Kraj oktobra na novosadskoj Produktnoj berzi doneo je ono što svaki iskusan proizvođač prepoznaje iz prve — tišinu koja znači više od bilo kog izveštaja. Kupci su se povukli, promet je tanji nego sedmicu ranije, a cene glavnih useva traže pravac u atmosferi gde niko ne žuri. Kukuruz je blago pojeftineo, pšenica je zabeležila minimalni skok, a soja je ostala na šezdeset dva dinara uz gotovo nikakav promet. Za čoveka koji drži robu u silosu, ova sedmica nije donela ni olakšanje ni paniku — samo čekanje.
Zašto je oktobarska berza prelomna
Sedmica od dvadeset šestog do tridesetog oktobra 2026. bila je nedelja opreznosti na Produktnoj berzi u Novom Sadu. Kupovna aktivnost je bila slabija, obim trgovanja manji nego prethodne nedelje, a cene su se pomerale u opsezima koji više liče na škripu nego na kretanje. Za one koji prate srpsko tržište žitarica u jesenjem ciklusu, ovo nije iznenađenje. Oktobar je često prelomna tačka: žetva je uglavnom završena, robe ima, ali kupci kalkulišu da li da ulaze sada ili čekaju da cene padnu još.
Domaći prerađivači i trgovci drže kartu u ruci. Njihovo povlačenje sa tržišta u ovoj sedmici signal je da još uvek nisu sigurni u pravac kretanja cena, niti u to koliko robe će se pojaviti na slobodnom tržištu nakon što se raščiste ugovori s državnim otkupima i okvirnim cenama. Dok se to ne dogodi, berza radi na tiho.
Kukuruz pod pritiskom i podela koju stvara aflatoksin
Kukuruz je trgovan u opsegu od 21,10 do 21,20 dinara po kilogramu bez PDV-a. Ponderisana cena je pala na 21,16 dinara, odnosno 23,28 dinara sa PDV-om — pad od 0,37 odsto u odnosu na prethodnu sedmicu. Sam po sebi, pad od trideset sedam stotina procenta nije briga. Ali dolazi uz smanjen promet, i tu prestaje matematika a počinje priča.
Ono što ovogodišnje trgovanje kukuruzom čini specifičnim nije broj, nego podela koju aflatoksin stvara na tržištu. Kupci su najvećim delom tražili kukuruz bez analize na aflatoksin, što praktično znači da žele robu za koju ne moraju da plaćaju laboratorijsku potvrdu kvaliteta. Za kukuruz sa sadržajem aflatoksina do 5 ili 10 ppb, kupci su nudili od 21,30 do 21,50 dinara po kilogramu bez PDV-a. S druge strane, prodavci su za kukuruz s aflatoksinom do 5 ppb tražili 22,50 dinara.
Razlika između ponude i tražnje kod kukuruza s analizom na aflatoksin jeste trenutno toliko mala da su mnogi proizvođači jednostavno odustali od ponude i čekaju bolje dane. — analitičar Produktne berze, nedeljni izveštaj
Raspon od gotovo jednog dinara između onoga što kupci nude i onoga što prodavci traže za kukuruz s potvrđenim nivoom aflatoksina govori više nego bilo koji izveštaj. Tržište je podeljeno na one koji imaju čistu robu i znaju vrednost te čistoće, i one koji kupuju na slepo jer im je jeftinije da preuzmu rizik. Proizvođač koji ima čistu robu s potvrdom trenutno dobija premiju od trideset do pedeset para po kilogramu — ali samo ako nađe kupca koji je spreman da tu premiju plati.
Pšenica raste — ali ne zbog tražnje
Pšenica je u ovoj sedmici zabeležila rast prosečne cene od 1,04 odsto — na 22,31 dinara po kilogramu bez PDV-a, odnosno 24,54 dinara sa PDV-om. Ugovori su zaključivani u rasponu od 21,70 do 22,70 dinara. Ko pomisli da je ovaj rast znak oporavka tražnje, vara se. Berza u izveštaju jasno navodi da je povećanje cene posledica većeg udela kvalitetnije pšenice u ukupnom prometu, a ne povećanog interesovanja kupaca.
Kupci su tražili zrno sa 11 do 13 odsto proteina, dok je ponuda obuhvatala širi raspon kvaliteta. Prošlo je više dobre robe kroz berzu ove sedmice, pa je prosek ispao viši. To je matematički efekat strukture prometa, ne tržišni signal. Ako sledeće sedmice prođe više nižeg kvaliteta, prosek će pasti i neko će napisati da pšenica pada. Broj neće govoriti ništa o stvarnoj tražnji.
Soja stoji, ječam nema cene
Soja je možda najbolji primer koliko je tržište usporeno. Aktivnost je bila niska iako je interesovanje kupaca bilo izraženije — ali između interesovanja i ugovora stoji jaz u cenama. Prodavci su tražili od 62,20 do 63 dinara po kilogramu bez PDV-a, kupci su nudili od 62 do 62,50 dinara. Prometovana je samo manja količina po 62 dinara bez PDV-a, odnosno 68,20 dinara sa PDV-om, uz obračun kvaliteta.
Soja je u situaciji u kojoj prodavac misli da njegova roba vredi šezdeset tri, a kupac misli da vredi šezdeset dva. Dok neko ne trepne, posla nema. — predstavnik trgovinskog lanca, komentar za berzanski izveštaj
Kod ječma situacija je još direktnija: ponuda je premašivala tražnju, razlike u paritetima su sprečile dogovor i trgovanja nije bilo uopšte. Ječam, usev sa najmanje dramatike na našem tržištu, ove sedmice nije imao cenu jer nije imao ni ugovor. Jedini izuzetak u ovom monotonom krajoliku bio je visokooleinski suncokret — zaključen je ugovor po 62,86 dinara po kilogramu bez PDV-a, odnosno 535 evra po toni. Visokooleinski suncokret poslednjih godina postaje sve važnija niša na srpskom tržištu, sa premium cenama koje odstupaju od standardnog suncokreta.
Šta ovo znači za čoveka na terenu
Proizvođač koji danas čita ove brojeve treba da zna jedno: berza ne pokazuje snagu tržišta, pokazuje njegovu stagnaciju. Pad cene kukuruza od 0,37 odsto sam po sebi nije problem — problem je to što pada uz smanjen promet. Kada cene padaju uz veliki promet, to je tržište koje se čisti. Kada padaju uz mali promet, to je tržište koje ne zna kuda ide.
Soja na šezdeset dva dinara je realna cena za ovaj trenutak, ali proizvođači koji čekaju šezdeset tri ili više treba da računaju sa time da kupci imaju vremena. Godišnje zalihe soje u Srbiji su obično takve da pritisak na cenu raste kako odmiče zima, ali ovo nije garantovano — sve zavisi od izvoznog tržišta i kretanja cena sojinog brašna i ulja na svetskim berzama. Aflatoksin ostaje faktor koji ne možemo zaobići. Činjenica da kupci preferiraju kukuruz bez analize govori o sistemu u kom je jeftinije ne znati kvalitet nego ga dokazivati.
Oktobarska berza je slika jedne poljoprivrede koja čeka. Čeka signale sa izvoznih tržišta, čeka kretanje državne politike, čeka da se kupci odluče. Ono što berza ne može da kaže jeste koliko robe stoji u silosima van njenog prometa — i taj broj će tek pokazati pravu sliku. Dok se ne pojavi, dvadeset jedan dinar za kukuruz i šezdeset dva za soju su jedine istine koje imamo.
Izvor: AgroSmart, 31. oktobar 2026.
💬 0 komentara