Krajem leta, dok su vojvođanske parcele crnog luka već ležale sa biljkama pritisnutim uz zemlju i ulazile u završnu fazu vegetacije, jedna parcela kod Subotice izgledala je kao da je neko pritisnuo pauzu na kalendaru. Luk je stajao uspravno, intenzivno zelen, bujan, pun sokova — sa milion i sto hiljada biljaka po hektaru. Proizvođač je tražio anonimnost, i to ne iz skromnosti. Razlog je prosto: prinos je toliko visok da ne želi da mu ime vežu za brojku pre nego što se sve izmeri do poslednje glavice. Priču o tome kako se do tog rezultata došlo prepričava Milanko Gajić, direktor i vlasnik novosadske kompanije Fertizo.
Pesak, sprinkleri i hrabrost da se ne radi po šablonu
Ko je ikada pokušao da gaji luk na peskovitom zemljištu, taj zna da pesak ne prašta. Ne drži vodu, ne zadržava hranljive materije, i sve što ubacite klasičnim pristupom brzo prođe kroz profil i nestane u dubini. Ako na to dodate navodnjavanje sprinklerima umesto sistema kap po kap, dobijate kombinaciju koja bi većinu proizvođača naterala da odustanu pre nego što su uopšte počeli.
Baš zato ova parcela nije dobila standardni program ishrane koji Fertizo preporučuje za proizvođače sa kap po kap sistemom. Gajić je morao da prekroji celu priču od nule. Biostimulator TOTEM, inače redovan u njihovom programu, ovde nije ni korišćen jer se primenjuje isključivo kroz sistem kap po kap. Umesto toga, odabran je sasvim drugačiji raspored tretmana i kombinacija preparata španskog proizvođača Herogra, čiju liniju specijalnih đubriva i biostimulatora Fertizo uvozi i distribuira na našem tržištu.
Tri litra po hektaru i gel koji menja pravila igre
U početnim fazama razvoja luka, kada je svaki dan važan i kada biljka mora da krene, primenjen je HEROVITAL VEGETAL u količini od tri litra po hektaru. Taj biostimulator nije išao sam — kombinovan je sa specijalnim gel đubrivom iz linije HEROFOL DENSO. Cilj je bio jasan: intenzivan vegetativni porast u uslovima koji po prirodi nisu naklonjeni takvom tempu razvoja.
Proizvođač je bio posebno zadovoljan brzinom razvoja i bujnošću biljaka u početnim fazama. Na pesku to nije nešto što dobijate bez pravog programa. — Milanko Gajić, direktor Fertizo d.o.o.
I to je tek početak priče. HEROVITAL VEGETAL je nastavio da se koristi kroz celu vegetaciju, ali u različitim kombinacijama, u zavisnosti od toga šta usev u tom trenutku traži. Jer luk nije ista biljka u maju i u julu — iako to mnogi zaboravljaju dok gledaju u isti program đubrenja od sadnje do vađenja.
Koren prvo, glavica posle
Nakon početne faze intenzivnog porasta, pažnja je prebačena na korenov sistem. Na peskovitom zemljištu ovo je ključni momenat koji razlikuje proizvođača koji razmišlja od onog koji samo baca đubrivo i nada se najboljem. Kombinacija HEROVITAL VEGETAL, ponovo u količini od tri litra po hektaru, i specijalnog gel đubriva HEROFOL DENSO FOSFATADO primenjivana je tri puta tokom vegetacije.
Gajić objašnjava logiku jasno: na pesku je posebno važno podstaći razvoj dubokog korenovog sistema kako bi biljke lakše podnele nepovoljne uslove tokom juna i jula, kada vrućine i nedostatak vlage mogu da zaustave sve. Bez dubokog korena, luk na peskovitom zemljištu nema šta da traži u julu. Sa njim — može da nastavi da radi kad drugi već odustaju.
