Berba je završena, prskalice su parkirane u hangare, a većina gazdinstava već razmišlja o proleću. Ali Poljoprivredna inspekcija Srbije baš sada šalje poruku koja razdvaja one koji će naredne godine imati rod od onih koji će gledati kako im zasad izumire. Bakteriozna plamenjača leske, izazvana patogenom Xanthomonas arboricola pv. corylina, ne čeka proleće — ona ulazi u biljku upravo sada, dok lišće pada i dok biljka stoji s otvorenim ranama. I nema leka koji će je izbaciti odatle.
Zašto leska postaje žrtva sopstvenog uspeha
Leska je u poslednjih nekoliko godina postala jedna od najprofitabilnijih kultura u srpskoj poljoprivredi. Otkupne cene su bile izuzetno povoljne, površine rastu, a investicije u nove zasade se mere u desetinama hiljada evra po hektaru. Ljudi ulaze u proizvodnju puni entuzijazma, ali često bez osnovnog znanja o zaštiti bilja.
I tu nastaje problem. Zasad je nikao, sadnice su kupljene na sajmu ili preko WhatsApp grupe, bez sertifikata, bez provere porekla. A bakterija je već tu. Ne pokazuje se odmah — ona je podmukao protivnik koji ne napada frontalno i ne stvara dramatične simptome preko noći. Ušla je kroz sadni materijal i čeka svoj trenutak.
Bakteriozna plamenjača nije nova bolest u našim zasadima. Ali ono što jeste novo jeste brzina kojom se širi kroz mlade zasade koji su nikli po Srbiji kao pečurke posle kiše. I to je upravo ono što brine — jer svaki novi nasad bez kontrole porekla sadnica je potencijalno novo žarište zaraze.
Kako bakterija ulazi i šta radi kad uđe
Mehanizam infekcije je jednostavan, a upravo zato toliko opasan. Bakterija ulazi kroz prirodne otvore na listu — stome — ili kroz mehaničke rane nastale pri rezidbi, posle grada, ili, najpodmuklije, u trenutku opadanja lišća. Infekcija se najčešće i ostvari tokom jeseni, kad lišće pada i kad biljka ostaje s otvorenim ranama kroz koje patogen ulazi i smešta se u pupoljcima i rak-ranama na stablu.
Tu prezimljava. Tu čeka proleće.
A kad dođe proleće, kasno je za jadikovanje. Pupoljci postaju tamnosmeđi i ne otvaraju se. Na listu se pojave sitne vlažne uglaste pege, ograničene nervima, žutozelene na početku, a kasnije crvenkasto-braon. Simptomi se šire na sve nadzemne delove — letorasti se suše, plodovi dobijaju pegavost i nekrozu. U povoljnim uslovima, na temperaturama oko dvadeset stepeni i pri kišovitom vremenu, pege se spajaju u veće nekrotične zone nepravilnog oblika.
U mladim zasadima ova bakterija može da dovede do potpunog izumiranja biljaka. U starijim zasadima ne ubija, ali sistematski redukuje lisnu masu, suši rodne grane i kida prinos. U oba slučaja, šteta se meri hiljadama evra po hektaru, a mogla je da se izbegne jednim jesenjim tretmanom. — PIS Srbija, preporuka za proizvođače
Evo šta to znači za čoveka na terenu. Ako imate pet hektara mladog zasada i propustite jesenji tretman, ne gubite samo prinos — gubite ceo nasad. Bakterija u mladom zasadu ne redukuje, ona uništava. I to ne za deset godina, nego za tri. Video sam to u voćarstvu, video sam u vinogradarstvu, i sada gledamo istu priču u leski.
