Kada vam četiri meseca zatvore vrata najvećeg tržišta u okruženju, a onda ih ponovo otvore, ne sedate. Tražite ključeve od sledećih vrata. Upravo to rade živinari iz Bosne i Hercegovine, koji posle obnove izvoza pilećeg mesa u Evropsku uniju od prvog jula sada ciljaju na proširenje asortimana — jaja A klase i žive životinje. Sastanak predstavnika Koordinacionog odbora živinara BiH i Spoljnotrgovinske komore BiH u Sarajevu bio je mesto gde je ta ambicija dobila konkretne konture.
Zabrana koja je koštala, i povratak koji donosi šansu
Priča o izvozu živinskog mesa iz BiH u EU nije priča o glatkom putu. To je priča o četvoromesečnoj zabrani koja je držala proizvođače u šaci, o veterinarskim barijerama koje se ne pomeraju diplomatskim notama, i o tržištu koje ne čeka nikoga. Zabrana je obustavljena prvog jula, i od tada BiH ponovo izvozi pileće meso i jaja B klase u Evropsku uniju. Ali to je tek pola posla.
Proizvođači sada žele da premoste razliku između onoga što smeju da izvoze i onoga što bi mogli da izvoze — a to su jaja A klase i žive životinje, kategorije koje donose veću maržu i otvaraju vrata novim kupcima. Pitanje nije da li ima tržišta za te proizvode. Pitanje je da li domaće farme mogu da ispune veterinarsko-zdravstvene, sanitarne i administrativne uslove koje EU postavlja bez kompromisa.
Na sastanku u Sarajevu o tome se govorilo konkretno, bez uopštavanja. Predstavnici Komore i Koordinacionog odbora razmatrali su šta je potrebno da se naredne godine pređe sa B klase jaja na A klasu — što podrazumeva strože standarde kvaliteta, bolje sortiranje i pouzdaniji lanac hlađenja — i kako se otvara put za izvoz živih životinja, gde su zahtevi za biosigurnost još rigorozniji.
Obnova izvoza pilećeg mesa u EU posle četvoromesečne zabrane predstavlja značajnu priliku za domaće proizvođače da povećaju plasman na zahtevno evropsko tržište — navodi se iz saopštenja Spoljnotrgovinske komore BiH
Šta A klasa znači — i zašto to nije sitnica
Razlika između jaja B klase i A klase nije kozmetička. Jaja A klase moraju da ispunjavaju strože parametre — masa, čistoća ljuske, visina vazdušne komore, gustina belanca. To znači da farme moraju da ulože u bolje sortiranje, u opremu za detekciju kvaliteta, u hlađenje od farme do granice. Ko to nema, ne može da proda A klasu. Ko to ima, dobija pristup kupcima koji plaćaju više.
Za živinarstvo BiH, gde su marže tanke i gde se posao vodi na kvadratnim metrima i kilogramima, prelazak sa B na A klasu je razlika između preživljavanja i rasta. Isti princip važi za žive životinje. Izvoz žive živine u EU zahteva ne samo zdravstvene sertifikate nego i dokaz da je farma slobodna od bolesti koje EU posebno prati — od ptičijeg gripa do salmoneloze. Svaki isporučilac mora biti na listi odobrenih objekata, a ta lista se ne dobija preko noći.
Ovo je trenutak u kojem se vidi ko je u sektoru ozbiljan, a ko se nadao da će neko drugi rešiti papire. Jer EU ne prašta — EU proverava.
Kongres u Tesliću: gde se radi na budućnosti sektora
Paralelno sa pregovorima o izvozu, u Sarajevu je dogovorena i organizacija Trećeg međunarodnog kongresa živinarstva, zakazanog od dvanaestog do četrnaestog maja naredne godine u Tesliću. Tematski okvir kongresa nije slučajan — on prati upravo one oblasti u kojima živinarstvo regiona zaostaje ili se bori da prati tempo.
Energetska efikasnost u živinarstvu tema je koja u regionu dobija na težini iz meseca u mesec, otkako su troškovi grejanja, hlađenja i ventilacije počeli da pojedu marže na farmama. Bez rešenja za potrošnju energije, nema konkurentne cene koštanja. Bez konkurentne cene koštanja, nema izvoza koji traje. Upravo zato kongres u Tesliću neće biti samo naučni skup — biće mesto gde proizvođači traže odgovore na pitanja koja im svaki dan stoje na kraju tabele troškova.
Pored energetike, na agendi su mogućnosti finansiranja, digitalizacija i primena veštačke inteligencije u živinarstvu. Pitanja ishrane i zdravlja životinja i biosigurnosti na farmama takođe su na programu. Biosigurnost je, ako pratite šta se dešavalo sa četvoromesečnom zabranom izvoza, tema koja nije akademski pojam — to je linija između toga da li vam brod plovi ili tone.
Šta ovo znači za region — i za srpske živinare
Ono što se dešava u BiH nije izolovana priča. Srpski živinari gledaju u ista vrata EU i pitaju se ista pitanja. Kada BiH dobije proširene dozvole za izvoz, to menja regionalnu ravnotežu — konkurencija na evropskom tržištu raste, a srpski proizvođači koji izvoze u istom pravcu moraju da računaju na jednog igrača više na terenu. Istovremeno, iskustvo BiH sa četvoromesečnom zabranom je podsetnik koji važi za sve u regionu: EU ne bira koga će kazniti, bira koga će pustiti nazad na osnovu dokaza.
Prelazak sa B na A klasu jaja i otvaranje izvoza živih životinja nije puka administrativna stvar. To je signal da sektor živinarstva u BiH sazreva, da iza zatvorenih vrata četvoromesečne zabrane neko je radio na usklađivanju, i da sada pokušava da naplati taj trud. Pitanje je samo da li će tempo reformi na farmama pratiti tempo pregovora u administraciji. Često se dešava da se papiri pomere brže nego što se investicije završe na terenu.
Kongres u Tesliću u maju naredne godine biće dobar trenutak za proveru — ne samo šta je rečeno u Sarajevu, nego šta je zaista urađeno na farmama do toga proleća. A do tada, srpski živinari bi dobro da nauče jednu lekciju iz ove priče: EU ne čeka da se vi spremite. Ona čeka da joj pokažete da ste već spremni.
Izvor: Agro TV, 29. oktobar 2026.
💬 0 comments