Zamislite da stojite u vinogradu sa makazama u ruci, grožđe je zrelo, berba može da krene — a zemlja ispod vas se otvara i iz nje izlazi vatra. To se nije desilo u nekom filmu. To se desilo 2021. na La Palmi, kanarskom ostrvu u Atlantiku, gde je erupcija vulkana poklopila se sa berbom i vinogradarima dala iskustvo koje većina nas u Srbiji ne može ni da zamisli. Grožđe je sazrevalo dok im se pod nogama stvaralo novo tlo. Ali ta priča nije izolovana — širom Evrope, na padinama Etne, grčkom Santoriniju i Kanarskim ostrvima, ljudi uzgajaju lozu na tlu od ohlađene lave, vulkanskog pepela i kamena, i prave vina koja svet prepoznaje kao vulkanska.
Šta zapravo znači kada kažemo vulkansko vino
Pojam vulkansko vino ne označava poseban stil niti sortu. Reč je o vinima čija posebnost počinje sa zemljištem vulkanskog porekla — onim koje sadrži pepeo, bazalt, plovučac, tuf i druge materijale nastale vulkanskom aktivnošću. Neka vas ne zavara ime.
Ne postoji jedinstven vulkanski ukus koji ćete naći u svakoj čaši. Klima, nadmorska visina, dostupnost vode, sorta grožđa i način uzgoja utiču na konačni proizvod koliko i samo tlo. Zato bogato crveno vino sa sicilijanske Etne može biti potpuno drugačije od laganijeg vina sa Tenerifa, iako oba potiču sa vulkanskog terena. U opisima ovih vina često se pominju mineralne, slankaste, biljne ili blago dimne note, ali one se ne pojavljuju podjednako u svakom vinu. Njihova zajednička nit nije ukus — jeste poreklo i priča o mestima gde je priroda vinogradarima postavila uslove pod kojima bi se većina drugih povukla.
Etna i Santorini: korenje kroz lavu i voda kao luksuz
Na padinama sicilijanske Etne, vinova loza raste na zemljištu koje su oblikovali nekadašnji tokovi lave i taloženje pepela. Korenje mora da pronalazi put kroz plitko, kamenito tlo, a pojedini vinogradi nalaze se na terasama koje dodatno otežavaju obradu. Ovo nije teren za mašine i brzu proizvodnju — ovde se radi rukama, strpljivo i sa poštovanjem prema onome što planina daje. Među sortama ovog područja izdvaja se nerello mascalese, od kojeg nastaju prepoznatljiva crvena vina, dok sa vulkanskih padina dolaze i roze vina. Etna danas predstavlja jednu od najuzbudljivijih vinogradarskih priča u Evropi, ne zato što je lako, nego upravo zato što nije.
„Vulkan ne pita da li je berba — on eruptira kad mu dođe. Ali na tom pepelu raste grožđe koje nema konkurenciju u pitomim ravnicama." — iz pregleda vulkanskih vinogorja Evrope
Na grčkom Santoriniju vinogradi rastu na rastresitom zemljištu sastavljenom od plovučca, pepela i vulkanskog peska. Oskudne padavine i jaki vetrovi ovde su svakodnevna realnost, ne izuzetak. Loza mora da opstane u uslovima gde je voda dragocena, a izloženost vremenskim prilikama velika. Vinogradi ovog ostrva pokazuju koliko uzgoj grožđa zavisi od poznavanja lokalnih uslova i prilagođavanja prirodi — ne pokušavanja da se ona pobedi. Srpski vinogradari koji se bore sa sušom u Vojvodini ili vetrom na Fruškoj gori možda će prepoznati taj osećaj. Razlika je u tome što Santorini nema izbora — tamo se proizvodnja odvija po pravilima koja diktira ostrvo, a ne želje proizvođača.
La Palma: čokoti iznad oblaka i berba uz erupciju
Najneobičnija priča dolazi sa La Palme, ostrva u španskom kanarskom arhipelagu. Pojedini vinogradi ovde se nalaze na oko hiljadu dvesta metara nadmorske visine, iznad sloja oblaka. Na crnom vulkanskom pepelu rastu veoma stari čokoti, oblikovani nisko uz tlo kako bi bili zaštićeniji od snažnih vetrova. Uzgoj zahteva mnogo ručnog rada, uz česte izazove poput suše i toplotnih talasa.
