Imate traktor od sto konja, njivu od trideset hektara koja čeka setvu, i Beograd vam produžuje smanjenje akcize na gorivo za sedam dana. Sedam. Ne mesec, ne sezonu, ne godinu — sedam dana. Vlada Srbije, u tehničkom mandatu, donela je odluku o produženju smanjenja akciza na derivate nafte od dvadeset pet odsto do osmog novembra, pošto je prethodna mera istekla prvog. Zvanično, to je administrativna procedura. Na terenu, u vojvođanskim ravnima i šumadijskim voćnjacima, to je razlika između profita i gubitka na kraju jesenje kampanje — samo što niko ne zna šta se dešava osmog novembra uveče.
Šta se zapravo produžava
Ovo nije prvi put. Nije drugi, nije treći. Mera smanjenja akcize na derivate nafte produžavana je više puta u poslednjih nekoliko meseci, i svaki put na kratak rok. Prethodna odluka važila je do prvog novembra, nova produžava istu meru do osmog — što znači da je država, realno, kupila sebi još sedam dana vremena da ne donese nikakvu stratešku odluku. Vlada u tehničkom mandatu ne donosi strateške odluke, to je poznato. Ali poljoprivredna sezona ne čeka formiranje nove vlade.
Trenutne akcize, već smanjene za četvrtinu, iznose pedeset sedam dinara i četrdeset jednu paru po litru za olovni benzin, pedeset četiri dinara za litar bezolovnog, i pedeset pet dinara i pedeset tri pare po litru za gasna ulja. Bez tog smanjenja, te cifre bi bile znatno više, i to bi se direktno prelilo u cenu na pumpi. Za poljoprivrednika koji u sezoni obrade radi deset sati dnevno, ta razlika od dvadeset pet odsto na akcizi znači stotine, nekada i hiljade dinara dnevno manje troškova goriva. Ali to važi samo sedam dana.
Brojevi koji grizu
Razložimo ove cifre do kraja. Dizel — gorivo koje pokreće većinu poljoprivredne mehanizacije u Srbiji — trenutno nosi akcizu od pedeset pet dinara i pedeset tri pare po litru, sa već ugrađenim smanjenjem. Poljoprivrednik koji na dan potroši sto litara dizela — a to je rutina u sezoni oranja, ne izuzetak — plaća akcizu od oko pet hiljada petsto dinara dnevno. Tokom cele jesenje kampanje, koja traje od septembra do novembra, to se pretvara u desetine hiljada dinara razlike između smanjene i pune akcize.
Produžavanje akcize na sedmicu dana je kao da date čoveku kišobran na pet minuta kiše, a oluja traje ceo dan. — predstavnik poljoprivrednih proizvođača iz okoline Zrenjanina
Ali evo suštine, i ona nije u brojkama. Ta mera je privremena. Svaki put kad istekne, poljoprivrednik ne zna da li će sledećeg dana plaćati punu akcizu ili ne. I to je, po mom iskustvu, veći problem od same visine cene. Dok ne znaš koliko te košta gorivo, ne možeš da kalkulišeš cenu svog roda ni na pijaci ni u pregovorima sa otkupljivačima. Ne možeš da zaključuješ ugovore na bilo kom dužem vremenskom horizontu ako ti je osnovni input nepredvidiv.
Nesigurnost je skuplja od bilo koje akcize.
Mera se sada produžava do osmog novembra, ali šta posle? Nova vlada — kad god se konstituiše — moraće da se izjasni o ovoj temi. A do tada, gazdinstva rade pod pretpostavkom da će gorivo ostati na ovoj ceni, bez ikakve garancije da će tako i biti.
Poljoprivredniku ne treba niža cena koliko mu treba predvidiva cena. Kad znaš na čemu si, možeš da planiraš. Ovako stalno čekaš saopštenje sa konferencije. — analitičar poljoprivrednog tržišta
Šta ovo znači za srpsko gazdinstvo
Posmatrano iz ugla proizvođača, ova vest ima dva lica. Prvo je pozitivno — akciza je smanjena, gorivo je jeftinije, troškovi proizvodnje su nešto niži. Za srednje i veće gazdinstvo koje mesečno potroši između hiljadu i tri hiljade litara goriva, smanjenje od dvadeset pet odsto na akcizi prelazi u ozbiljne cifre koje direktno utiču na maržu na kraju sezone. To je razlika između toga da li se može servisirati oprema preko zime ili se ide u novu sezonu sa mašinama koje škripe na svakoj vezi.
Drugo lice je problematičnije. Produžavanje na sedam dana, pa opet na sedam dana, pa opet, stvara atmosferu hronične neizvesnosti. Naročito pogađa povrtare, koji u plastenicima i staklenicima troše gorivo ne samo za mehanizaciju već i za grejanje tokom hladnijih meseca, i kod kojih je gorivo često drugi ili treći najveći trošak posle radne snage i sadnog materijala. Za njih, sedam dana produženja akcize ne rešava ništa — samo pomeri datum brige za nedelju dana unapred.
U širem kontekstu srpske poljoprivrede, ovo pitanje akciza na gorivo je samo jedan deo slagalice koja uključuje cene đubriva, pesticida i sadnog materijala — sve u sezoni kada su proizvođači već pod pritiskom vremenskih nepogoda, klimatskih promena i nepredvidivosti prinosa. Svaki dinar koji uđe u trošak proizvodnje na kraju se odbija od cene koju potrošač plaća na pijaci ili u marketu, i to je lanac koji ne može da se prekine produžavanjem akcize na sedmicu dana.
Ono što srpskom poljoprivredniku treba nije krpljenje po sedam dana — to je jasno svakome ko je ikada seo na traktor. Treba mu jasna, višegodišnja poreska politika koja mu daje okvir za planiranje, investicije i razvoj. Gazdinstvo koje ne planira više od sedam dana unapred je gazdinstvo koje preživljava, a ne ono koje napreduje. A srpska poljoprivreda, sa svim svojim potencijalom, ne može da se zadovolji preživljavanjem. Sedam dana produženja akcize je štucaj, a ne politika — a štucaj ne hrani ni gazdinstvo ni državu.
Izvor: Biznis.rs, 30. oktobar 2026.
💬 0 comments