Dok mi u Srbiji merimo kišne kapi i računamo da li će krompir ove zime dostajati za domaće tržište, jedna od najvećih poljoprivrednih sila Evrope gubi sopstvenu proizvodnju pred našim očima. Španija, zemlja koja je pre tri decenije gajila krompir na preko 270.000 hektara, danas uvozi više od milion tona godišnje. I to ne iz neke egzotične destinacije, nego od svojih severnih komšija — pre svih Francuske.
Kako je krompir nestajao sa španskih mapa
Priča o španskom krompiru nije priča o jednoj sušnoj godini ili jednom lošem trenutku na tržištu. To je priča o sistemskom povlačenju kulture koja nekad nije imala alternativu, kulture koja je hranila naciju i punila devizne kasice. Površine pod krompirom u Španiji pale su sa više od 270.000 hektara 1990. godine na manje od 60.000 hektara 2023. godine. Prošle godine došlo je do blagog oporavka — krompir je gajen na 66.660 hektara — ali to je kap u moru u odnosu na ono što je nekad bilo. Ovogodišnja proizvodnja procenjuje se na 1,8 miliona tona, što je oko osam odsto manje nego 2025. godine, kada je ubrano približno 1,95 miliona tona. Pad sam po sebi nije katastrofičan, ali dolazi na vrhu decenijama dugog smanjenja površina i sve izraženije zavisnosti od uvoza. Svaki sledeći pad je teži od prethodnog jer polazište postaje sve niže.
Suša, prinosi i Andaluzija na kolenima
Dugotrajna suša ove godine pogodila je Andaluziju, regiju poznatu po proizvodnji mladog krompira — jedne od najprofitabilnijih kategorija na evropskom tržištu. U pojedinim slučajevima prinosi su bili za trideset pet odsto niži nego prethodne godine. To nije puko nezadovoljstvo proizvođača koji gunđa nad budžetom. To je gubitak koji se direktno prevodi u prazne police i uvozne kamione na granicama.
Špansko udruženje Fepex, koje okuplja sektor krompira, voća i povrća, kaže jasno u čemu je problem: povećanje površina nije donelo stabilan rast proizvodnje jer prinosi po hektaru značajno variraju. Drugim rečima, Španci su vratili deo zemljišta pod krompir, ali vreme i klima ne prate taj tempo. Zemlja je tu, volja je tu — ali kiše nema.
Povećanje površina nije donelo stabilan rast proizvodnje, jer prinosi po hektaru značajno variraju. — Fepex, špansko udruženje sektora krompira, voća i povrća
Tu priču treba razumeti do kraja. Prošle godine Španija je uvezla 1,27 miliona tona krompira. Od toga je 941.000 tona stiglo iz Francuske. Holandija je bila drugi najveći dobavljač sa 82.700 tona, a Egipat, čija uloga na španskom tržištu sve raste, isporučio je 39.000 tona. U prvih sedam meseci ove godine uvoz je već dostigao 783.000 tona. Skoro milion tona iz jedne zemlje. Špansko tržište krompirom praktično drži francuski proizvođač.
Ako se francuska proizvodnja sutra zatrese — bilo sušom, bolešću ili političkom odlukom — Španija ostaje bez krompira za milione turista koji svake godine posete tu zemlju. I svaki od njih tokom boravka jede krompir — u restoranima, hotelima, brzoj hrani, na plažama uz pivo. Ta potrošnja se ne prati lako, ali njen pritisak na domaću proizvodnju je ogroman. Domaća proizvodnja jednostavno ne može da prati taj tempo, i krug se zatvara: manje domaće, više uvoza, veća zavisnost.
Zašto onda Holandija, svetska krompirska sila, ne preuzme veći udeo na španskom tržištu? Odgovor leži u detaljima koje prosečni potrošač nikada ne vidi, ali koji u lancu snabdevanja odlučuju ko pobeđuje.
Francuski proizvođači imaju prednost ne samo zbog kraćeg transporta, već i zbog kvaliteta pokožice krompira, na koji su uticali istorija korišćenja zemljišta i reda smena krompira sa drugim kulturama. — Janine Luten, direktorka holandskog udruženja NAO
Francuska je bliža, a njen krompir ima bolju pokožicu. U transportu i skladištenju to znači manje gubitaka i duži rok trajanja. Ko god je ikada gajio krompir za tržište zna da pokožica nije estetski detalj — ona je odbrambeni zid koji odlučuje da li će krompir stići do potrošača ili će završiti na kompostu. Francuski proizvođači su tu prednost izgradili decenijama plodoreda i pažljivog upravljanja zemljištem. To se ne kupuje preko noći.
Šta ovo znači za srpskog proizvođača
Sada ćete reći — Sejo, šta nas briga za španski krompir? Imamo svojih briga. Ali zamislite sledeće: Srbija gaji krompir na oko 45.000 do 50.000 hektara, sa proizvodnjom koja se kreće oko 800.000 do 900.000 tona godišnje. Mi smo, za sada, neto izvoznik krompira, iako izvozimo uglavnom u susedne zemlje i u kvalitetu koji varira od vrhunskog semenskog do onog koji ide u industrijsku preradu. Ali Španija je bila u sličnoj poziciji pre tridesetak godina — imala je proizvodnju, imala je površine, imala je tradiciju. I gde je danas?
Špansko udruženje Asonal danas radi na jačanju konkurentnosti sektora, zastupanju interesa proizvođača pred institucijama i razvoju tehničke službe koja bi proizvođačima pružila pouzdane informacije o kretanjima na tržištu. Jedan od ključnih problema, navode, jeste sve manji broj odobrenih sredstava za zaštitu bilja. Zvuči poznato? U Srbiji se godinama vodi ista borba — proizvođači nemaju dovoljno registrovanih sredstava, a oni koji postoje su skupa ili teško dostupna. Asonal razvija tržišni bilten sa podacima o kretanjima u Španiji, Evropi i drugim međunarodnim tržištima, sa ciljem da proizvođači dobiju pouzdanije informacije za donošenje poslovnih odluka u uslovima promenljive ponude, potražnje i sve snažnije međunarodne konkurencije. To je tačno ono što i srpskom povrtaru treba — ne parole, nego podaci.
Klimatske promene ne pitaju za granice. Andaluzija gori od suše, a Vojvođanin gleda u nebo i pita se hoće li i ove godine morati da navodnjava krompirišta koja nikad nisu tražila kap po kap. Razlika je u tome što Španija već plaća cenu — milion tona uvoza govori sve. Mi još imamo vremena da ne postanemo sledeći primer. Ali vreme nije saveznik onoga koji čeka.
Izvor: Agro TV, 31. oktobar 2026.
💬 0 comments