Traktori su već na njivama, rezervoari su skoro prazni, a sedamnaest hiljada dinara po hektaru koje su poljoprivrednici trebali da dobiju za seme pšenice — nigde. Rok po kalendaru podsticaja istekao je 31. oktobra, a Ministarstvo poljoprivrede umesto javnog poziva nudi političku filozofiju o legitimitetu i pita udruženja da se međusobno dogovore da li uopšte žele pare. Predstavnici više udruženja iz svih krajeva Srbije sada pokušavaju da shvate da li je ovo kašnjenje, nesposobnost ili namerna osveta ministra Aleksandra Glamočića zbog izbornih rezultata.
Kalendar koji je postao mrtvo slovo
Srpska poljoprivreda ima kalendar podsticaja koji važi onoliko koliko ministar ima volje da ga poštuje. Poslednjih godina, rokovi klize, javni pozivi kasne, isplate se prelivaju iz jedne godine u drugu, i proizvođači su na to navikli kao na nepovoljno vreme — gunđaju, ali nastavljaju. Ovo što se sada dešava ima, međutim, drugačiji ton. Glamočić, koji je pred izbore obećavao striktno poštovanje kalendara isplata, sada kaže da se pita njegov politički legitimitet za donošenje odluka o podsticajima.
Ministar se pozvao na zahtev Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, koja je tražila obustavu nacionalnih konkursa za investicije zbog sumnji na zloupotrebe. Glamočić je to iskoristio kao povod da zaustavi celu mašineriju podsticaja i traži od udruženja da se izjasne da li žele nastavak. Umesto da se problem zloupotreba rešava kroz kontrole, inspekcije i krivične prijave, cela mašina je stala. I to baš onda kad je setva na terenu.
Pare nema, gorivo treba, setva ne čeka
Jovica Jakšić, predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije, ne priča iz klimatizovane kancelarije. Njegove reči dolaze sa njive, iz kabine traktora iz koje se vidi prazan rezervoar i nesejana zemlja.
Subvencije treba da se isplate jer nemamo pare ni za gorivo, a setva pšenice se otežano odvija. Neka se nakon toga ispituju zloupotrebe, kako je predložila Inicijativa jer smo i mi za to. — Jovica Jakšić, predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije
Jakšić vidi Glamočićev potez kao klasičnu političku zamku. Ministar uzima zahtev Inicijative kao izgovor, onda traži da se udruženja međusobno dogovore, znajući da su toliko podeljena da dogovor nije moguć. I dok se oni svađaju, ministar ima alibi za nečinjenje. Jakšić podseća da je svaki ministar u Srbiji, kada bi dolazio na vlast, pravio svoja udruženja i izazivao okršaje među njima, i da je jedinstveno udruženje koje bi zastupalo interese proizvođača uslov preživljavanja sektora.
Ali najteža rečenica koju je Jakšić izgovorio nije o subvencijama. Nego o kreditima.
Nikada se kao u poslednje dve-tri godine nije desilo da poljoprivrednici ne mogu da plate rate za kredite. — Jovica Jakšić, predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije
Ovo je signal koji ne sme da se prečuje. Kad poljoprivrednik ne može da otplaćuje kredit, to znači da su rezerve potrošene, da je sektor na dnu i da sledeća sezona ne kreće iz mrtve tačke — nego iz minusa.
Sumnja u ispražnjen budžet i izbornu potrošnju
Marko Gabrić, predsednik Upravnog odbora Udruženja poljoprivrednika Subotice, još je direktniji u oceni situacije. Podseća da su subvencije za seme po važećem kalendaru trebalo da budu isplaćene do kraja oktobra, a ne da ministar u tehničkom mandatu tek sada razmatra raspisivanje javnog poziva. Gabrić nema poverenja u Glamočićeve objašnjenja i sumnja u njegovim rečima je konkretna.
Izgleda da su potrošili te pare na izbornu kampanju i sada nemaju odakle da isplate. — Marko Gabrić, predsednik Upravnog odbora Udruženja poljoprivrednika Subotice
Nedeljko Savić, predsednik Udruženja poljoprivrednika „Stig", podseća na Glamočićevo predizborno obećanje o poštovanju kalendara isplata i ocenjuje situaciju oštro i lično. Po njegovim rečima, ministar mora da radi svoj posao dok sedi na toj fotelji, a ne da se sveti poljoprivrednicima zbog toga kako su glasali. Zlatko Kokanović, predsednik Udruženja za spas i opstanak stočara Zapadne Srbije, proširuje optužnicu i na druge podsticaje — po njegovim rečima, Glamočić je već trebalo da isplati podsticaje za osiguranje i premiju za mleko, a sada prebacuje odgovornost na druge jer verovatno nema para u budžetu.
Peđa Veljković iz Udruženja poljoprivrednika Šumadije i Pomoravlja povezuje kašnjenje sa Studentskom listom i izbornim rezultatima, odbacujući Glamočićeve argumente kao prevaru. Njegov zahtev je jednostavan — odmah raspisivanje javnog poziva, bez izgovora i bez političkih igara.
Šta ovo znači za onog koji drži ruke na volanu
Ovo što se dešava nije samo kašnjenje od par nedelja. To je sistemski problem koji pokazuje dve stvari koje su gadne. Prva je da je budžetski novac za podsticaje očigledno preusmeravan — bilo na izbornu kampanju, bilo na druge namene — a da je Ministarstvo sada u situaciji da nema odakle da isplati ono što je po kalendaru već trebalo da bude na računima. Druga je da se institucionalni okvir podsticaja koristi kao političko oružje — ko ne podrži ministra, ne dobija ništa, a ko podrži, dobija po ko zna kom redu.
Problem zloupotreba u investicionim konkursima je stvaran i ne sme da se gura pod tepih. Ali rešenje nije obustava svih podsticaja, nego transparentna kontrola, krivične prijave za zloupotrebe i institucije koje rade svoj posao. Kad hirurg vidi infekciju, ne gasi celu bolnicu — izoluje problem i leči ga. Glamočić je umesto toga ugašio aparat i čeka da mu pacijenti kažu da li žele da radi.
Setva ne čeka političke dogovore. Pšenica ide u zemlju kad je vreme za to, a ne kad ministar dobije legitimitet. Subvencija od sedamnaest hiljada dinara po hektaru nije luksuz — to je delić cene semena, đubriva i goriva koji je u međuvremenu otišao u nebo. Kad taj delić izostane, proizvođač se zadužuje. Kad se zadužuje, sledeća godina počinje sa minusom. A minus se prelije iz godine u godinu dok ne dođe do onoga što Jakšić kaže — rate za kredite koje ne mogu da se plate.
Jedinstveno udruženje poljoprivrednika koje Jakšić traži nije samo organizaciono pitanje. To je uslov preživljavanja sektora. Dok je poljoprivreda podeljena na desetine udruženja koja se međusobno tuku, svaki ministar ima alibi za nečinjenje. Glamočić to sada i radi — pita udruženja da se dogovore, znajući da se neće dogovoriti. I dok se oni svađaju, setva staje, krediti rastu, a budžet je prazan. To nije kriza subvencija. To je kriza sistema u kome onaj ko proizvodi hranu nema glas, a onaj koji deli pare nema obavezu da ih podeli na vreme.
Izvor: AgroSmart, 2. novembar 2026.
💬 0 comments