Kalijum za nalivanje i ljusku koja čuva glavu
Od juna, kada akcenat prelazi sa vegetativnog porasta na razvoj i nalivanje lukovica, u igru ulazi HEROFOL DENSO ROJO. Reč je o gel đubrivu sa naglašenim sadržajem kalijuma i mikroelementima u helatnom obliku. U vreme snimanja materijala planiran je još jedan tretman ovom kombinacijom, što znači da program nije bio gotov ni u trenutku kada je luk već izgledao kao da je na pola puta do rekorda.
Kalijum ovde nije slučajno pristigao. Ima ulogu u transportu asimilata i regulaciji vodnog režima — a na peskovitom zemljištu, gde voda odlazi brže nego što stigne, regulacija vodnog režima je pitanje opstanka. Završni tretmani imaju još jedan cilj koji Gajić posebno ističe: razvoj kvalitetne spoljašnje ljuske, povećanje sadržaja suve materije i postizanje odgovarajuće mase glavica.
Prinos nije sve — kvalitet je ono što se prodaje i čuva
Ovo je deo priče koji mnogi proizvođači preskaču, a koji razdvaja one koji zarade od onih koji samo proizvedu. Gajić je jasan: uspešnost proizvodnje crnog luka ne meri se samo količinom dobijenog roda. Za proizvođače koji luk namenjuju dužem skladištenju i tržišnom plasmanu, kvalitet glavica, njihova ujednačenost i sposobnost da podnesu manipulaciju su ono što na kraju određuje zaradu.
Crni luk prolazi kroz više mehaničkih operacija — od vađenja, preko kombajna i transportnih sistema, do sortiranja i pakovanja. Svaka od tih operacija je potencijalno mesto na koje se glavica ošteti. A oštećena glavica ne skladišti se dugo, ne transportuje se dobro i ne prodaje se dobro. Jedna oštećena ljuska na hiljadu može da pokvari ceo palet.
Pravilno izbalansirana ishrana nije stvar bacanja đubriva po parceli. To je plan koji prati biljku kroz svaku fazu i daje joj tačno ono što joj treba u trenutku kad joj treba. — Milanko Gajić, Fertizo d.o.o.
Šta ovo znači za srpsko povrtarstvo
Priča iz okoline Subotice nije samo jedna uspešna parcela. Ona je pokazatelj da srpski povrtari koji rade na izazovnim zemljištima ne moraju da se pomire sa prosekom. Peskovito zemljište i sprinkler navodnjavanje nisu kazna — to je izazov koji zahteva drugačiji pristup, ali ne i manji prinos. Ključ je u programu koji je kreiran za konkretne uslove, a ne u kopiranju onoga što radi na drugom tipu zemljišta sa drugim sistemom navodnjavanja.
Na našem tržištu, gde se crni luk često prodaje ispod cene proizvodnje u godinama kada ga ima previše, razlika između proizvođača koji ima šezdeset tona po hektaru i onog koji ima osamdeset i pet nije samo u brojkama. To je razlika između onoga koji pokriva troškove i onoga koji zaradi. A kvalitet glavice — ona koja podnosi vađenje, transport, sortiranje i meseci u skladištu bez gubitaka — je ono što tu razliku pretvara u novac.
Program ishrane zasnovan na Herogra liniji, koji Fertizo prilagođava svakoj parceli pojedinačno, pokazuje da stručna podrška nije luksuz. To je alat. I na parceli kod Subotice, sa milion i sto hiljada biljaka po hektaru na pesku, taj alat je radio ono što bi mnogi smatrali nemogućim.
Luk koji je ostao zelen kada su drugi već ležali nije slučajnost. To je rezultat plana koji je poštovan od prvog tretmana do poslednjeg. A u srpskoj poljoprivredi, gde se često nada zamenjuje plan, to je lekcija vredna više od svakog rekorda.
Izvor: Agromedia, 31. oktobar 2026.
💬 0 comments