Angelina Nekić, generalna direktorka Delta Real Estate, ne priča o nekretninama na način na koji smo navikli da čujemo od developera. Ona priča o vremenu — o njemu kao najdragocenijoj valuti savremenog luksuza. Njen investicioni ciklus vredan preko milijardu evra trenutno menja lice Novog Beograda i Novog Sada, a mene je, dok sam slušao te brojke, mučilo jedno pitanje koje nema veze sa kulama ni sa hotelima: ko ulaže istu ovu vrstu energije u mesta gde se hrana proizvodi, a ne samo tamo gde se potrošnja slavi?
Tržište koje sazreva — ali ne za sve
Posle godina u kojima smo gledali intenzivnu gradnju i rast cena koji je zahvatio skoro svaki segment srpske ekonomije, sektor nekretnina ulazi u fazu koja će razdvojiti žito od kukolja. Nekić to vidi jasno i kaže otvoreno — neće svaka novogradnja automatski naći kupca samo zato što je nova, a kupci i zakupci postaće selektivniji.
To je poruka koja bi, kad bismo je preneli u agrar, zvučala potpuno logično i jednako bolno. Neće svaki proizvod naći otkup samo zato što je rodio. Ali u poljoprivredi tu lekciju plaćamo sopstvenim džepom, sezonu za sezonom.
Delta Real Estate stoji iza skoro devedeset hiljada izgrađenih kvadrata tokom tridesetpetogodišnje istorije. Ta brojka zvuči impozantno, ali ono što sledi je još ambicioznije. Tri ključna projekta — Delta District, Delta Land i Delta Iron — predstavljaju novu generaciju investicija koja ne gradi samo zidove, već pokušava da definiše kako ljudi žele da žive i rade. Konkurencija, kaže Nekić, biće izraženija nego ikad.
Četiri kule nad Blokom 20
Delta District već sada menja lice Novog Beograda. U Bloku 20 niču četiri kule koje objedinjuju luksuzne rezidencije, hotel InterContinental i poslovne prostore A klase. Koncept je prepoznat sa najrazvijenijih svetskih tržišta — direktna povezanost stana sa hotelskim sadržajima, privatnost doma sa uslugom koju pruža hotelsko osoblje. Krajem ove godine hotel otvara vrata, a primopredaja stanova planirana je za leto naredne godine.
Povratak brenda InterContinental u Beograd nakon dve decenije odsustva nije samo marketinški potez. Hotel će raspolagati sa 203 sobe i apartmana, od čega sedamnaest luksuznih, kongresnom salom od 420 kvadrata i četiri dodatne sale za sastanke. Ta infrastruktura, uz standarde jednog od najprepoznatljivijih svetskih hotelskih brendova, pozicionira Beograd na mapu regionalnog poslovnog turizma na način koji dosad nije postojao.
Verujem da je vreme postalo jedna od najdragocenijih kategorija savremenog luksuza. Kada ljudima omogućite da ga više posvete porodici, poslu i onome što ih ispunjava, stvarate vrednost koja prevazilazi same kvadrate. — Angelina Nekić, generalna direktorka Delta Real Estate
Delta Land: Tradicija u novom ruhu
Ove godine pokrenut je i Delta Land — kompleks koji će se graditi fazno tokom naredne tri godine na atraktivnoj lokaciji blizu centra Beograda. Koncept spaja stanovanje, poslovne sadržaje i zelene površine, sa posebnim naglaskom na porodični život. Stanovi sa privatnim dvorištima i salonski prostori sa plafonima visokim 3,75 metara, inspirisani tradicionalnom beogradskom arhitekturom, govore o pokušaju da se modernom stanovanju vrati duh koji je betonizacija odnela.
Nekić posebno emotivno govori o Sava Centru — simbolu Beograda koji je njen tim obnovio sa namerom da sačuva ono zbog čega ga generacije pamte i otvori ga za generacije koje dolaze. Sa istim žarom, kaže, rade na povratku InterContinental u srce jedinstvenog rezidencijalno-poslovnog kompleksa.
