Neko bi pomislio da je jesenji period vreme kada se žito kotrlja sa njiva u silose i kada novac prirodno teče ka gazdinstvima. Ali na Produktnoj berzi u Novom Sadu, tokom poslednje oktobarske nedelje, kupci su očigledno odlučili da uspore korak — i to ne slučajno. Trgovanje primarnim poljoprivrednim proizvodima karakterisalo je slabljenje aktivnosti na kupovnoj strani, a pad prometa u odnosu na prethodnu sedmicu govori više od bilo koje analize.
Berza kao barometar — šta nam govori tišina kupaca
Berza u Novom Sadu je barometar srpskog agrarnog tržišta — kada kupci uspore, to znači da negde u lancu ima viška zrna, ili da se prerađivački kapaciteti pripremaju za jeftiniji talas nabavke. Ove nedelje, imamo i jedno i drugo. Žetva je završena, silosi su puni, a prerađivači znaju da će ponuda biti obilna još mesecima.
Istorijski gledano, oktobar je uvek bio prelomni trenutak — tada se vidi koliko je stvarno rodno, koliko je kvalitetno, i ko će prvi popustiti pod pritiskom priliva novog zrna. Ove godine, čini se, popustili su kupci, a ne prodavci. I to je zanimljivo.
Kukuruz: tražnja usmerena, cene u uskom koridoru
Na tržištu kukuruza, tražnja je većim delom bila usmerena na kukuruz bez analize na aflatoksin — što je logično s obzirom na to da prerađivači žele da izbegnu dodatne troškove i rizik. Strukturu kupaca činili su domaći prerađivači i trgovci, a berzanski ugovori zaključeni su u uskom cenovnom opsegu, od 21,10 do 21,20 dinara po kilogramu bez PDV-a. Taj opseg je toliko uzak da praktično znači jednu cenu — tržište se ušuškalo i ne daje prostora za pregovore.
Ponderisana cena iznosila je 21,16 din/kg bez PDV-a, odnosno 23,28 dinara sa PDV-om, što je pad od 0,37 posto u odnosu na prethodnu sedmicu. Nije dramatično, ali je smer jasan — nadole.
Kada kupci traže kukuruz bez analize na aflatoksin, to nije znak poverenja u kvalitet — to je znak da žele jeftinije i brže. A prodavci koji imaju zrno sa aflatoksinom do 5 ppb mogu da računaju na premiju, ali samo ako nađu kupca koji je spreman da čeka. — predstavnik Produktne berze, Novi Sad
Za kukuruz sa aflatoksinom do 5/10 ppb kupci su bili spremni da plate 21,30 do 21,50 din/kg bez PDV-a, dok je cenovni nivo ponude kukuruza do 5 ppb iznosio 22,50 din/kg bez PDV-a. Razlika između ponude i tražnje za kvalitetniji kukuruz je očigledna — prodavci traže 22,50, kupci nude do 21,50. Taj jaz od dinara po kilogramu je mesta gde se pregovori najčešće i raspadnu.
Pšenica: kvalitet diktira cenu
Tržište pšenice obeležilo je interesovanje kupaca za pšenicu sa 11 do 13 procenata proteina, dok je ponuda obuhvatala širi raspon kvaliteta. To je klasična jesenja priča — ima svega, od vrhunskog do prosečnog, a kupci biraju ono najbolje i za to su spremni da plate.
Realizovane su transakcije pšenicom sa 11-13 procenata proteina po ceni od 21,70 do 22,70 din/kg bez PDV-a. Prosečna cena iznosila je 22,31 din/kg bez PDV-a, odnosno 24,54 dinara sa PDV-om. U poređenju sa prethodnom nedeljom, cena je viša za 1,04 procenta, i to je direktna posledica većeg udela kvalitetnije pšenice u ukupnom prometu.
Ovo je važno razumeti — pšenica nije poskupela zato što je nestaje. Poskupela je zato što se u prometu našlo više onog zrna koje zaslužuje višu cenu. Drugim rečima, struktura prometa je promenila ponder, a ne fundamentalna ponuda i tražnja.
Soja, ječam i suncokret: tri različite priče
Kod sojinog zrna aktivnost berzanskih učesnika bila je niska, uz izraženije interesovanje kupaca. Prodavci su nudili ovu uljaricu po ceni od 62,20 do 63,00 din/kg bez PDV-a, dok se cenovni nivo tražnje kretao u rasponu od 62,00 do 62,50 din/kg bez PDV-a, uz obračun kvaliteta. Promet je ostvaren za manju količinu, po ceni od 62,00 din/kg bez PDV-a, odnosno 68,20 dinara sa PDV-om.
Soja je paradoks ove nedelje — kupci su zainteresovani, ali prodavci drže cenu iznad nivoa na kojem kupci žele da kupe. I tako se trgovanje svodi na simbolične količine.
Na tržištu ječma ponuda je premašivala tražnju. Neusklađenost u pogledu ponuđenih cena i razlike u paritetima ponude i tražnje onemogućile su postizanje dogovora, te trgovanje ječmom tokom nedelje nije ni realizovano. Ječam je, jednostavno, stao — niko nije hteo da popusti.
Kada na berzi prođe cela nedelja bez ijednog ugovora za ječam, to znači da su prodavci i kupci na dva različita planeta. Neko mora prvi da trepne, a u ovoj fazi sezone, obično trepne onaj kome zrno stoji u silosu i košta ga stajanje. — analitičar poljoprivrednog tržišta
Od ostalih roba, berzanski ugovor zaključen je za suncokret visoko oleinski po ceni od 62,86 din/kg bez PDV-a, što odgovara 535 evra po toni. Jedan ugovor, jedna cena — ali visoko oleinski suncokret je specifična roba koja se uvek trguje u manjim količinama i sa kupcima koji tačno znaju šta traže.
Šta ovo znači za proizvođača na terenu
Za poljoprivrednika koji čita ove brojeve i pita se da li da proda sada ili čeka, poruka je složena. Kukuruz klizi nadole, i to neće prestati dok se ne vide konačni rezultati žetve i dok se ne popune stranačka silosna mesta. Pšenica je u blagom usponu, ali isključivo zahvaljujući kvalitetu — ako vaše zrno ima 11-13 procenata proteina, imate prostor za pregovor. Ako nema, vi ste deo one ponude koja pritišće cenu nadole.
Soja je zanimljiva — kupci su tu, ali ne žele da plate više od 62 dinara. Prodavci koji mogu da čekaju imaju šansu, jer će se uljare pre ili kasnije morati da obezbede sirovinu za kapacitete koji rade. Ječam je trenutno nula — ali to ne može večno da traje, naročito ako stoka treba da se hrani kroz zimu.
Ovo je sezona strpljenja. Ko mora da proda, prodaće po ceni koju berza diktira. Ko ne mora — može da se kladi. Ali kladioničari u poljoprivredi znaju da kuća na kraju uvek dobije, samo je pitanje kada.
Pametan gazda ne čeka čudo na berzi. Pametan gazda zna tačno koliko mu stoji kilogram zrna u silosu i iz tog broja izlazi na pregovore. Sve ostalo su priče.
Izvor: Agromedia, 30. oktobar 2026.
💬 0 comments