Nedelja koja je prošla na novosadskoj Produktnoj berzi mogla bi se opisati jednom rečenicom — ko je imao papire i kvalitet, taj je naplatio, a ostali su čekali. Kupci su se povukli, promet je pao, a tržište je ponovo pokazalo ono što gazdinstva znaju iz prve ruke: bez analize nema ni ozbiljne cene. Pšenica sa višim proteinom probila je dvadeset dva dinara, kukuruz je zabeležio pad, a ječam nije ni trgovao.
Između setve i zime
Ovo je doba kada se berzansko kolo vrti na pola gasa. Setva je iza većine proizvođača, zimska pauza se bliži, a oni koji su robu prodali odmah posle berbe sada kroz prozor prate da li su pogodili trenutak ili su previše žurili. Berza u ovom periodu retko donosi spektakularne poteze, ali zato sasvim jasno pokaže pravac u kojem tržište ide. Ove nedelje taj pravac je bio — kupac bira, a prodavac se prilagođava.
Pšenica je dokazala da protein i dalje diktira pravila igre. Kukuruz je potvrdio da je aflatoksin podelio tržište na dva tabora. Soja i ječam su ostali po strani, a suncokret visoko oleinskog tipa našao je bar jednog kupca. To je u suštini cela priča, ali brojevi ispod nje govore mnogo više.
Kukuruz: aflatoksin kao nevidljivi carinik
Kupci su celu nedelju signalizirali jedno te isto — kukuruz bez analize na aflatoksin ide po najnižoj berzanskoj granici. Domaći prerađivači i trgovci činili su kupovnu stranu, a ugovori su zaključeni u veoma uskom rasponu, od 21,10 do 21,20 dinara za kilogram bez PDV-a. Ponder cena je stala na 21,16 dinara bez poreza, odnosno 23,28 sa PDV-om, što je pad od 0,37 odsto u odnosu na prethodnu sedmicu. Pad nije dramatičan, ali pravac je jasan.
S druge strane, kukuruz sa aflatoksinom do 5 ili 10 ppb privukao je ponude od 21,30 do 21,50 dinara bez PDV-a, dok je ponuda kukuruza do 5 ppb stajala na 22,50 dinara bez poreza. Razlika od preko dinara po kilogramu između netestiranih i čistih partija nije sitnica — to je novac koji proizvođač izgubi zato što nije odneo uzorak u laboratoriju.
Ko nema analizu na aflatoksin, taj danas prodaje slobodno, ali po najnižoj berzanskoj granici. Razlika od dinara i po po kilogramu između čistog i netestiranog kukuruza je razlika između zarade i pukog preživljavanja. — berzanski posrednik, novosadska Produktna berza
Na stotinu tona kukuruza, taj dinar i po je hiljadu i po evra. Na hiljadu tona — petnaest hiljada. I to samo zato što neko nije doneo potvrdu. Svaki proizvođač koji ove brojeve čita i nema analizu na rukama, treba da se zapita šta ga sprečava da je uradi.
Pšenica: protein vuče prosek nagore
Dok je kukuruz tavorio, pšenica je privukla kupce koji su tražili partije sa 11 do 13 odsto proteina. Raspon kvaliteta u ponudi direktno se odrazio na cene — od 21,70 do 22,70 dinara za kilogram bez PDV-a. Prosečna cena je iznosila 22,31 dinara bez poreza, odnosno 24,54 sa PDV-om, što je rast od 1,04 odsto u odnosu na prošlu nedelju.
Rast od jednog procenta ne zvuči kao vest koja menja život, ali je simbolički važan jer pokazuje šta vuče prosek. Partije sa višim procentom proteina doslovno su povukle srednju cenu nagore, dok je pšenica nižeg kvaliteta ostala u senci. Proizvođači koji su uložili u izbor sorti, agrotehniku i meru đubrenja sada vide rezultat u cenovniku — ne kao pohvalu, već kao broj koji se plaća.
To je lekcija koja se ponavlja svake godine i koju deo gazdinstava i dalje ignoriše. Sorta nije trošak, ona je investicija. I berza to potvrđuje nedelju za nedeljom.
Soja, ječam i suncokret: tri priče bez srećnog kraja
Soja je bila najtiša tačka nedeljnog trgovanja. Interesovanje kupaca je postojalo, ali prodavci su nudili zrno u rasponu od 62,20 do 63 dinara za kilogram bez PDV-a, dok je tražnja stajala na 62 do 62,50 dinara bez poreza. Promet je ostvaren za manju količinu po 62 dinara bez PDV-a, odnosno 68,20 sa porezom. Razlika od skoro dinara između ponude i tražnje znači da niko nije hteo da popusti — pa je promet ostao simboličan.
Ječam je bio još gori. Ponuda je premašivala tražnju, pariteti i cene se nisu poklopili, i trgovanje tokom cele nedelje nije realizovano. Nijedan ugovor. To je signal koji se ne sme prećutati — višak ponude ječma u jesenjem periodu najčešće znači jedno od dvoje: pivarska industrija je već pokrila potrebe, ili prodavci nagađaju cene koje tržište ne želi da plati.
Ječam bez prometa na berzi nije slučajnost. Kada ponuda premašuje tražnju i niko ne pomeri cenu, to znači da ili pivare već imaju robu ili prodavci nerealno nagađaju. — analitičar poljoprivrednog tržišta
Suncokret visoko oleinskog tipa dobio je bar jednu transakciju — ugovor po 62,86 dinara za kilogram bez PDV-a, što odgovara 535 evra po toni. Niska aktivnost, ali jedan realizovan posao. Ponekad je i to dovoljno da se oseti puls tržišta i da se zna u kom pravcu idu cene uljarica specifičnog kvaliteta.
Šta ovo znači za čoveka na terenu
Za poljoprivrednika koji čita ove brojeve, poruka nije u decimalama i procentima. Ona je u obrascu koji se ponavlja nedelju za nedeljom, mesec za mesecom, godinu za godinom. Kvalitet se naplaćuje, a odsustvo kvaliteta se kažnjava. Pšenica sa 11 do 13 odsto proteina dobila je premiju. Kukuruz sa aflatoksinom do 5 ppb košta dinar i po više od netestiranog. Soja i ječam su ostali bez prometa jer su cene ponude i tražnje previše udaljene i niko nije hteo da trepne.
Ovo je trenutak u kojem proizvođač treba da se zapita tri stvari. Da li njegova roba ima analizu? Da li ima potvrđen kvalitet? I da li vredi čekati bolju cenu ili je bolje prodati sada, dok tržište još uvek diše? Pad ukupnog prometa na berzi nije statistika koju treba preleteti očima. To je znak da se kupci povlače, a kada se kupci povlače, cene obično krenu za njima. Sem ako neko ne drži kvalitet u rukavu — tada pravila igre postaju drugačija.
Berza je ove nedelje pokazala ono što svaki iskusan proizvođač već zna, ali što u žurbi često zaboravi. Tržište nagrađuje onoga koji ulaže u kvalitet i donese papire, a kažnjava onoga koji nudi robu na slepo. Pšenica je rasla jer je imala protein, kukuruz je pao jer je tražnja birala, a ječam je ostao bez posla jer niko nije hteo da popusti. Ko od ove nedelje izvuče pouku, taj sledeće godine neće čekati berzu da mu kaže šta je trebalo da uradi prošle jeseni.
Izvor: AgroFin, 1. novembar 2026.
💬 0 comments