Kada najiskrenije što poljoprivrednik može da traži od nove vlasti glasi — „samo radite svoj posao" — onda ne pričamo o političkim ambicijama, nego o institucionalnom slomu. Promena vlasti u Srbiji donela je, po prvi put u dužem periodu, narodne poslanike koji dolaze iz redova poljoprivrednih udruženja, što je samo po sebi pomak vredan pažnje. Ali pitanje koje muči svakog proizvođača koji čeka isplatu podsticaja iz prošle godine je isto — da li će se nešto stvarno promeniti ili je u pitanju samo smena lica u istom sistemu. Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije nije čekala da prođe medeni mesec.
Zašto baš sada i zašto baš ovo
Agrarna politika Srbije poslednje decenije funkcioniše po jednostavnom principu — gašenje požara. Greška iskrsne, ministarstvo je zakrpi, sledeća iskrsne na drugom mestu. U međuvremenu, poljoprivrednik stoji na njivi i ne zna ni koliko stoke država zvanično vodi da ima, ni kad će mu novac stići na račun, ni ko mu je dao pravo na državno zemljište koje obrađuje komšija. To je srpska agrarna stvarnost u dve rečenice.
Preko Milete Slankamenca, jednog od najglasnijih zagovornika promena u agraru, Inicijativa je formulisala paket zahteva koji nema nikakve veze sa čudesnim rešenjima, a sve sa temeljnim popravljanjem onoga što već postoji. Slankamenac je za portal Pazovačke bio jasan — ne traže se čuda, traže se institucije koje rade svoj posao.
Sigurno je da ne očekujemo čarobni štapić — Mileta Slankamenac, Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije
Ta rečenica, koliko jednostavna toliko i poražavajuća, govori više o stanju srpskog agrara nego bilo koje izveštavanje iz ministarstva. Jer kada najiskrenija očekivanja poljoprivrednika od nove vlasti svode se na to da država počne da radi ono što zakon već nalaže — to nije želja pojedinca, to je dijagnoza sistema.
Evidencija kao prvi korak — ko smo, koliko nas ima i šta držimo
Prvi i osnovni zahtev Inicijative tiče se nečega što bi u normalno funkcionisanoj državi bilo rutinska administrativna procedura — utvrđivanje stvarnog broja registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i njihova kategorizacija. Slankamenac i Inicijativa pozivaju se na rešenja predviđena agrarnim programom Studentske liste, što ukazuje na to da ovaj dokument već sadrži konkretne predloge koji nisu došli iz ministarstva, već od aktera na terenu. Uz to, traži se utvrđivanje stvarnog broja grla stoke, podataka bez kojih svako planiranje podsticaja liči na pogađanje.
Zašto je ovo ključno? Zato što se subvencije u Srbiji decenijama dele na osnovu evidencija čiju tačnost niko ne garantuje. Dovedete u pitanje broj grla, i odmah dolazite do pitanja ko dobija novac za stoku koja ne postoji. Dovedete u pitanje broj gazdinstava, i otvara se priča o onima koji su u registru, a na njivi nisu ni kročili. To nije sitnica — to je temelj na kome stoji ceo sistem podrške, a ako je temelj truo, sve što je na njemu sagrađeno stoji na nosu.
Sistem isplate subvencija, prema zahtevima Inicijative, mora da postane predvidiv. Poljoprivrednik bi unapred trebalo da zna na koliku podršku može da računa, pod kojim uslovima i u kojim rokovima. Kašnjenje podsticaja direktno udara u likvidnost gazdinstava — proizvođač koji u martu planira nabavku semena, a podsticaj iz prethodne godine čeka do jeseni, pravi finansijsku konstrukciju na slepo. To nije podrška, to je kocka u kojoj kuća uvek zna karte, a igrač nikad.
Državno zemljište, konkursi i zloupotrebe — gde sistem puca
Inicijativa ne zaobilazi ni najosetljivije teme. Sređivanje katastra i vlasničkih odnosa na poljoprivrednom zemljištu, uz sprečavanje i sankcionisanje zloupotreba zemljišta u javnoj svojini, nalaze se visoko na listi prioriteta. Od inspekcijskih službi, carine, Komisije za zaštitu konkurencije i drugih državnih organa očekuje se da nadležnosti sprovode bez izuzetaka — što je, slobodno reći, najveći problem srpske administracije u svakom sektoru, a u poljoprivredi posebno, jer gde je državna zemlja, tu su i državni prijatelji.
