Ko je god ove godine mislio da će krompir sam od sebe da sazri i da će jesen biti mirna berba — prevario se. Suša koja je krenula još u maju, toplotni talasi koji su udarali jedan za drugim, i kanali iz kojih je voda nestala pre nego što je zvanično zabranjeno navodnjavanje — sve to je od ove sezone napravilo jednu od napetijih u poslednjih pet godina. A kada se tome dodaju fitoplazme, krompirov moljac i rano proklijavanje u skladištima, pitanje nije da li će krompir poskupeti — on već jeste. Pitanje je ko će od toga zaista imati koristi.
Zašto je ova sezona drugačija od svih prethodnih
Domaći krompir zasađen je ove godine deset do petnaest dana ranije od uobičajenih rokova, što je na prvi pogled delovalo kao prednost. Umerene temperature u prvom delu vegetacije zaista su pogodovale razvoju useva, ali ta ista prednost se pretvorila u udarac kada je prvi jači toplotni talas stigao u poslednjoj nedelji juna. Biljke koje su brzo krenule nisu imale vremena da ojačaju, pa su podnele toplotni šok teže nego što bi inače bio slučaj.
Na većini njiva krompir je počeo ubrzano da sazreva već od polovine jula. Drugi toplotni talas, koji je počeo u poslednjoj nedelji jula, nije samo ubrzao sazrevanje — on je direktno smanjio tržišno upotrebljiv prinos i komplikovao sam trenutak vađenja. Ko je pokušavao da vadi u toj vrućini, zna šta se dešava: krtola je topla, zemlja je suva, i svaki dodir mašine ostavlja trag koji se kasnije vidi kao modrica.
Vode nema, moljac je tu, a fitoplazme kruže
U poslednjih desetak godina površine pod navodnjavanjem su se značajno povećale — to je činjenica koju svaki ozbiljan povrtar potvrđuje. Ali ove sezone čak ni navodnjavanje nije bilo dovoljno. Početkom avgusta u Vojvodini je zvanično zabranjeno navodnjavanje iz kanala u sistemu Dunav-Tisa-Dunav, ali istina je da u nekim kanalima vode nije bilo već krajem jula. Pumpe su ostale na suvom, a proizvođači koji su imali bušene bunare ili kanale povezane sa Tisom i Tamišem su mogli da nastave — ali su to bili manji broj srećnika.
Sigurno je da će rod iz ove godine imati veoma rano proklijavanje i veće skladišne gubitke. — Dr Živko Bugarčić, stručnjak za krompir
Visoke temperature i suša su učinile još nešto što se ne vidi na prvom vađenju, ali se isplati u skladištu: ubrzale su sazrevanje, ali su sprečile navodnjavanje u fazi kada se krtola priprema za vađenje — rashlađivanje, zatvaranje pukotina u zemljištu, formiranje vezane zemlje koja štiti od povreda. Rezultat? Punilo je spoljašnjih i unutrašnjih povreda tokom vađenja i manipulacije. Mnogi proizvođači su odlagali vađenje čekajući kišu, a duži boravak fiziološki zrelih krtola u zemlji vodi u rani prekid dormantnosti i proklijavanje. Drugim rečima, krompir koji još nije izvađen već u zemlji počinje da klija.
Fitoplazme su uzele deo roda u Vojvodini, ali njihovo prisustvo se vidi i na njivama u Centralnoj Srbiji, pa čak i u brdskim krajevima koji su tradicionalno bili pošteđeni. Posebno su izražene posledice kod sorti za preradu u čips, što znači da će prerađivači — kao i 2023. i 2024. godine — imati potrebu za uvozom sirovine. A krompirov moljac, čija je populacija porasla zahvaljujući vremenskim prilikama, ne staje sa njive — njegov ciklus razvoja se nastavlja u skladištu.
Evropa ne može da pomogne — njoj je i gore
Ako je neko računao da će uvoz iz Evrope pritisnuti cene nadole, teško se prevario. Najveći deo Evrope se suočava sa istim problemima kao i Srbija, samo u još drastičnijem obliku. Prvi toplotni talas u Evropi bio je u drugoj polovini maja, drugi u drugoj polovini juna, a treći u avgustu. U jugozapadnoj Evropi — Španiji, Portugalu, Francuskoj — sušni periodi sada kreću već krajem maja, a polovinom juna temperature sve češće dostižu četrdeset stepeni.
