Odlazeći ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izašao je na televiziju da bi pitao da li sme da raspisuje konkurse. U međuvremenu, negde u Vojvodini, račun u banci je isti kao i prošlog meseca — sto hiljada dinara za junicu nije stiglo, drugi deo subvencija po hektaru nije stiglo, a na portalu se vodi rasprava o tome da li treba zaustaviti nabavku traktora. Kad ministar i poljoprivrednici pričaju o različitim stvarima, to nije nesporazum. To je dijagnoza.
Sukob koji nije sukob
Predlog Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije da se zaustave svi nacionalni, pokrajinski i lokalni konkursi za mehanizaciju i investicije zbog sumnji u zloupotrebe, Glamočić je dočekao gostovanjem u emisiji „Dobra zemlja“. Umesto da odgovori zašto taj predlog uopšte postoji i šta stoji iza sumnji, ministar je postavio pitanje koje zvuči kao odgovor, a zapravo je izbegavanje: da li odlazeća vlast uopšte ima politički legitimitet da nastavi sa javnim pozivima.
„Mi smo napravili plan, poštovali smo kalendar i nastavićemo da radimo. Međutim, postavlja se pitanje da li imamo politički legitimitet da nastavimo, zato što sam danas na portalu pročitao da Inicijativa za opstanak poljoprivrednika traži da država prekine sve nacionalne konkurse, pod vidom neke korupcije, čega god to bilo." — Dragan Glamočić, odlazeći ministar poljoprivrede
Glamočić je potom pozvao Inicijativu da se „dogovori između sebe“ šta tačno želi, uz napomenu da je narod izjasnio drugačije i da on nema politički legitimitet za prekid. Mere su, kaže, utvrđene i budžetirane, pozivi idu po kalendaru, a ono što treba da se zaustavi su konkursi za investicione mere. Tehnički gledano — tačno. Suštinski gledano — nije odgovor na pitanje koje se postavlja.
Slankamenac: Glamočić nije ni adresa
Mileta Slankamenac iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, u izjavi za Pazovačke, razjasnio je nešto što Glamočić očigledno nije razumeo ili nije želeo da razume. Preporuka o zaustavljanju konkursa nije upućena odlazećem ministru. Upućena je budućem. Inicijativa sa Glamočićem i ministarstvom ne komunicira već dve godine, što je podatak koji sam po sebi priča celu priču o poverenju između institucija i onih koji obraduju zemlju.
Slankamenac je direktan i bez odlaganja. Glamočić je, kaže, „najašio" na detalj o zaustavljanju konkursa kako bi skrenuo pažnju sa onoga što stvarno boli.
„Odlazeći ministar je, narodski rečeno, 'najašio' na ovaj detalj kako bi prikrio neisplaćivanje drugog dela subvencija po hektaru, 100.000 dinara za junice i sredstava za ostale mere, zbog, po našem mišljenju, opustošenog budžeta." — Mileta Slankamenac, Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije
Ovo nije političko prepucavanje. Ovo je optužba da je budžet Ministarstva poljoprivrede — institucije koja bi trebalo da garantuje stabilnost najvažnije privredne grane u zemlji — opustošen. Ako je tačno da nema novca za drugi deo subvencija po hektaru i sto hiljada dinara po junici, onda priča o konkursima za traktore postaje sporedna. Ne možeš kupovati traktore ako nisi platio osnovnu proizvodnju. To je kao da nameštaš nameštaj u kući kojoj curi krov.
Revizija kao prvi potez novog ministra
Inicijativa ne traži samo zaustavljanje. Traži reviziju. Slankamenac je konkretan: prvi akt novog ministra treba da bude hitan zahtev revizoru da prekontroliše dokumentaciju u ministarstvu, sa posebnom pažnjom na nacionalni konkurs za kupovinu novih traktora nakon petnaestog marta 2025. godine. Tu se ne zaustavlja. Kontrola ne bi smela biti ograničena na taj jedan konkurs — trebalo bi proveriti sve konkurse i raspolaganje sredstvima Ministarstva tokom poslednjih decenija.
