Ima nekih poraza koji ne dolaze od vremena, bolesti ili slabe paše. Dolaze od birokratije. Pčelari u Beogradu su to naučili na svojoj koži kada je Grad, posle celog postupka konkurisanja, rang-liste i izdatih rešenja, odlučio da poništi sve — svaki papir, svaku nadu, svaki ulog. Savez pčelarskih organizacija Srbije sada pokušava da sakupi oštećene i pronađe izlaz iz ovog haosa. Neki pčelari su već kupili opremu, računajući na povraćaj. Sada stoje sa računima u ruci.
Kako smo došli do ovde
Grad Beograd je prvog jula objavio javni poziv za podsticajna sredstva za nabavku pčelarske opreme. Pčelari su konkurisali, čekali, neki su dobili rešenja po prigovorima. Ljudi koji su godinama u ovom poslu znaju kako to ide — vidiš rang-listu, vidiš rešenje, krećeš u investiciju. To je normalan tok u svakom sistemu podsticaja koji ima minimalno poštovanje prema korisnicima.
A onda je Grad poništio ceo poziv. Ne delimično, ne sa ispravkama. Sve van snage. Konačna rang-lista ukinuta. Rešenja poništena. Svi postupci obustavljeni. Čovek koji je juče bio korisnik podsticaja, danas je sam platio košnice, medomete, vučne ramove i šta god je već uzeo na osnovu papira koji više ne vrede.
Ovo nije prvi put da se konkursi u srpskoj poljoprivredi ponište naknadno. Ali je svaki put ista priča. Na terenu ostaje čovek koji je već potrošio novac, a u kancelariji ostaje službenik koji grešku ne plaća iz svog džepa.
Šta se tačno desilo
SPOS je izdao saopštenje u kojem poziva sve pčelare koji su konkurisali na javni poziv da im se jave. Posebno naglašavaju one koji su već realizovali investicije — ljude koji su kupili opremu računajući na povraćaj sredstava i sada stoje sa računima i bez ijedne garancije da će ih neko pokriti. Organizacija je od Grada Beograda zatražila obrazloženje razloga za poništavanje. Pitanje koje postavljaju je jednostavno i bolno.
Pčelari su oslanjajući se na rang-listu ili doneta rešenja već nabavili opremu i realizovali planirane investicije. Ova odluka dovela ih je u nezavidan položaj. — iz saopštenja SPOS-a
Ako je poništavanje bilo neophodno, zašto nije urađeno ranije, pre nego što su ljudi uložili novac? Pčelar ne čeka sa kupovinom dok mu gradski birokrata ne potpiše zadnji papir. On vidi rang-listu, vidi rešenje, ide u prodavnicu. To je normalan tok stvari u svakom sistemu podsticaja koji funkcioniše. Ako sistem ne funkcioniše, onda se ne izdaju rešenja.
SPOS je već angažovao advokatsku kancelariju sa kojom sarađuje i poziva pčelare da se jave kako bi se utvrdio stvarni broj oštećenih. Tek kada se znaju brojke i kada se sakupi dokumentacija, može se razmišljati o pravnom putu. Da li će to biti tužba, kompenzacioni mehanizam ili sudsko rešenje — trenutno niko ne zna. Pčelari znaju samo da su ostali bez novca u koji su verovali.
Ljudi na terenu
Pčelarstvo u Srbiji godinama živi na granici između strasti i egzistencije. Broj pčelinjaka raste, ali profitabilnost ne prati taj rast. Cene meda na otkupu variraju, klimatske promene remete paše, troškovi opreme su realni i neoprostivi. Kada država ili lokalna samouprava ponude podsticaj, to nije luksuz. To je dah za gazdinstvo koje balansira između crvenog i crnog.
Poništavanje konkursa nije administrativni incident. To je poruka da se podsticaji mogu povući u svakom trenutku, bez obzira na to što je neko već doneo odluku na osnovu njih. A ta poruka ide dalje od Beograda — ide ka svakom pčelaru u Vojvodini, Šumadiji, na Zlatiboru, koji razmišlja da li da uloži u opremu ili da čeka sigurniji trenutak. Problem je u tome što sigurniji trenutak u ovom sistemu ne postoji.
Ako je odluka o poništavanju zaista bila neophodna, pitanje je zašto nije doneta ranije, kako bi se izbeglo da poljoprivrednici ulaze u troškove očekujući podršku. — iz zahteva SPOS-a upućenog Gradu Beogradu
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu
Problem sa poništavanjem konkursa nije samo u jednom poništenom pozivu. Problem je u sistemu koji dozvoljava da se konkurs objavi, da se rang-lista napravi, da se rešenja izdaju, i da se onda sve vrati na nulu. U normalnom sistemu podsticaja, poništavanje konkursa nakon što su rešenja izdata znači da je neko negde pogrešio u proceduri. I da ta greška ide na teret onog ko ju je napravio, ne na teret poljoprivrednika.
Pčelari koji su kupili opremu na osnovu rešenja su de facto ostali bez pravne zaštite. Ako Grad Beograd nije u stanju da garantuje izvršenje sopstvenog konkursa, onda ceo sistem podsticaja gubi kredibilitet. I ne samo u pčelarstvu — ista logika važi za svaki konkurs u poljoprivredi. Danas pčelari, sutra ratari, posle sutra voćari. Svako ko je ikada dobio rešenje o podsticaju i krenuo u investiciju sada pita se: da li ovaj papir uopšte vredi nešto?
SPOS radi pravu stvar kada sakuplja oštećene i traži pravni put. Ali pravni putevi u Srbiji su dugi, skupi i neizvesni. Pčelar koji je već uložio novac treba rešenje danas, ne za tri godine na sudu. Ako Grad Beograd ima minimum odgovornosti prema ljudima koji su na osnovu njegovih dokumenata doneli finansijske odluke, moraće da ponudi neki vid kompenzacije ili ponovljene procedure koja će poštovati već realizovane investicije. Sve drugo je beg od odgovornosti.
Pčelarstvo ne trpi administrativne igrice. Svaka košnica radi po svom kalendaru, ne po kalendaru gradskog sekretarijata. Ko to ne razume, ne bi trebalo da upravlja podsticajima u poljoprivredi.
Izvor: AgroFin, 31. oktobar 2026.
💬 0 comments