Poznati nedeljni magazin Potato Market Weekly redovno je izveštavao o situaciji u četiri vodeće zemlje — Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji i Belgiji. Poređenjem dvonedeljnih preseka prinosa u broju nedelja posle sadnje, bilo je jasno da rod u svakom preseku kasni u odnosu na petogodišnji prosek, da je krupnoća krtola manja, i da je na mnogim njivama više obične krastavosti.
Na skupu proizvođača Potato Europe nedaleko od Hanovera, održanom osmog i devetog septembra, svi učesnici su sa zebnjom očekivali početak vađenja jer su prognoze bile pesimističke. Na oglednom polju gde se demonstrirao rad savremene mehanizacije video se osrednji rod od trideset pet do četrdeset tona po hektaru — što je za Severnu Rajnu-Vestfaliju, najpoznatiji nemački region, oko petnaest procenata ispod višegodišnjeg proseka.
U vodećim zemljama severozapadne Evrope ove godine posađeno je manje za oko sto hiljada hektara, pa je samo po tom osnovu proizvedeno manje za oko četiri i po miliona tona. — iz pregleda tržišta
U skoro svim zemljama EU zasejano je manje zbog izuzetno niske cene krompira od zime 2025. do proleća 2026. Još uvek se čekaju precizne procene, ali pretpostavlja se da će prinos po hektaru biti najmanje pet do šest procenata ispod petogodišnjeg proseka, a ukupan rod će sigurno biti najmanji u poslednjih pet godina. Manji prinos automatski znači lošu kalibražu — krupnoća krtola je problem koji se ne rešava marketingom.
Šta ovo znači za srpskog proizvođača
Evo surovog paradoksa ove sezone: cene krompira rastu jer ga je manje, ali većina proizvođača neće imati dovoljno kvalitetne robe da od toga napravi zaradu. Krompir koji je pun modrica, koji rano klija i u kome se moljac već smestio — to nije roba koja može da čeka bolju cenu u skladištu. Ko nije imao navodnjavanje, taj je već izgubio deo prinosa na njivi. Ko je imao navodnjavanje ali ne i bunar, taj je ostao bez vode kada joj je bila najpotrebnija.
Fitoplazme i moljac su dodatni pritisak koji mnogi proizvođači potcenjuju sve dok ne otvore skladište u novembru i vide šta ostaje od onoga što su mislili da imaju. Srpski proizvođač je navikao da mu niko ne garantuje — ni vreme, ni otkupljivač, ni država. Ali ova sezona je pokazala da se klimatski uslovi menjaju brže nego što se proizvodna tehnologija prilagođava. Ranija sadnja, koja je ove godine delovala pametno, mogla bi sledeće godine biti kobna ako se toplotni talas pomakne za još deset dana.
Prerađivači čipsa će uvoziti — to je već izvesno i to nije vest, to je obrazac koji se ponavlja treću godinu zaredom. Pitanje je ko od domaćih proizvođača sorti za preradu preživljava ovaj obrazac i da li će i sledeće godine imati motiv da sadi. Jer kada ti fitoplazma uzme sortu za čips, a otkupna cena ne pokriva ni troškove navodnjavanja — onda prestaješ da sadi. I to je tačno ono što se desilo u Evropi ove godine, i to je razlog zašto je zasejano sto hiljada hektara manje.
Krompir je ove godine poskupeo i to je tačno. Ali za nekoga ko je izvadio trideset tona umesto pedeset, koji u skladištu gubi još petnaest procenata na proklijavanju i moljcu, i koji plaća struju za hlađenje koja je skuplja nego ikada — ta viša cena po kilogramu samo delimično pokriva ono što je izgubio na količini. Tržište je nemilosrdno: onaj ko ima robu i može da je sačuva, zaradiće. Svi ostali će gledati tuđu zaradu i prepričavati kako je krompir poskupeo.
Izvor: Agromedia, 29. oktobar 2026.
💬 0 komentara