Ovo je daleko širi zahvat nego puko preispitivanje jednog poziva za mehanizaciju. Ovo je poziv na istorijsku reviziju agrarne politike Srbije. Ako se ozbiljno shvati, takva revizija bi mogla da otvori Pandorinu kutiju. Konkursi za mehanizaciju, investicije, ruralni razvoj — sve bi došlo na sto. Pitanje koje bi se nametnulo nije samo da li je novac išao tamo gde je trebalo, već da li je sistem distribucije podsticaja uopšte funkcionalan ili je postao mehanizam za političku raspodelu, a ne za podršku proizvodnji.
Dve godine ćutanja i šta to znači
Posmatrano iz kabineta, ovo je rasprava između odlazećeg ministra i udruženja koje traži reviziju. Posmatrano iz njive, ovo je priča o parama koje nisu stigle. Poljoprivrednik koji je računao na drugi deo subvencija po hektaru i na sto hiljada dinara za junicu ne čita izjave na portalima. On gleda na račun u banci. I taj račun, ako je verovati Slankamencu, govori jasno: novca nema.
Glamočićeva odbrana — da su mere budžetirane i da se poštuje kalendar — zvuči tehnički ispravno, ali ne odgovara na ključno pitanje: zašto su mere budžetirane, a novac neisplaćen? Budžetiranje bez isplate je samo obećanje na papiru. A poljoprivrednicima u Srbiji je već dovoljno obećanja.
Dve godine bez komunikacije između Inicijative i ministarstva — to je podatak koji bi trebalo da zabrine svakoga ko misli da se agrarna politika vodi dijalogom. Ne sporazumevanje dve godine sa organizacijom koja okuplja poljoprivrednike i nosi ime „Inicijativa za opstanak“ nije administrativni propust. To je sistemski izbor. A kad izbor postane ignorisanje onih koji proizvode hranu, onda ne treba da čudi što predlozi postaju radikalniji — od zaustavljanja konkursa do revizije celog sistema.
Šta dati: čekanje ili rešenje
Inicijativin predlog zaustavljanja konkursa ima svoju logiku, ali i rizik. Zaustavljanje raspisivanja poziva znači da niko ne dobija investicione podsticaje — uključujući i one koji su ih legitimno čekali. Pitanje je da li je bolje zaustaviti sistem dok se ne proveri, ili ga pustiti da radi dok se revizija obavlja paralelno. Prvi pristup kažnjava one koji su postupili po pravilima. Drugi rizikuje da se zloupotrebe nastave.
Slankamenčeva tvrdnja o opustošenom budžetu jeste teška optužba, ali dolazi u kontekstu u kom je i sam Glamočić odlazeći ministar. Smena vlasti donosi promenu, ali ne i automatsko popravljanje stanja. Novi ministar — ko god on bio — nasleđuje ili budžet sa rupama ili sistem u kom su obaveze prema poljoprivrednicima drugog reda prioriteta. Revizija koju Inicijativa traži bi mogla da pokaže koja je od te dve opcije tačna. Ili, što je gore, da pokaže da su obe tačne istovremeno.
Glamočićeva izjava da nema politički legitimitet da nastavi sa konkursima zvuči iskreno, ali je neobično da ministar čita o zahtevima na portalu umesto kroz institucionalne kanale. Ako Inicijativa ne komunicira sa ministarstvom dve godine, kako bi on i znao? Ovaj detalj ne umanjuje njegovu tačku, ali otkriva koliko je odnos između države i poljoprivrednika postao toksičan — oba smera.
Sto hiljada dinara za junicu nije sitnica — to je razlika između da li se proizvodnja nastavlja ili staje. Drugi deo subvencija po hektaru nije bonus — to je novac na osnovu kojeg su pravljeni poslovni planovi. Kad taj novac kasni, ne kasni samo isplata. Kasni i poverenje u sistem. A poverenje, kako u poljoprivredi, tako i u politici, ne vraća se konkursima ni kalendarima. Vraća se isplaćenim dinarima na račun.
Izvor: AgroSmart, 1. novembar 2026.
💬 0 komentara