Holandija ubrala petinu manje jabuka, a srpski voćari ne znaju kome da prodaju: Gde je propala šansa za izvoz?

Imate pedeset hiljada hektara pod jabučnjacima. Imate jabuku u hladnjači koja čeka kupca. I imate tržište u Evropi koje je ove godine ostalo bez petine svog roda i koje redovno uvozi više nego što proizvede. Tri činjenice koje bi, u normalnom svetu, značile jednu stvar — zaradu. U srpskom voćarstvu, međutim, one znače jabuku koja truli i pitanje na koje niko ne odgovara. Negde između srpske hladnjače i holandske police propada prilika koja boli više od loše berbe.

Suša je pokosila holandske zasade, ali kiša nije spasila ništa

Holandska berba jabuka ove godine podbacila je više nego što je iko predviđao. GroentenFruit Huis i Holandska organizacija voćara (NFO) objavili su konačne brojke prema kojima je rod pao na sto osamdeset osam hiljada tona — dvadeset odsto manje nego 2025. godine. Letnje procene su govorile o padu od osamnaest odsto, ali su suša i visoke temperature, naročito na jugu zemlje, učinile svoje. Pojedine regione je pogodio i grad. Sezona koja je krenula sa optimizmom završila se u uslovima težim od očekivanih.

Kiša u drugoj polovini avgusta stigla je prekasno da popravi stvar. Pomogla je delimično, ali šteta je već bila tu. Plodovi su u proseku ostali sitniji, a najbolje to ilustruje sorta elstar — procena roda smanjena je sa sedamdeset sedam hiljada na šezdeset devet hiljada tona. Jonagold, koji se bere kasnije, imao je više koristi od avgustovskih i septembarskih padavina, pa je pad ograničen na osamnaest odsto umesto očekivanih dvadeset. Razlika između te dve sorte govori više od bilo kakvog izveštaja: vreme berbe i raspored kiše odlučuju o tome ko će zaraditi, a ko će samo preživeti sezonu.

Suša nije poštedela ni kruške. Holandija je ubrala trista osamdeset dve hiljade tona, što je šest odsto više nego prošle godine, ali znatno manje od očekivanih deset procenata rasta. Najzastupljenija sorta konferans pala je sa dvesta devedeset devet hiljada na dvesta osamdeset osam hiljada tona. Kasnija sorta Doyenné du Comice bolje je iskoristila padavine, pa je umesto očekivanog pada od sedam procenata zabeležen pad od samo tri. I kod krušaka, kao i kod jabuka, raspored kiše pred berbu promenio je konačan rod.

Tržište koje uvozi više nego što proizvede

Holandija je tokom 2025. godine uvezla 218.466 tona jabuka, prema podacima baze UN Comtrade. To je više od celokupnog ovogodišnjeg domaćeg roda. Iako se porede dve različite godine, podatak pokazuje koliko je holandsko tržište zavisno od stranih dobavljača. Glavni izvoznici su Belgija, Poljska, Čile, Francuska, Italija, Nemačka i Južna Afrika — lista koja zvuči kao košarkaška Evroliga, a ne trgovina voćem.

Iz Srbije je tokom 2025. stiglo oko pet stotina trideset tona jabuka. Godinu ranije bilo je hiljadu sto devedeset tona. Pad od pedeset pet procenata za godinu dana nije slučajnost — to je sistemski neuspeh da se održi pozicija na tržištu koje već kupuje naše voće. Pitanje koje svaki voćar u Vojvodini, Mačvi ili Pomoravlju treba da postavi nije da li Holandija hoće jabuke, nego zašto ih ne uzima od nas.

Srbija već ima pristup holandskom tržištu, ali sa pet stotina trideset tona učestvuje sa nula celih dvadeset četiri procenta. To nije izvoz, to je uzorak. — analitičar tržišta voća

I to je srž problema. Holandija ne traži jabuku — ona je već kupuje. Samo ne od nas. I dok srpski voćar po drugi put zaredom gleda kako mu se jabuka kvari u hladnjači jer nema ko da je otkupi, na tržištu koje uvozi preko dvesta hiljada tona naš udeo se topi kao sneg u martu.

Šta srpska jabuka nema, a holandski kupac traži

Činjenica da u Srbiji ima jabuka koje ne nalaze kupca ne znači automatski da one odgovaraju potrebama holandskog tržišta. To je ključna razlika koju mnogi propuštaju. Holandski trgovački lanci traže specifičnu sortu, kalibar, kvalitet i kontinuitet isporuke. Na konačnu računicu utiču troškovi skladištenja, sortiranja, pakovanja i transporta, kao i zahtevi koji se postavljaju pre robe koja uopšte stigne na police.

Srpski voćar koji ima jabuku u hladnjači i ne zna kome da je proda često nema sortu koju Holanđani traže, niti kalibar koji odgovara njihovim standardima. Imamo količinu, ali nemamo proizvod koji se uklapa u njihov lanac vrednosti. I to je problem koji se ne rešava željom, nego investicijama u sortiment, pakovanje i logistiku.

Prva prepreka je sortna struktura. Srpski zasadi su dominantno idared, gala i zlatni delišes, dok holandsko tržište traži sorte koje mi proizvodimo u nedovoljnim količinama ili u kvalitetu koji ne zadovoljava njihove standarde. Druga je kalibar — sušne godine poput ove daju sitnije plodove, a evropski maloprodajni lanci traže krupnu jabuku sa uniformnim kalibrom. Treća je kontinuitet isporuke. Holandski kupac ne želi da naruči kontejner danas i da sledeći dobije za mesec dana — on traži pouzdano snabdevanje tokom cele sezone.

Imamo jabuku, nemamo kupca. A oni imaju kupca, nemaju jabuku. Između nas stoji neko ko bi trebalo da poveže te dve činjenice, a to neko u Srbiji trenutno ne postoji na način na koji bi trebalo. — predstavnik izvozničke organizacije

Gde je propust i ko ga popravlja

Država kroz programe podrške subvencioniše podizanje zasada, ali ne postoji koherentna strategija izvoza jabuke koja bi uskladila ono što proizvodimo sa onim što tržište traži. Ministarstvo poljoprivrede redovno objavljuje da je izvoz poljoprivrednih proizvoda u rastu, ali kad se zagledate u strukturu, jabuka nije među proizvodima koji vode tu statistiku. To je paradoks zemlje koja ima pedeset hiljada hektara pod jabučnjacima i koja ne može da isporuči ni hiljadu tona na tržište koje uvozi preko dvesta.

Suša u Holandiji je realnost koja će se verovatno ponoviti i narednih godina. Klimatske promene ne pitaju za granice. Ali dok holandski voćari beleže dvadeset procenata manje i traže nadoknadu kroz uvoz, srpski voćari beleže višak koji ne znaju kuda da usmere. To je tržišna šansa koja trenutno propada, i propašće i sledeći put, osim ako se ne shvati da izvoz nije stvar toga što imamo, nego toga što neko drugi hoće da kupi.

Sve dok srpska jabuka ne bude proizvođena sa jasnim odgovorom na pitanje kome se prodaje — a ne samo koliko se proizvodi — Holandija će uvoziti iz Poljske, Čilea i Južne Afrike, a srpski voćar će stajati pored hladnjače i čekati kupca koji ne dolazi.

Izvor: Agromedia, 3. novembar 2026.