Poljoprivrednici na teritoriji Grada Beograda probudili su se 28. oktobra u gradu bez ijednog aktivnog konkursa za podsticaje. Sekretarijat za poljoprivredu je tog dana doneo pet zaključaka kojima poništava sve javne pozive za dodelu podsticajnih sredstava u 2026. godini — i to bez ijedne reči objašnjenja zašto je to učinio. Obaveštenje je objavljeno na zvaničnom kanalu, suvo, bez razloga, bez najave novih konkursa, bez reči o sudbini prijava koje su već podnete.
Pet zaključaka, nula reči objašnjenja
Ovo nije prvi put da se lokalna ili republička administracija u Srbiji suočava sa problemom u sprovođenju javnih poziva za poljoprivredne podsticaje. Poništavanje konkursa zbog procedure, pritužbi, tehničkih grešaka u konkursnoj dokumentaciji ili pritisaka na budžet deo je agrarne svakodnevice. Razlika je u tome što se obično zna bar približno zašto se konkurs ruši. Ovde nema ni toga.
Šta je sve palo pod nož
Pet zaključaka, pet poništenih poziva, pet grana poljoprivrede ostavljeno bez jasne perspektive. Obuhvaćeni su konkursi za nabavku traktora i poljoprivrednih priključnih mašina — dakle mehanizacija, srž svake moderne proizvodnje. Zatim podsticaji u stočarstvu, pčelarstvu, voćarstvu, povrtarstvu i ratarstvu. Drugim rečima, sve što Sekretarijat za poljoprivredu Grada Beograda nudi kao podršku proizvođačima na svojoj teritoriji — brisano u jednom danu.
Ovo nije puko administrativno prepravljanje. Kada gradski sekretarijat poništi sve konkurse za godinu koja dolazi, to znači da se sistem lokalnih podsticaja zaustavlja u celosti. Nema parcijalnih ispravki, nema dopuna — sve ide nazad na početak. A za poljoprivrednika koji je već u oktobru počeo da planira kupovinu traktora ili priključne mašine računajući na gradsku subvenciju, ovo je udar bez upozorenja.
Tišina koja vrišti
Najproblematičniji deo ove odluke nije sam čin poništavanja. Najproblematičniji je nedostatak bilo kakvog objašnjenja. U obaveštenju objavljenom 28. oktobra nije naveden ni jedan razlog zašto su pozivi poništeni. Nije precizirano da li će biti raspisani novi konkursi, niti kada bi se to moglo desiti. I što je možda najgore — nije rečeno šta se dešava sa poljoprivrednicima koji su već podneli prijave.
Za čoveka koji je popunjavao formular, sakupljao papire, možda čak već pregovarao sa prodavcem poljoprivredne mehanizacije računajući na povraćaj dela sredstava, ova tišina je neljudska. Ne zna da li mu prijava ide u kantu za otpatke ili se prenosi u neki budući konkurs. Ne zna da li da čeka ili da odustane i kupuje na svoj teret.
Kada ti grad u kasnom oktobru poništi sve konkurse bez objašnjenja, poljoprivrednik ostaje u limbu — ne može da planira, ne može da odustane, ne može da krene napred. — predstavnik beogradskih poljoprivrednih proizvođača
Beograd kao grad ima specifičnu poljoprivrednu strukturu. Najveći deo obradive površine nalazi se u prigradskim opštinama — Surčin, Obrenovac, Mladenovac, Barajevo, Grocka, Sopot — gde su proizvođači koji drže stočarstvo, ratarstvo i voćarstvo na svojim leđima, bez ekonomije obima kakvu imaju Vojvođani. Za njih su gradske subvencije, makar i skromne, razlika između ulaganja u mehanizaciju i voženja starom opremom iz devedesetih. Nabavka traktora i priključnih mašina preko gradskog konkursa za mnoge znači prelazak sa kultivatora na pravi traktor, sa kose na žetelicu, sa kante na prskalicu.
Subvencija za priključnu mašinu u Grockoj ili Obrenovcu nije luksuz — to je alat bez kojeg proizvodnja prestaje da bude isplativa. — poljoprivredni stručnjak iz beogradskog regiona
Šta ovo znači na terenu
Kada se pogleda struktura poništenih mera, vidi se da su pogođene baš one grane koje su najugroženije. Stočarstvo u Srbiji godinama gubi borbu sa uvozom jeftinog mesa i padom broja grla. Pčelarstvo se suočava sa klimatskim šokovima i problemom meda koji se ne plaća po fer cenama. Voćari i povrtari na beogradskom terenu pritiskani su troškovima inputa koji rastu brže nego otkupne cene. Ratari u prigradskim zonama obrađuju sve manje površina pod pritiskom urbanizacije. Svaka od ovih grana dobija udarac istog dana.
Poništavanje konkursa za mehanizaciju posebno boli jer je vremenski prozor za nabavku traktora i priključnih mašina usko povezan sa sezonom. Ko nije kupio do kasne jeseni ili ranog proleća, kasni u proizvodnji. A ako novi konkurs bude raspisan tek u proleće — a to je čest scenario kada se stari poništi u jesen — sredstva stižu kad je pola sezone već prošlo.
Postoji i pitanje poverenja. Svaki put kada se konkurs poništi bez objašnjenja, poljoprivrednik gubi veru u instituciju koja ga je raspisala. Sledeći put, kada izađe novi poziv, proizvođač će se zapitati da li vredi trošiti vreme na prijavu koja će možda završiti u istoj kanti. To je trošak koji se ne vidi u budžetu, ali se vidi na terenu — u broju prijava, u motivaciji, u odluci da se ulaže ili odustaje.
Administracija protiv sezone
Ono što u ovom trenutku najviše zabrinjava nije to što je grad poništio konkurse — to se dešava i može imati opravdane procedure. Zabrinjava to što Sekretarijat za poljoprivredu Grada Beograda nije smatrao potrebnim da kaže jednu jedinu reč o razlozima, o sledu koraka, o sudbini prijava. To nije samo neprofesionalno — to je nehajno prema ljudima koji hrane grad.
U agrarnoj administraciji Srbije postoji loša navika da se procedure vode kao puke formalnosti, a ne kao alati za podršku ljudima koji proizvode hranu. Javni poziv nije komad papira — to je ugovor poverenja između institucije i proizvođača. Kada se taj ugovor raskida bez objašnjenja, raskida se i poverenje. A poverenje, za razliku od konkursa, ne može se raspisati ponovo za tri nedelje.
Grad Beograd mora hitno da izađe sa jasnom komunikacijom: zašto su pozivi poništeni, šta je sa podnetim prijavama i kada — ako ikada — novi konkursi izlaze. Sve manje od toga znači da pet zaključaka donetih 28. oktobra nisu poništila pet konkursa, već poverenje celog beogradskog agrarnog sektora. A to se ne popravlja novim obaveštenjem.
Izvor: Agro News, 29. oktobar 2026.
💬 0 comments