Ima nekih mesta u Srbiji gde se ne vode političke rasprave, nego pitanje hoće li uopšte biti zemlje koja rađa. U dolini Jadra, u selu Gornjim Nedeljicama, subotu trideset prvog oktobra obeležiće jedan takav razgovor — peti jubilarni sabor Saveza ekoloških organizacija Srbije, poznatijeg kao SEOS. Počinje u jedanaest sati, u Eko štabu udruženja „Ne damo Jadar", na zemljištu koje nije prodato kompaniji Rio Tinto. Slogan ovogodišnjeg okupljanja glasi: „Peti, a prvi SEOS sabor u oslobođenoj Srbiji." Za nekoga ko nikad nije bio u Mačvanskom okrugu, to zvuči kao aktivistička parola. Za čoveka koji tu gaji kukuruz, drži krave i napaja stoku iz lokalnih izvora — to je jedina tema vredna pažnje.
Zašto ovo pitanje nije samo ekološko
Ko god je barao zemljom u Srbiji duže od deset godina, zna da gubitak obradivog zemljišta nije neki apstraktan ekološki problem. To je pitanje da li će domaćinstvo imati čime da hrani stoku sledeće zime. SEOS je nastao dvadeset prve godine, povezivanjem lokalnih udruženja koja su se digla protiv istraživanja i eksploatacije litijuma, bora i drugih mineralnih sirovina. Njihovi ljudi — koje simbolično zovu „čuvarkućama" — prolazili su kroz proteste i građanske akcije širom Srbije: od Jadra i Homolja, preko Rogozne, Kablara i Pranjana, do Levča, Dobrinje, Jagodine i Kosjerića.
Za poljoprivrednika u Mačvanskom okrugu ovo nije ideologija. To je pitanje da li će voda koju piju njegove krave i ovce biti čista. Da li će zemlja koju njegova porodica obrađuje generacijama i dalje rađati krompir, pšenicu, kukuruz — ili će postati rudarska koncesija na papiru nekog investicionog fonda.
Pet godina, pet sabora — šta su doneli
Prvi SEOS sabor održan je tridesetog oktobra dvadeset druge godine u Gornjim Nedeljicama. Bio je to susret aktivista, ali i naučno-informativni i kulturno-umetnički program, sa radionicama za decu i izložbama. Na naučnoj tribini govorili su Ratko Ristić, Dragana Đorđević i Miladin Ševarlić — ljudi čija akademska težina daje kredibilitet onome što lokalni stanovnici osete na svojoj koži: da rudarski projekti nisu samo pitanje investicija, već pitanje preživljavanja ruralnih zajednica.
Drugi sabor, dvadeset devetog oktobra dvadeset treće, bio je posvećen zaštiti vode, vazduha i prirodnih resursa. Okupio je predstavnike više od trideset organizacija iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Uz stručne razgovore organizovane su radionice za decu i humanitarne aktivnosti. Činjenica da su se organizacije iz dve zemlje našle na istom mestu govori nešto što u Beogradu vole da zaborave — reke ne poznaju granice. A to su iste reke koje napajaju njive i pašnjake s obe strane Drine.
Treći sabor, u oktobru dvadeset četvrte, održan je na zemljištu u Gornjim Nedeljicama koje nije prodato Rio Tintu. Prisustvovalo je nekoliko stotina građana, aktivista, naučnika i umetnika. Ta lokacija nije slučajna. To je poruka koja se ne može formulisati bolje: zemlja ostaje tamo gde jeste, u rukama onih koji je obrađuju i od nje žive.
„Vreme je da se čuje glas SEOS-a po peti put, a ovaj put biće to slavljenički glas" — organizatori, u zvaničnom pozivu
Čuvarkuće, proizvođači i hrana kao argument
Prošlogodišnji, četvrti SEOS sabor održan je dvadeset šestog oktobra dvadeset pete godine. Program je obuhvatio naučne i aktivističke tribine, susrete ekoloških organizacija iz Srbije i regiona, predstavljanje lokalnih proizvođača i kulturno-umetničke sadržaje. Posebno mesto imala je dodela priznanja „Čuvarkuća godine" — za pojedince i organizacije koji su se istakli u zaštiti životne sredine.
Na štandovima su predstavljeni lokalni poljoprivredni i prehrambeni proizvodi. Organizatori su time želeli da pokažu nešto što se u Beogradu često zaboravlja — da zemljište u dolini Jadra nije prazna površina na karti rudarskih koncesija. To je osnova za proizvodnju hrane i opstanak seoskih domaćinstava. Sir, mleko, povrće, voće — sve to dolazi sa zemlje koja se brani.
Ovo je onaj trenutak gde ekologija i poljoprivreda postaju ista stvar. Ne možeš braniti selo a ne braniti zemlju. Ne možeš braniti zemlju a ne braniti one koji je obrađuju. A u Srbiji, koja god politika bila na vlasti, selo je uvek na kraju lanca prioriteta — iza infrastrukture, iza investicija, iza rudarskih koncesija.
Šta jubilarni sabor znači za srpsku poljoprivredu
Peti sabor, zakazan za trideset prvi oktobar — simbolično povezan sa godišnjicom nastanka Saveza i praznikom Lučindanom, koji organizatori povezuju sa svetlošću i pobedom — dolazi u drugačijem političkom kontekstu. U pozivu se posebno ističu „političke promene u Srbiji" i slave. Šta god ko mislio o tim promenama, pitanje eksploatacije minerala u srpskoj poljoprivredi prevazilazi stranačke podele. To nije pitanje levice i desnice, nego pitanje ko odlučuje o zemlji koja hrani ljude.
Dolina Jadra je plodno zemljište. Homolje, Levča, Kosjerić — regioni sa tradicijom stočarstva, ratarstva, voćarstva. Kad god se na takvom području pojavi projekat koji ugrožava vodene resurse ili menja mikroekologiju, na udaru su prvo oni koji od te zemlje žive. Ne korporacije. Ne investicioni fondovi. Ljudi sa stotinak grla stoke, sa dvadeset hektara, sa porodičnim gazdinstvom koje se prenosi sa kolena na koleno.
„Pravo lokalnih zajednica da učestvuju u odlučivanju o korišćenju prirodnih resursa nije ekološki slogan — to je ekonomsko pitanje opstanka sela" — iz programa SEOS-a
Detaljan program ovogodišnjeg sabora nije naveden u dostavljenom pozivu, ali ako pratimo šta se dešavalo prethodne četiri godine, očekuje se kombinacija stručnih tribina, susreta organizacija i predstavljanja lokalnih proizvođača. Za poljoprivrednike iz okoline, to je prilika da čuju, vide i razgovaraju — ne preko ekrana, nego licem u lice, sa ljudima koji su prošli kroz istu borbu u svojim krajevima.
Pet godina borbe za zemlju i vodu u dolini Jadra nije pet godina gubitka. To je pet godina dokazivanja da srpsko selo ima glas, ima ljude i ima snagu da se organizuje. Taj Eko štab u Gornjim Nedeljicama — na zemlji koja nije prodata — stoji kao dokaz da se može reći ne. Pitanje je samo da li će taj ne biti dovoljan i sledećih pet godina, kad novi projekti, nove koncesije i novi investitori ponovo zakucaju na vrata sela koje hrani Srbiju.
Izvor: Agro News, 29. oktobar 2026.
💬 0 komentara