Tu negde, između rečenica o plafonima od 3,75 metara i hotelskih standarda, osetite razliku između gradova i sela u ovoj zemlji. U gradu neko vraća duh tradicije u beton. Na selu tradicija propada jer niko ne ulaže u njen opstanak.
Novi Sad dobija energetsku perjanicu
Delta Iron, čiji se prvi zakupci očekuju početkom naredne godine, možda je najzanimljiviji projekat iz perspektive održivosti — i to ne samo za sektor nekretnina. Novi Sad dobija poslovni kompleks razvijen prema LEED Platinum standardima, sa više od 4.700 solarnih panela, geotermalnim sondama i pametnim sistemima upravljanja resursima. Planirana energetska samoodrživost kompleksa je šezdeset odsto.
To je brojka koja u srpskom kontekstu zaslužuje pažnju i koja me je naterala da se uspravim u stolici. Dok poljoprivrednici širom Vojvodine i dalje čekaju na podsticaje za solarne panele na krovovima staja i farmi, dok se energetska samoodrživost u agraru najčešće zadržava na nivou ideja i polovičnih projekata, Delta Iron pokazuje da je šezdeset odsto samoodrživosti tehnički izvodljivo — danas, u Srbiji, sa postojećom tehnologijom. Pitanje je samo ko je spreman da uloži.
Ne očekujem da će svi segmenti tržišta napredovati istom dinamikom, niti da će svaka novogradnja automatski pronaći svog kupca samo zato što je nova. — Angelina Nekić, generalna direktorka Delta Real Estate
Šta ovo znači za one van blokovske vizure
Nekićina poruka o razlici između rasta tržišta i stvaranja dugoročne vrednosti nosi težinu koja daleko prevazilazi sektor nekretnina. U srpskoj poljoprivredi, ta razlika je bolno poznata. Imali smo rast površina pod ratarskim kulturama, rast mehanizacije, rast inputa — ali dugoročna vrednost? Prerada, brendiranje, lanac snabdevanja, izvoz pod sopstvenim imenom? To je priča koja se tek piše, i to mukom.
Delta Real Estate ulaže milijardu evra u koncepte koji pokušavaju da odgovore na pitanje kako ljudi žele da žive. Poljoprivreda u Srbiji još uvek pokušava da odgovori na pitanje kako da proizvođač preživi sledeću sezonu. Ta disproporcija nije slučajna — ona je odraz sistema koji je decenijama tretirao grad kao mesto investicija, a selo kao mesto subvencija. Subvencije ne stvaraju dugoročnu vrednost. Investicije, da.
Energetska samoodrživost Delta Iron kompleksa u Novom Sadu, sa 4.700 solarnih panela i geotermalnim sondama, pokazuje da se sa pristojnim kapitalom i jasnom vizijom može dostići nivo održivosti koji u agraru tek nagoveštavamo. Poljoprivrednici koji pokušavaju da instaliraju panele na krovove staja se sudaraju sa birokratijom, nepovezanim procedurama i nedostatkom povoljnog finansiranja. A rešenje, tehnički, postoji i u Novom Sadu je upravo demonstrirano.
Razlika između rasta i vrednosti, koju Nekić prepoznaje na tržištu nekretnina, u agraru je još oštrija. Rast smo imali — prinosi su se povećavali, površine proširivale, mehanizacija modernizovala. Ali dugoročna vrednost za srpskog poljoprivrednika meri se otkupnom cenom koja mu ostaje u džepu, sigurnošću ugovora i mogućnošću da njegovo dete nasledi gazdinstvo koje vredi nešto više od zemlje po kvadratu.
Dok četiri kule niču nad Blokom 20 i dok InterContinental vraća Beograd na mapu luksuznog turizma, negde u vojvođanskoj ravnici, negde u brdima Šumadije, gazdinstvo čeka svoj investicioni ciklus. Milijardu evra u beton i staklo — da. Ali bar deo te milijarde u zemlju, u preradu, u ljude koji hranu proizvode — to je pitanje koje nijedan developer neće postaviti umesto nas.
Izvor: Biznis.rs, 28. oktobar 2026.
💬 0 comments