Ko je mislio da će država usporiti sa agrarnim podsticajima dok se političke vode talasaju, prevario se. Uprava za agrarna plaćanja je 2. novembra otvorila drugi javni poziv za kreditnu podršku u poljoprivredi za 2026. godinu, a među ponuđenim uslovima stoji jedan koji doslovno zaustavlja pogled — kamata na nabavku đubriva iznosi nula odsto. Rok za prijavu je 2. decembar. Ko ne stigne, nema izgovora — samo čeka sledeći krug.
Zašto baš sada i zašto to ima smisla
Srpska poljoprivreda godinama funkcioniše po principu sezonskih injekcija. Krediti stižu kad proizvođač već tačno zna šta mu treba, ali retko kad to znači mirno planiranje. Ovaj drugi poziv za 2026. godinu dolazi u kasnu jesen — berba je završena, računi se prave, donose se odluke o prolećnoj setvi i prihrani. Da je poziv izašao u januaru, pola gazdinstava bi ga propustilo jer bi novac već bio potrošen na inpute. Sada postoji prostor za računicu.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u tehničkom mandatu sa Draganom Glamočićem na čelu, nastavlja kalendar javnih poziva koji je počeo da funkcioniše početkom godine. Glamočić je to i potvrdio — od početka godine postojao je jasan plan i kalendar kojeg su se dosledno pridržavali, i sve predviđeno je realizovano u skladu sa dinamikom. Pošteno je reći da je doslednost u poštovanju kalendara retkost u srpskoj agrarnoj birokratiji. Svaki korak u tom pravcu treba zabeležiti, ne zato što je herojski, nego zato što je normalan — a normalnost je kod nas čudo.
Šta se nudi i pod kojim uslovima
Krediti se odobravaju u dinarima sa fiksnom godišnjom kamatnom stopom. To znači da proizvođač tačno zna koliko plaća mesečno, bez iznenađenja ako Narodna banka Srbije pomeri referentnu stopu. Rok otplate je do tri godine za većinu namena, odnosno do pet godina za pojedine investicije. Ko ulaže u opremu ili stočni fond dobija prostor da ne guši pod teretom anuiteta.
Kamatna lestvica je ono što ovaj poziv čini zanimljivim. Većina korisnika plaća tri odsto, što je već povoljno u poređenju sa komercijalnim kreditima koji idu preko šest. Ali prava priča je u preferencijalnim stopama. Mladi poljoprivrednici do četrdeset godina, žene i nosioci gazdinstava u područjima sa otežanim uslovima rada plaćaju jedan odsto. Istu stopu imaju oni koji uzimaju kredit za nabavku kvalitetnih priplodnih junica i krava. A za đubrivo — nula. Besplatni novac, ako ga tako nazovemo, sa svrhom da se održi intenzitet prihrane i ne dozvoli pad plodnosti zemljišta.
„Od početka godine imali smo jasan plan i kalendar javnih poziva, kog smo se dosledno pridržavali. Sve što je do sada bilo predviđeno realizovali smo u skladu sa utvrđenom dinamikom, a tako je i sa kreditnom podrškom koju smo najavili i koja je sada dostupna našim poljoprivrednicima." — Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu
Pravo na kreditnu podršku imaju nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnici i pravna lica — zemljoradničke zadruge. Uslov je da su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, da imaju aktivan status i obnovljenu registraciju za 2026. godinu. Ovo poslednje je ključno. Ko nije obnovio registraciju, ne može ni da priđe šalteru. Koliko sam puta čuo pritužbe proizvođača koji su propustili obnovu i ostali bez prava na podsticaje — a krivica je isključivo na njihovoj nenamernosti. Nema izgovora za papire kad su u pitanju novčana sredstva.
Maksimalan iznos kredita za fizička lica i preduzetnike je šest miliona dinara. Za pravna lica — osamnaest miliona. Razlika je očekivana, jer zadruge i pravna lica obrću veće kapitale i imaju veće proizvodne sisteme. Ali šest miliona za porodično gazdinstvo nije malo. To je dovoljno za ozbiljnu nabavku đubriva, prihranu, seme, pa i komad mehanizacije.
Namene: od đubriva do mehanizacije
Spisak namena je širok i pokriva gotovo sve proizvodne grane — stočarstvo, ratarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo i cvećarstvo. Sredstva se mogu koristiti za nabavku hrane za životinje, kvalitetnih priplodnih junica i krava starosti do pet godina, kao i za određenu mehanizaciju i opremu u biljnoj proizvodnji. Ovo je važno zato što kreditna podrška nije usmerena samo na jednu granu. Pokriva i biljnu i stočnu proizvodnju, što znači da se gazdinstvo može finansirati celovito, a ne fragmentarno.
Za vinogradare i voćare ovo je prilika da ulože u opremu koja povećava efikasnost berbe i obrade. Za ratare — đubrivo na nula odsto je poruka koja se ne sme propustiti, naročito posle godina u kojima su cene inputa rasle brže od otkupnih cena. Za stočare — priplodne junice i krave na jedan odsto su alat za obnovu i širenje fonda, što je u srpskom stočarstvu hronično potrebno.
„Cilj je bio da se poljoprivrednicima obezbede sigurnost i predvidljivost kako bi mogli da planiraju proizvodnju i ulaganja." — Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu
Šta ovo znači na terenu
Postavlja se pitanje koje svaki proizvođač u Srbiji mora da sebi postavi — da li je šest miliona dinara dovoljno za ozbiljan iskorak? Odgovor zavisi od grane. Za ratare koji obrađuju stotinak hektara, to je pokrivanje troškova prihrane i dela semena. Korisno, ali ne i transformaciono. Za vinogradara koji želi da postavi novi zasad ili kupi preše i fermentore, to je početak investicije, ne i celina. Za stočara koji obnavlja fond — to je dvadesetak priplodnih grla, što menja proizvodni kapacitet gazdinstva.
Ključni problem sa subvencionisanim kreditima u Srbiji nije kamatna stopa. Ona je povoljna, ponekad i simbolična. Problem je brzina procesa, administracija u bankama i vreme od prijave do isplate. Proizvođač koji podnese zahtev 2. decembra ne zna da li će novac videti u januaru ili u martu, a đubrivo se kupuje kad se kupuje. Ako banka spori, kamata od nula odsto gubi na značaju jer proizvođač izgubi proizvodni ciklus. Tu država može da radi više — ne na kamatama, nego na pritisku na banke da poštuju rokove.
Ipak, treba biti pošten. Ovaj poziv je korak u pravom smeru. Fiksna kamata, jasne namene, preferencijalni uslovi za mlade i žene, i nula odsto za đubrivo — to su elementi agrarne politike koji imaju smisla. Glamočićev kalendar javnih poziva, ako se održi i u narednim godinama, mogao bi da postane institucija, a ne puki pravni tehnikum. Predvidljivost je ono što srpskom poljoprivredniku najviše fali — ne podsticaji, nego sigurnost da će podsticaji stići na vreme i u utvrđenom iznosu.
Za one koji čitaju ove redove i misle da im kredit ne treba — razmislite ponovo. Đubrivo na nula odsto nije kredit, to je donacija države vašoj zemlji. A zemlja pamti ko je hranio nju.
Izvor: AgroSmart, 2. novembar 2026.
💬 0 komentara