, gde poljoprivrednici često godinama čekaju na subvencije i podrške, ovo je bio preokret. Dobijete novac, pa onda radite. Ne radite pa čekate da vam neko možda vrati troškove.
Šta je kupljeno i gde
Svaki treći traktor prodat u Srbiji tokom 2022. i 2023. finansiran je sredstvima SCAP-a. Ta informacija sama po sebi govori o obimu i uticaju projekta na mehanizaciju domaće poljoprivrede. Ali traktori nisu jedina priča. Nabavljena je prva domaća mašina za postavljanje folije protiv korova — proizvedena u Srbiji, što je važno jer podrška nije išla samo na uvoznu opremu. Podignut je prvi ribnjak u opštini Ivanjica, što otvara pitanje razvoja akvakulture u regionima gde ona do sada nije postojala. U Vojvodini je izgrađena solarna elektrana snage 450W, što je skromno, ali pokazuje da program nije ignorisao obnovljive izvore energije.
Prva dva javna poziva pokrivala su proizvođače voća, povrća, grožđa i cveća, kao i mleka, mesa, pčelarstva i akvakulture, plus agregatore — one koji otkupljuju, prerađuju i plasiraju. Gotovo četrdeset preduzetnika, privrednih društava i zadruga dobilo je podršku u tom segmentu. Tu leži ključna vrednost SCAP-a: nije pomagao samo primarnu proizvodnju, već i onaj deo lanca koji srpskoj poljoprivredi najviše fali — preradu i plasman.
„Cilj je bio da se olakša pristup finansijskim sredstvima, da se bespovratno finansiranje iskoristi da banke ponude niže kamatne stope, da se uspostave nove veze unutar lanca snabdevanja i da se poveća obim proizvodnje, kao i da se u Ministarstvu poljoprivrede unaprede procedure kroz proces digitalizacije. Nadam se da će nešto od modela koji smo razvili naći svoje mesto u redovnim procedurama javne uprave, a ono što sigurno ostaje su ljudi koji su učestvovali" — Olivera Jordanović, predstavnica Svetske banke
Korisnici su imali priliku da iz prve ruke ispričaju svoja iskustva na konferenciji. Poljoprivrednica Tamara Strainović predstavila je kako je projekat promenio njeno poslovanje, a predstavnici Agro-Mobila Lučani, Beobašte Sopot i Zlatiborski mlekar iz Požege pokazali su da podrška nije išla samo u jednu regiju ili jednu granu proizvodnje.
Veštačka inteligencija i transparentnost
Na završnoj konferenciji predstavljena je i prva platforma bazirana na veštačkoj inteligenciji koja omogućava praćenje rezultata svih realizovanih investicija u realnom vremenu, planiranje poljoprivredne politike i transparentan uvid u rezultate dodeljene podrške. U panel diskusiji su analizirane i prepreke sa kojima se žene susreću u agraru, mogućnosti elektronske trgovine za unapređenje prodaje, uticaj veštačke inteligencije na proizvodnju i načini da se unapredi ekonomija poljoprivrede.
Ovo nije sporedan detalj. Srpska poljoprivredna politika decenijama pati od nepostojanja mehanizama za praćenje šta se dešava sa novcem koji se deli. Subvencije se dele, izveštaji se pišu, ali niko ne zna precizno šta su one donele. Platforma koju je SCAP razvio — ako preživi kraj projekta — mogla bi da bude temelj za potpuno drugačiji pristup agrarnoj politici.
Šta ovo znači za srpski agrar
Najvažniji rezultat SCAP-a nije u broju traktora ni u milionima evra. Najvažniji rezultat je dokaz da se srpski agrar može finansirati drugačije — pametnije, brže i sa merljivim rezultatima. Model 50:40:10 pokazao je da kada država stavi pedeset odsto na sto, banke se pomeraju sa kamatama, a poljoprivrednik uloži samo deset odsto — stvari se dešavaju. Poljoprivrednici ne čekaju godinama, banke imaju pokriće, a proizvodnja raste.
Problem je što je ovo bio projekat sa početkom i krajem. Šest godina, tri poziva, gotovo. Ono što Jordanović kaže — „nadam se da će nešto od modela naći svoje mesto u redovnim procedurama" — jeste tačno pitanje koje svi treba da postavimo. Zašto bi ovaj model ostao samo u okviru projekta Svetske banke? Zašto Ministarstvo poljoprivrede ne bi usvojilo 50:40:10 kao standardni instrument za sve buduće mere podrške?
Odgovor je verovatno u inerciji institucija. Lakše je deliti subvencije po starom principu — po hektaru, po grlu, po pravilniku koji niko ne pročita do kraja — nego graditi sistem koji zahteva saradnju sa devet banaka, praćenje rezultata kroz AI platformu i isplatu pre investicije. Ali upravo ta inercija košta srpsku poljoprivredu deset godina razvoja.
SCAP je dokazao da se može drugačije. Pitanje je samo da li neko u Ministarstvu sluša. Hiljadu tristo poljoprivrednika koji su povećali proizvodnju za skoro dvadeset odsto i zadovoljstvo od devedeset odsto — to nije broj koji se ignoriše. To je broj koji se ponavlja. Ili se ne ponavlja, zavisno od toga ko sledeći sedi u fotelji.
Izvor: Biznis.rs, 28. oktobar 2026.
💬 0 comments