Najkontroverzniji predlog tiče se zaustavljanja nacionalnih, pokrajinskih i lokalnih konkursa za nabavku mehanizacije i investicije. Inicijativa ukazuje na zloupotrebe i traži preispitivanje dosadašnjeg načina dodele sredstava, uz utvrđivanje odgovornosti za eventualne nepravilnosti. Ovaj predlog, međutim, nosi i svoju cenu — obustava investicionih konkursa direktno pogađa gazdinstva koja planiraju ulaganja ili već računaju na podsticaje. U iznetim prioritetima nije precizirano koliko bi takva obustava trajala, niti na koji način bi podrška bila nastavljena. I to je problem koji Inicijativa mora da razreši ako želi da ovaj predlog zaživi u praksi, a ne ostane mrtvo slovo na papiru.
Paralelno, traži se sankcionisanje i poljoprivrednika koji zloupotrebljavaju budžetski novac i institucija koje im to omogućavaju. Obostrana odgovornost — redak koncept u srpskoj agrarnoj politici, gde se obično tretira samo jedan kraj lanca, a drugi se tretira kao nevidljiv. To je prava mera zrelosti ovog dokumenta — on ne štiti poljoprivrednika po svaku cenu, nego traži poštenje sa obe strane.
Mala gazdinstva imaju značajnu ulogu u očuvanju sela i ruralnih zajednica, ali za taj predlog do sada nije bilo dovoljno razumevanja ni među predstavnicima vlasti ni među drugim poljoprivrednim udruženjima. — navodi Slankamenac
Standardi, mala gazdinstva i otvorena pitanja socijalne politike
Uvođenje standarda za poljoprivredne proizvode — meso, mleko i žitarice — usklađenih sa standardima Evropske unije jeste zahtev koji ide korak dalje od pukog popravljanja administracije. To je zahtev za uređenijim tržištem i jasnijim pravilima kvaliteta, a ne samo prometa. Bez standarda, srpski poljoprivrednik je na tržištu igrač bez pravila — proizvodi po instinktu, prodaje po ponudi, konkuriše po ceni koja ne odražava kvalitet. A tržište koje ne razlikuje dobro od prosečnog ne nagrađuje nikoga, osim onog koji zna nekoga.
Pitanje malih gazdinstava otvara možda i najvažniju debatu celog paketa. Da li podsticaje deliti prema obimu proizvodnje i površinama — što dosad dominira — ili uzimati u obzir ekonomski položaj gazdinstva i njegov značaj za opstanak ruralnih područja? Inicijativa se zalaže za povlašćen položaj malih gazdinstava pri dodeli subvencija, ali Slankamenac otvoreno priznaje da za taj predlog nije bilo razumevanja ni među vlastima ni među drugim udruženjima. To je važno — jer i u samom poljoprivrednom sektoru postoji podela između onih koji proizvode obim i onih koji drže selo na nogama. A ta dva sveta ne pričaju isti jezik, iako obrađuju istu zemlju.
Dugovanja prema poljoprivrednicima i reforme penzijsko-invalidskog osiguranja zatvaraju krug zahteva. Penzijsko osiguranje poljoprivrednika godinama je otvorena rana — ljudi koji cele živote rade na zemlji ulaze u penzioni sistem pod uslovima koje retko ko razume, a još ređe ko može da ispuni. Rešavanje dugovanja je pitanje elementarne poštenja. Reforma osiguranja je pitanje sistemske vizije. A vizija je, u srpskom agraru, dosad uvek bila najskuplja roba — svi je spominju, niko je ne plaća.
Šta ovo znači za čoveka na terenu
Proizvođač koji čita ovaj spisak zahteva prepoznaće svoje probleme — kašnjenje subvencija, nepravdu u raspodeli zemljišta, konkurse na kojima uvek dobijaju isti, sumnjivost evidencija. To je vrednost ovog dokumenta: on nije apstraktan, ne priča o Evropskoj uniji, ne priča o strategijama i vizijama, on govori o stvarima koje svaki poljoprivrednik oseti na džepu i na njivi. Pitanje je samo da li će nova vlast, sa poljoprivrednicima u Skupštini, imati institucionalne kapacitete i političku volju da ovo sprovede — ili će poslanici ubrzo otkriti da fotelja u Skupštini udobnije drži onog ko sedi u njoj nego onog ko ga je poslao.
Inicijativa je postavila razuman okvir — prvo sistem, pa politika. Ne traže se nove subvencije, traži se da postojeće stignu na vreme i onima kojima pripadaju. Ne traži se ukidanje konkursa, traži se da konkursi budu pošteni. Ne traži se čudo, traži se zakon. Ako nova vlast ne uspe ni to, pitanje ko sedi u ministarskoj fotelji postaje potpuno irelevantno — jer sistem u kome zakon ne važi neće spasiti nijedno ime, ma kako ono zvučno bilo.
Izvor: Agro News, 29. oktobar 2026.
💬 0 comments