Šta raditi i čime tretirati
PIS Srbije je izdao konkretan spisak preparata i doza, što je dragoceno jer poljoprivrednici često ostaju prepušteni sebi kad je u pitanju izbor sredstava. Preporuka obuhvata šest preparata na bazi bakra, sa preciznim količinama koje treba poštovati bez improvizacije:
- **Cuprozin 35 WP** (bakar-oksihlorid) — 2,2 do 3 kg/ha
- **Curenox 50 WP** (bakar-oksihlorid) — 1,5 do 2 kg/ha
- **Cobox** (bakar-oksihlorid) — 2,2 do 3 kg/ha
- **Cuprablau Z 35 WP** (bakar-oksihlorid) — 2 kg/ha
- **Nordox 75 WG** (bakar-hidroksid) — koncentracija 0,3%
- **Grifon SC** (bakar-oksihlorid + bakar-hidroksid) — 3,5 l/ha
Tretman treba obaviti po mirnom vremenu, bez vetra, uz utrošak veće količine vode. I tu moram da stanem, jer ovo je mesto gde najviše grešimo. Mnogi proizvođači štede vodu u traktorskim prskalicama, što je u slučaju bakarnih preparata kontraproduktivno. Bakar mora da pokrije svaku površinu biljke, da stvori film koji će fizički sprečiti ulazak bakterije. Polovično prskanje daje polovičan rezultat, a u slučaju bakteriozne plamenjače polovičan rezultat znači da je bakterija već unutra.
Mehaničke mere idu ruku pod ruku sa hemijskim. Pre tretmana, potrebno je ukloniti sve grane s simptomima oboljenja i sve grane s mehaničkim oštećenjima koja predstavljaju ulazna vrata za infekciju. Alat za rezidbu mora se dezinfikovati posle svakog preseka — ne na kraju dana, ne na sledećoj biljci, nego posle svakog reza. Zvuči naporno? Jeste. Ali bakterija se ne širi samo kišnim kapima. Širi se i kontaminiranim makazama koje proizvođač vodi od stabla do stabla, zaražujući zasad sopstvenim rukama.
Sadni materijal je često izvor problema. Ljudi kupe sadnice bez sertifikata, na pijaci, preko poznanika, i onda se čude kad im cela plantaža crkne za tri godine. Zdrav sadni materijal nije luksuz — to je osnovni uslov bez koga nema smisla ni ulagati u ovu kulturu. — PIS Srbija, smernice za preventivne mere
Šta ovo znači za srpsku lesku
Problem s bakterioznom plamenjačom je što je neizlečiva. Nema preparata koji će, jednom kad bakterija uđe u biljku, da je izbaci odatle. Sve što radimo je preventiva — bakarni film koji fizički blokira ulaz, mehaničko uklanjanje zaraženih delova, dezinfekcija alata, zdrav sadni materijal. Ko propusti taj prozor u jesen, kad lišće pada i biljka je najranjivija, taj sledeće proleće gleda tamnosmeđe pupoljke koji se ne otvaraju i suve letoraste po celom zasadu.
I tu dolazimo do suštine koja me nervira decenijama. Srpski poljoprivrednik ima naviku da reaguje kad vidi simptome, a ne kad može da ih spreči. To je mentalitet koji nas košta u voćarstvu, u vinogradarstvu, i sada u leski. Bakteriozna plamenjača ne prašta taj pristup. Ko je jednom pusti u zasad, neće je se lako rešiti — a možda je neće rešiti nikada.
Leska je trenutno među najtraženijim kulturama u Srbiji, i upravo taj profit privlači proizvođače koji ulaze u proizvodnju bez osnovnog znanja o zaštiti. Površine rastu, investicije se mere u desetinama hiljada evra po hektaru, a neko negde prodaje sadnice bez sertifikata i bez kontrole. To je lanac koji mora da se prekine na više mesta istovremeno — od kontrolisanog sadnog materijala do discipline u zaštiti. Jer bakar košta trista dinara po tretmanu, a zaražen zasad košta sve.
Jesenji tretman bakrom je jeftin, jednostavan i radi se za jedan dan. Tretman lečenja zaraženog zasada ne postoji. Izbor je vaš — ali ovoga puta, izbor ima rok.
Izvor: Agro TV, 30. oktobar 2026.
💬 0 komentara