Imate novac, imate mere, imate kalendar, imate proceduru — i onda ministar sedne pred kamere i kaže: ne znam da li smem da pritisnem dugme. Dr Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu, u emisiji „Dobra zemlja" na Agro TV nije rekao da nema novca. Nije rekao da mere nisu spremne. Rekao je nešto što nijedan njegov prethodnik na toj stolici nije imao prilike da kaže — pita one za koje je mera namenjena da mu kažu da li da je uopšte raspisuje. I to nije birokratska nedoumica. To je pitanje političkog legitimiteta koje u srpskoj poljoprivredi dosad nije postavljano na ovaj način.
Tehnički mandat i prava cena ćutanja
Vlada Srbije funkcioniše u tehničkom mandatu — formalno postoji, ali politički autoritet za strateške poteze nije onakav kakav bi bio u punom mandatu. U oblasti odbrane ili spoljne politike to zvuči kao apstrakcija. U poljoprivredi je to novac koji neko čeka da uloži u staju za dvesta krava, u sistem za navodnjavanje, u plastenik u kom planira sadnju za proleće 2027. Glamočić je rekao da je Ministarstvo napravilo plan i poštovalo kalendar, ali da se sada postavlja pitanje ima li institucija politički legitimitet da donosi odluke o investicionim merama koje će oblikovati proizvodnju godinama unapred.
Investicione mere nisu sitnica koja se rešava dopisivanjem. Nabavka mehanizacije, izgradnja skladišta, sistemi za navodnjavanje, plastenici, opremanje farmi — to je godinama bio motor restrukturiranja srpske poljoprivrede. Bez tih mera, mnoga gazdinstva bi danas bila tačno tamo gde su bila pre deset godina. A sada taj motor stoji sa ključem u bravi, a ministar ne želi da ga okrene bez jasnog signala sa terena.
Odakle dolazi pritisak
Nije Glamočić sam sebi smislio ovu dilemu. On je u emisiji rekao da je pročitao da Inicijativa za opstanak poljoprivrednika traži obustavu nacionalnih konkursa za investicione mere. I umesto da taj poziv ignoriše, odbaci ili prećutkuje, ministar ga je javno stavio na sto i pozvao sektor da se izjasni.
„Moj apel njima je da se dogovore između sebe da li žele da radimo i delimo i dalje kako je bilo, da raspisujemo javne pozive ili da stanemo." — dr Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu
Ovo je neobičan potez u srpskoj političkoj praksi. Ministar u tehničkom mandatu obično bira jednu od dve krajnosti — nastavlja rutinski ili potpuno staje. Glamočić radi treću stvar: pita. I to ne retorički, nego sa konkretnim očekivanjem da udruženja kažu šta žele. Problem je u tome što se poljoprivredna udruženja u Srbiji retko slažu oko ičega, a kamoli oko pitanja koje se tiče novca i to u predizbornoj atmosferi.
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika verovatno ima svoje razloge za traženje obustave. Možda smatraju da raspisivanje mera u tehničkom mandatu otvara prostor za političku manipulaciju. Možda smatraju da bi novi ministar trebalo da postavi nove prioritete. To je legitimna pozicija i ima pravo na nju. Ali isto tako je legitimna pozicija onih koji kažu — novac je tu, mere su pripremljene, zašto da čekamo?
Papiri stoje, sezona ne čeka
Glamočić je istakao da su mere planirane i budžetirane i da je Ministarstvo spremno da ih raspisuje prema utvrđenom kalendaru. U prevodu: papiri stoje, procedure su prošle ili prolaze kroz potrebne stepene, i u normalnim okolnostima javni poziv bi već bio na sajtu Ministarstva. Ali ministar ne želi da se naknadno dovodi u pitanje opravdanost tih odluka.
„Mi smo napravili plan i poštovali kalendar, ali sada se postavlja pitanje imamo li politički legitimitet." — dr Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu
Evo šta to znači na jeziku terena. Ako se danas raspisuje poziv za investicije u navodnjavanje, a sutra nova vlada ili novi ministar dođe i kaže da to nije trebalo uraditi jer nije bilo legitimiteta — poljoprivrednici koji su uložili vreme, novac i nerve u pripremu dokumentacije ostaju na suvom. Glamočić to zna i zato traži pokriće. Ne od partije, ne od koalicije, nego od sektora. To je potez koji može da izgleda kao prebacivanje odgovornosti, ali je u suštini pokušaj da se izbegne scenario u kome poljoprivrednici plate cenu političke nesigurnosti.
Za proizvođača koji čeka poziv za plastenik ili novi traktor, ovo je frustrirajuća situacija. Niti da, niti ne — nego sačekajte da se dogovorimo da li uopšte želite da čekate. I dok politika čeka da se udruženja izjasne, sezona ne čeka. Ko je planirao sadnju u novom plasteniku u proleće 2027, sada ne zna da li će mu država ispuniti ono što je obećala kroz programske dokumente.
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu
Ono što ovde nedostaje je jasan, koordinisan odgovor poljoprivrednih udruženja. Glamočić je bacio lopticu na teren sektora — hoće li je neko pokupiti ili će ostati ležati dok je ne pokupi neko iz sledeće vlade? Iskustvo uči da srpska poljoprivredna udruženja brzo reaguju kada treba kritikovati, a sporije kada treba ponuditi konstruktivan stav. Ovde se ne traži kritika — traži se pozicija.
Drugi problem je što bi ćutanje moglo da se protumači kao pasivan pristanak. Ako udruženja ne kažu ništa, ministarstvo može da nastavi ili da stane, i u oba slučaja da kaže da je pitalo i da odgovora nije bilo. To je politički sigurno mesto za ministarstvo, ali za poljoprivrednike koji čekaju mere nije dobro mesto.
Treći, i možda najvažniji aspekt: ovo je prvi put da se pitanje legitimiteta tehničkog mandata postavlja tako direktno u kontekstu poljoprivrednih mera. Do sada su se takve rasprave vodile oko imenovanja funkcionera ili krupnih strateških poteza, a ne oko konkursa za navodnjavanje i mehanizaciju. To pokazuje koliko su investicione mere postale politički osetljive — nisu više samo tehničko pitanje raspodele novca, nego pitanje ko ima pravo da tu raspodelu definiše. I to je, bez obzira na ishod, pomak koji treba zapamtiti.
Glamočić je dao rok sebi i sektoru — ne u danima, ali u jasnoći. Bez jasnog stava poljoprivrednika, pozivi stoje. I dok oni stoje, neko ko je spreman da uloži u svoju proizvodnju čeka na političku jasnoću koja u ovoj zemlji uvek stiže polako. Pitanje je samo da li će stići pre nego što sezona postane neoprostiva.
Izvor: AgroFin, 3. novembar 2026.
💬 0 komentara