Završena setva, prazni računi: Slankamenac pita gde je druga rata i traži reviziju agrarnog budžeta

Poljoprivrednici su odradili svoj deo posla. Jesenja setva je završena, semenje je u zemlji, troškovi su na teret gazdinstava. Ali druga rata podsticaja za biljnu proizvodnju — ona koju je ministar Dragan Glamočić lično najavio u februaru, pre početka setvenih radova — nije stigla na račune. Mileta Slankamenac, predstavnik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, danas je od ministra u tehničkom mandatu zatražio jasno objašnjenje. Ne samo gde su pare, nego i ko je njima raspolagao i po kom ključu.

Obećano u februaru, nije isplaćeno u novembru

Glamočić je u februaru ove godine predstavio kalendar isplate subvencija. Po tom kalendaru, drugi deo podsticaja je trebalo da stigne proizvođačima pre jesenje setve. Danas je drugi novembar. Setva je završena. Novca nema.

Slankamenac za FoNet ne ostavlja prostora za dvosmisleno tumačenje. Njegov argument je prost: agrarni budžet za ovu godinu nije manji od prošlogodišnjeg, po njegovoj proceni možda je i nešto veći. Ako novca ima, a ne isplaćuje se, nadležni duguju objašnjenje. Ako objašnjenja nema, pitanje je transparentnosti, a ne pukog kašnjenja.

Danas je 2. novembar. Znači, pitamo gde su pare koje je već trebalo da budu uplaćene. — Mileta Slankamenac, predstavnik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije

Na problem su ranije ukazali i u Udruženju poljoprivrednih proizvođača Subotice. Uprava za agrarna plaćanja im je odgovorila da je javni poziv planiran u periodu od septembra do novembra, kada se steknu odgovarajući uslovi. Ali šta su ti uslovi, koliko novca će biti raspoređeno i pod kojim uslovima — ni sredinom oktobra nije bilo poznato.

Proizvođač koji planira proizvodnju ne može da planira na osnovu izraza „kada se steknu uslovi". On mora da zna iznos i rok. To je minimum.

Konkurs za traktore pod lupom

Pored neisplaćenih subvencija, Inicijativa je otvorila pitanje koje je potencijalno mnogo ozbiljnije — kontrolu raspolaganja budžetskim sredstvima za investicije u poljoprivredi. Slankamenac je predložio obustavu nacionalnih konkursa za investicione mere do formiranja novog rukovodstva Ministarstva poljoprivrede, uz preispitivanje dosadašnjeg rada.

Posebno je izdvojen konkurs za nabavku novih traktora, raspisan nakon petnaestog marta 2025. godine. Slankamenac tvrdi da su sredstva uglavnom dobijali poljoprivrednici čiji su traktori prethodno bili odvezeni u Čačak. To je njegova tvrdnja, za koju bi tek adekvatna kontrola mogla da utvrdi činjenice. Ali sam podatak da takva tvrdnja uopšte postoji i da dolazi od predstavnika organizacije koja okuplja proizvođače, dovoljan je razlog da se konkurs detaljno pregleda.

Inicijativa očekuje da se provera ne zaustavi na ovom konkursu, već da obuhvati i druge programe podrške i raspolaganje sredstvima Ministarstva tokom prethodnih godina. Slankamenac je pritom naveo da Inicijativa već dve godine nema komunikaciju sa ministrom i Ministarstvom, jer su raniji razgovori završavani obećanjima koja nisu ispunjena.

Dve godine bez komunikacije između ministarstva i organizacije koja predstavlja deo poljoprivrednog sektora nije administrativni propust. To je simptom odnosa u kom se uloga institucije svodi na donošenje odluka, a uloga proizvođača na čekanje i prihvatanje.

Glamočić prepušta odluku novoj vladi

Ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je za Agro TV da je Ministarstvo spremno da nastavi raspisivanje javnih poziva za investicione mere, ali je istakao pitanje političkog legitimiteta za donošenje takvih odluka u ovom trenutku. Mere su planirane i predviđene budžetom, rekao je, i pozvao je poljoprivredna udruženja da se izjasne da li žele nastavak konkursa ili njihovu obustavu.

Glamočić je ranije najavio da će odluku o drugoj rati podsticaja prepustiti narednoj vladi, uz napomenu da iznosi neće biti jednaki za sve proizvođače, već će zavisiti od vrste i obima proizvodnje. Istovremeno je poručio da će se već započete isplate nastaviti.

Mere su planirane i predviđene budžetom. Pozivamo poljoprivredna udruženja da se izjasne da li žele nastavak konkursa ili njihovu obustavu. — Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu

To praktično znači da poljoprivrednik koji je računao na drugu ratu pre setve sada ne zna ni kada će je dobiti, ni koliko će iznositi, ni pod kojim uslovima. A setva je već obavljena — na njegov trošak, uz uloženo sredstvo za reprodukciju koje je očekivao da mu država delimično nadoknadi.

Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu

Ova situacija nije izolovan incident. Ona je deo šireg obrasca u srpskoj agrarnoj politici u kom se kalendari isplate najavljuju, a zatim ne poštuju; u kom se konkursi raspisuju, a kriterijumi raspodele ostaju neprozirni; u kom se komunikacija između institucija i proizvođača prekida bez formalnog objašnjenja. Poljoprivrednik u Vojvodini, u Šumadiji, u Timočkoj krajini — svako od njih vodi gazdinstvo koje zavisi od podsticaja ne kao bonusa, već kao dela reprodukcionog ciklusa. Kašnjenje isplate nije neugodnost. To je trošak koji on snosi, a koji je država preuzela obavezu da pokrije.

Pitanje konkursa za traktore je posebno osetljivo. Ako je tačna tvrdnja da su sredstva išla pretežno onima čiji su traktori prethodno završili u Čačku, onda govorimo o raspodeli koja nije zasnovana na javno objavljenim kriterijumima, već na nekom drugom logičkom sistemu. To se ne može utvrditi izjavom — to se utvrđuje revizijom. I upravo zato je zahtev Inicijative za revizijom, koliko god zvučao politički, suštinski opravdan. Svaki dinar iz agrarnog budžeta je novac poreskih obveznika, a poljoprivrednici su prvi među njima.

Glamočićev argument o političkom legitimitetu ima svoju težinu — vlada u tehničkom mandatu zaista ne bi trebalo da donosi strateške odluke. Ali isplata već najavljene druge rate podsticaja nije strateška odluka. To je ispunjenje obaveze koja je već preuzeta. Razlika između donošenja nove politike i plaćanja onoga što je već obećano je razlika između diskrecije i odgovornosti.

Poljoprivrednici su završili setvu, ispunili su svoj deo obaveze prema državi i prema sopstvenoj proizvodnji. Država svoj deo još nije ispunila. A kada institucija koja treba da zaštiti proizvođače umesto toga prepušta pitanja udruženjima i narednoj vladi, jasno je da teret izvesnosti pada tamo gde uvek pada — na čoveka na traktoru.

Izvor: Agro News, 2. novembar 2026.