Kada tri tone meda krenu iz Srbije ka Kini, to ne zvuči kao vest koja treba da zaustavi svet. Ali za pčelara koji celog života prodaje bagremov med po ceni koja jedva pokriva dizel, lekove i ambalažu, te tri tone su nešto sasvim drugo — prvi dokaz da se njegov rad konačno može naplatiti kako valja. Med ne ide u buradima, kao sirovina bez imena i bez marže. Ide u teglama od 250 i 500 grama, sa manjim delom u pakovanjima od jednog kilograma. I to menja sve.
Birokratski maraton koji se konačno završio
Kinesko tržište se ne otvara zato što neko u Beogradu ili Pekingu poželi da uvozi srpski med. Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović rekao je za RTS da je izvoz postao moguć tek nakon višegodišnjeg usklađivanja veterinarskih sertifikata između dve zemlje. Pogon „Naš med“ morao je da prođe punu registraciju na kineskom tržištu — što znači papiri, inspekcije, standardi i čekanje.
Razlika prema evropskom tržištu je suštinska. U EU je srpski med godinama išao kao sirovina, u buradima, bez identiteta, bez brenda, bez one marže koja opravdava trud. Kina traži pakovani proizvod. Tegle, etikete, prepoznatljivost. Ekonomija prodaje se menja iz korena — pakovani med dostiže znatno povoljniju cenu od onog koji se toči iz buradi kao da je nusproizvod neke druge priče.
„Cena koja se plaća je dobra, to je ono što je najvažnije za naše pčelare" — Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a
Četiri evra koja drže pčelare za vrat
Ko god je vodio pčelinjak zna šta znači otkupna cena od četiri evra po kilogramu bagremovog meda. To je granica isplativosti, kako je Živadinović ocenio. Gorivo raste, lekovi za košnice skupe, ambalaža košta, selidba na pašu jede budžet — a otkup stoji na mestu kao da je zakovan.
Neki privatni otkupljivači nude 4,3 evra. Pogon „Naš med“ plaća od 4,5 do 4,8 evra po kilogramu, zavisno od kvaliteta i isporučenih količina. Razlika od osamdeset centi po kilogramu zvuči kao sitnica dok je ne prevedeš u stvarnost deset košnica. Tada shvatiš da je to razlika između posla koji ima smisla i onog koji te košta više nego što ti donosi.
Ako kinesko tržište počne da vuče veće količine, Živadinović očekuje rast otkupnih cena od trideset do pedeset odsto. Bagremov med sa četiri evra mogao bi da skoči na pet i po, možda šest. Ali brzina tog razvoja zavisi od više stvari — potražnje, logistike, transporta. Brodski prevoz do Kine traje i do sedamdeset pet dana. To nije tržište na koje se ulazi naglo. Ulaganje u novu opremu za pakovanje u pogonu „Naš med" trebalo bi da ubrza pripremu budućih pošiljaka, tako da kapacitet ne postane usko grlo kada porudžbine krenu u ozbiljnijim količinama.
Falsifikat koji je jeo i evropsko tržište
Dok se čeka da Kina postane ozbiljan kupac, na domaćem tržištu situacija je takva da pravi med jedva opstaje na policama. Živadinović tvrdi da veliki deo meda u trgovinama Srbije i Evropske unije ne prolazi odgovarajuće analize kvaliteta. Prema njegovim navodima, čak osamdeset odsto uzoraka meda iz maloprodaje ne zadovoljava kriterijume ispitivanja, dok su rezultati analiza meda uzetog direktno od pčelara znatno povoljniji.
Te brojke treba uzeti sa rezervom — to su ocene predsednika SPOS-a, ne zvaničan podatak o ukupnom udelu falsifikovanog meda. Ali čak i ako je stvarna cifra upola manja, problem je dramatičan. Falsifikovan med obara cene, potiskuje pravi proizvod sa police i troši poverenje potrošača. Domaći proizvođači su već izgubili deo evropskog tržišta zbog toga.
Evropska komisija formirala je radnu grupu „Honey Platform" koja se bavi autentičnošću meda i suzbijanjem falsifikata. Živadinović ocenjuje da se konkretna rešenja sporo sprovode. Evropa zna da ima problem — ali papir ide sporije od šećernog sirupa koji se prodaje pod imenom meda.
„Nelojalna konkurencija obara cene i otežava plasman prirodnog meda" — Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a
Sezona koja je delila pčelare na dobitnike i gubitnike
Ovogodišnja pčelarska sezona bila je znatno povoljnija od prethodnih, ali prinosi nisu bili ujednačeni. Najviše je proizvedeno bagremovog meda. Na jugu zemlje prinosi su bili oko četrdeset odsto manji nego u ostalim područjima. Suncokretova paša bila je prosečna, uljana repica je podbacila, a visoke temperature su negativno uticale na proizvodnju livadskog meda.
Lipova paša se izdvojila sa rekordnim prinosima.
„Zaista, godina koja se ne pamti. Nažalost, lipe nema mnogo u Srbiji, a mali broj pčela se seli na tu pašu" — Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a
Pčelari koji su uspeli da iskoriste povoljne uslove tokom cvetanja lipe ostvarili su izuzetno visoke prinose. Drugi, zakovani za jednu lokaciju, gledali su kako im košnice stoje dok se susedi pune. U pčelarstvu, selidba nije luksuz — to je opstanak.
Klimatske promene skraćuju trajanje paša. Suše i visoke temperature smanjuju dostupnost nektara i polena. Rast cena goriva povećava troškove selidbe košnica, koja je za mnoge pčelare postala neophodna da bi uopšte ostvarili pristojne prinose. Krug se zatvara: da bi imali med, moraju da sele; da bi seli, moraju da plate gorivo; a otkupna cena ne prati troškove. Zima donosi nove glavobolje — nedostatak polena otežava razvoj pčelinjih društava, a produžena topla jesen pogoduje razmnožavanju varoe. Ko ne obradi košnice na vreme, u proleće dobija oslabljene zajednice koje teško kreću u novu sezonu.
Šta ovo znači za čoveka pored košnice
Otvaranje kineskog tržišta je dobra vest i to ne treba umanjivati. Posle godina pritiska od strane falsifikata, niskih otkupnih cena i klimatskih udara, pčelarima je konačno neko ponudio cenu koja poštuje vrednost onoga što proizvode. Ako se količine povećaju i ako otkup zaista poraste za trideset do pedeset odsto, to menja ekonomsku poziciju celog pčelarskog sektora. Ali tri tone su tri tone. To je početak, ne rešenje. Pravo pitanje je da li će srpski pčelari moći da isprate potražnju ako Kina počne da traži trideset ili pedeset tona godišnje. Drugo pitanje je da li će domaće tržište, u međuvremenu, ostati preplavljeno falsifikatom koji se prodaje po ceni ispod cene proizvodnje pravog meda.
Dugoročna održivost pčelarstva u Srbiji neće doći iz Kine. Doći će iz borbe protiv falsifikata, prilagođavanja klimatskim promenama i smanjenja troškova proizvodnje. Kina je prilika — ali prilika ne znači ništa ako kuća nije u redu.
Izvor: Agro News, 30. oktobar 2026.
💬 0 komentara