A onda je došla 2021. Erupcija vulkana poklopila se sa berbom grožđa, dodajući novu neizvesnost već zahtevnoj proizvodnji. Zamislite taj trenutak — berba je počela, grožđe je spremno, a nebo se zatvara pepelom. Na ovom ostrvu vina proizvodi i Victoria Torres Pecis, čiji Las Machuqueras nastaje od grožđa veoma starih čokota, uz male prinose i teške uslove uzgoja. Njena priča nije romantična — jeste istinita.
„Iza svake boce sa ovih parcela stoji neko ko je ručno obrađivao čokote na hiljadu i dvesta metara, na crnom pepelu, dok je vetar pokušavao da odnese sve što je posadio." — iz pregleda kanarskih vinogorja
Pitanje koje svakog poljoprivrednika zanima — šta to košta? U izboru vulkanskih vina koji je obradio The Guardian, cene boca kreću se od približno petnaest do šezdeset pet evra. Među primerima izdvajaju se roze sa Etne, falanghina sa padina Vezuva, game sa bazaltnih zemljišta francuskog Centralnog masiva i Las Machuqueras sa La Palme. Vulkanska vina se proizvode i van Evrope — u izboru se našao i čileanski karmener (carménère). Iza pojedinih skupljih vina stoje veoma stari čokoti, mali prinosi i mnogo ručnog rada. To nije marketing — jeste matematika. Kada imate stari čokot koji daje malo grožđa na terenu gde mašina ne može da prođe, cena po boci ne može biti niska.
Šta ovo znači za srpsko vinogradarstvo
Mi u Srbiji nemamo aktivne vulkane i nećemo ih imati. Ali ova priča nije o vulkanima — jeste o teroiru i o tome kako ekstremni uslovi mogu da proizvedu vina koja nemaju konkurenciju. Srpsko vinogradarstvo danas stoji pred istim pitanjem koje su sebi postavili proizvođači na Etni i Santoriniju: kako od teških uslova napraviti prednost, a ne izgovor?
Naša vinogorja — Oplenac, Fruška gora, Negotinska krajina, Metohija, Župa — nemaju vulkanski pepeo, ali imaju svoje specifičnosti koje često tretiramo kao probleme umesto kao identitet. Suša u Negotinu, vetar na Fruškoj gori, visinska razlika na Zlatiboru — sve su to elementi teroira koji, pravilno korišćeni, mogu da daju vina sa prepoznatljivim karakterom. Upravo to rade vinogradari na vulkanskim terenima: ne pokušavaju da naprave standardizovano vino, nego ostavljaju da mesto govori kroz čašu.
Druga lekcija je ekonomska. Vulkanska vina koštaju od petnaest do šezdeset pet evra, i ta cena je opravdana starim čokotima, malim prinosima i ručnim radom. Srpski vinogradar koji radi sa starim sortama, na teškom terenu, sa malim prinosima, često se pita kako da pozicionira svoje vino na tržištu. Odgovor je u ovoj priči: priča o poreklu, o uslovima, o ljudima koji rade na tom mestu — to je dodata vrednost koju kupac plaća.
„Ne postoji jedinstven vulkanski ukus — postoji jedinstveno mesto. I to mesto je ono što ulazi u čašu." — iz pregleda evropskih vulkanskih vinogorja
Vinogradari na Etni, Santoriniju i La Palmi nisu izabrali lako. Izabrali su autentično. I u vremenu kada globalno tržište vino gura ka uniformnosti, njihova boca sa crnog pepela nosi priču koju niko ne može da kopira. To je lekcija koju srpski vinogradar treba da upamti — tvoje najveće ograničenje može biti tvoja najveća prednost, ako imaš hrabrosti da ga ne tretiraš kao problem.
Izvor: Agromedia, 31. oktobar 2026.
💬 0 komentara