Zamislite gazdu koji ustaje u četiri ujutru, muzi pedeset krava, i na kraju meseca shvati da mu je prihod manji nego prošle godine — iako je proizveo više mleka. Zvuči nemoguće? U Evropskoj uniji je to 2026. godina u kojoj žive mlekari. Proizvodnja sirovog mleka raste, otkupna cena pada dvocifreno, a troškovi hrane, energije i đubriva penju se kao da nikoga ne briga. I pitate se — kakve to veze ima sa Srbijom? Ima, i to više nego što biste želeli.
Pozadina: Kada proizvodnja raste, a para nestaje
Evropska mlekarska industrija decenijama balansira između prevelike ponude i pada cena. To je staro. Ono što je novo u 2026. jeste da su te makaze sekle dublje nego ikada — proizvođač istovremeno dobija manje za mleko i plaća više za sve što mu treba da bi ga proizveo. Sitni proizvođači, oni sa pedeset, sto krava, prvi osećaju rez.
Jesenja procena Evropske komisije kaže da su isporuke sirovog mleka u prvih šest meseci bile veće za 3,4 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Za celu godinu očekuje se rast od 1,8 odsto. Na papiru — lepo. U štali — katastrofa.
Brojke koje jedu maržu do kosti
Eurostat za drugi kvartal 2026. kaže da je prosečna cena mleka u EU pala za 16,6 odsto u odnosu na isti period godinu ranije. To nije blago korigovanje. To je pad koji jede maržu do kosti.
Sa druge strane, inputi ne padaju — rastu. Poljoprivredni inputi su u proseku poskupeli za 4,7 odsto, ali ta prosečna brojka krije pravu bol. Đubriva i sredstva za poboljšanje zemljišta poskupela su za 13,4 odsto. Energija i maziva za čak 22 odsto. Proizvođač plaća petinu više za energiju, a dobija šestinu manje za mleko. Matematika je nemilosrdna.
Hajde da raščlanimo šta to znači za nekoga ko ima pedeset krava i pokušava da preživi. Ako je prošle godine litra mleka donosila, recimo, pedeset centi, danas donosi oko četrdeset dva. Ako je mesečni račun za struju i gorivo bio tri hiljade evra, sada je tri hiljade šesto. Razlika se ne pokriva povećanom proizvodnjom jer ni cena ne prati količinu — veća ponuda samo dodatno pritiska cenovnik.
Proizvođač je u škarama — sa jedne strane inputi ga jedu, sa druge otkupna cena pada. Veća proizvodnja u ovakvim uslovima nije blagoslov, to je zamka. — predstavnik evropskih mlekaraca, iz pregleda tržišta
Evropska komisija, međutim, gleda na to iz drugog ugla. Veća raspoloživost sirovog mleka pruža podršku proizvodnji mlečnih prerađevina, što znači da mlekare imaju više sirovine za rad. Komisija očekuje i dalji rast izvoza sira iz EU, što bi delimično moglo da apsorbuje višak. Međunarodno tržište i kretanje cena na njemu biće, prema njihovoj proceni, jedan od ključnih faktora za evropsku mlekarsku industriju u narednom periodu.
Ali tu ima jedna caka. Izvoz može da pomogne samo ako spoljno tržište apsorbuje količine po cenama koje pokrivaju troškove. Ako se svetska cena sira krene nadole — a to se dešava kada i ostali veliki proizvođači povećavaju proizvodnju — onda taj ventil prestaje da radi. I onda se višak mleka vraća na domaće tržište kao bumerang.
Šta ovo znači za Srbiju
Srbija nije izolovana od ovih kretanja, iako nije deo EU. Naša mlekarska industrija je usko vezana za evropsko tržište kroz uvoz opreme, hrane za životinje, đubriva i aditiva. Kada u EU inputi poskupe za dvadeset posto, taj trošak se preko uvoznih lanaca prenosi i na srpskog proizvođača. Kada evropske mlekare imaju više domaće sirovine, one manje uvoze, a srpski izvoznici mleka i mlečnih prerađevina teže pronalaze kupce na tom tržištu.
Pad otkupnih cena u EU od skoro sedamnaest procenata je signal koji će stići i do nas. Naš proizvođač već radi na granici isplativosti, a ovakvi trendovi samo pomeraju tu granicu na pogrešnu stranu. — analitičar srpskog agrarnog tržišta
Srpski proizvođači mleka već godinama žive u nestabilnom okruženju. Otkupne cene kod nas osciliraju, subvencije kasne, a troškovi proizvodnje rastu bez obzira na to ko je na vlasti. Ako se evropski trend nastavi — veća proizvodnja, niže cene, viši inputi — pritisak će se preneti i na domaće mlekare, koje će onda pritisnuti proizvođače da snize cenu otkupa. I krug se zatvara.
Pitanje koje se nameće jeste može li srpski proizvođač uopšte da konkuriše u ovakvom okruženju. Odgovor zavisi od toga koliko brzo uspe da smanji zavisnost od uvoznih inputa i koliko dobro pozicionira svoje proizvode na tržištima koja neće biti preplavljena jeftinijom evropskom ponudom. To zahteva strategiju, a ne puko preživljavanje od meseca do meseca.
Cena rasta bez marže
Evropska komisija može da slavi rast proizvodnje od 1,8 odsto. Ali taj rast dolazi uz cenu koju plaćaju oni na dnu lanca — proizvođači sirovog mleka. Rast proizvodnje koji ne prati rast prihoda jeste rast koji vodi u dug, a ne u prosperitet. Dok se ne popravi odnos između cene inputa i cene otkupa, svaki dodatni litar mleka je korak bliže rubu. A rub, kako znamo iz iskustva, u srpskoj poljoprivredi nikada nije daleko.
Izvor: Agro TV, 30. oktobar 2026.
💬 0 comments