Ko je planirao ulaganja u proleće, sada mora da se pomera. Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je drugi javni poziv za kreditnu podršku u 2026. godini, a rok za podnošenje zahteva je 2. decembar. Za one koji propuste taj datum, nema izgovora — novac se neće čekati. Kamate idu od nula do tri odsto, u zavisnosti od toga ko ste i šta kupujete, a maksimalni iznosi kreću se do osamnaest miliona dinara za pravna lica. Prijave se ne podnose na šalteru u Nemanjinoj, već kroz poslovne banke koje imaju potpisan ugovor sa Ministarstvom.
Pozadina: nastavak kalendara koji je najavljen
Ovo nije prvi poziv ove godine, i to je ključna razlika u odnosu na prethodne godine kad su poljoprivrednici čekali mesecima da saznaju da li uopšte postoji kreditna linija. Ministar u tehničkom mandatu dr Dragan Glamočić ovaj poziv naziva nastavkom realizacije obaveza prema proizvođačima i najavljenog kalendara javnih poziva. Prema njegovim rečima, cilj je da se proizvođačima obezbedi sigurnost i predvidljivost u planiranju proizvodnje i investicija.
To je važno zato što je srpskom poljoprivredniku predvidljivost reda ređa od kiše u julu. Godinama smo gledali kako se kreditni pozivi objavljuju kasno, kako rokovi klize, kako banke tromo obrađuju zahteve dok sezona ne prođe. Ako ovaj put zaista imamo kalendarski raspored koji se poštuje, to menja sliku — makar u onom delu koji se tiče planiranja.
Šta se nudi i kome
Krediti se odobravaju u dinarima, sa rokom otplate do tri godine, odnosno do pet godina za pojedine namene. Fiksna kamatna stopa znači da nema iznenađenja na pola puta — što je u eri kad centralne banke menjaju referentne stope kao čarape, nije mala stvar.
Većina korisnika plaća tri odsto godišnje. Ali Ministarstvo je povuklo nekoliko ključnih razlika koje vredi zapamtiti. Mladi poljoprivrednici do četrdeset godina, žene i nosioci gazdinstava u područjima sa otežanim uslovima rada dobijaju kamatu od jednog odsto. Istu stopu plaćaju i oni koji uzimaju kredit za nabavku kvalitetnih priplodnih junica i krava. A đubrivo se finansira bez kamate — nula odsto.
Raspisivanje drugog javnog poziva je nastavak realizacije obaveza prema poljoprivrednim proizvođačima i najavljenog kalendara javnih poziva. Cilj kreditne podrške je da proizvođačima obezbedi sigurnost i predvidljivost u planiranju proizvodnje i investicija. — dr Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu
Maksimalan iznos za fizička lica i preduzetnike je šest miliona dinara. Pravna lica mogu da povuku do osamnaest miliona. Za malog proizvođača koji treba traktor ili adaptaciju objekta, šest miliona je realan okvir. Za ozbiljno gazdinstvo koje gradi staju za pedeset krava ili kupuje priplodna grla, to je već tesno — i tu pravna lica imaju prednost koja u praksi znači da veći igrači lakše dolaze do većeg novca.
Namene: od junica do mehanizacije
Sredstva pokrivaju širok spektar — razvoj stočarstva, ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva, kao i nabavku poljoprivredne mehanizacije i opreme. Krediti se mogu koristiti i za nabavku hrane za životinje, kao i za kvalitetne priplodne junice i krave starosti do pet godina.
To što se hrana za životinje našla na listi namena je logičan potez. Stočari u Srbiji već godinama vode bitku sa cenom kukuruza i soje na berzi, i svaki mehanizam koji im olakšava finansiranje inputa u kritičnim mesecima je koristan. Vinogradarima i voćarima krediti ove vrste mogu poslužiti za investicije u opremu za preradu ili skladištenje — oblasti gde domaća proizvodnja ima najveći jaz između sirovine i finalnog proizvoda.
Đubrivo bez kamate je, međutim, ona stavka koja zaslužuje posebnu pažnju. Cena mineralnih đubriva je u poslednje dve godine pritisla marže ratara do te mere da su mnogi presekli parcele na minimum. Nula odsto za đubrivo znači da Ministarstvo prepoznaje taj pritisak i pokušava da ga ublaži direktno, preko najjeftinijeg mogućeg novca.
Za mlade, žene i gazdinstva u područjima sa otežanim uslovima, jedan odsto nije povlastica — to je poruka da ih sistem prepoznaje kao prioritete, a ne kao statističku kategoriju.
Šta ovo znači na terenu
Hajde da budemo jasni. Tri odsto kamata na dinarski kredit u poljoprivrednom sektoru, u okolnostima kad komercijalna banka traži sedam, osam ili više, jeste povoljno. To nije sporno. Sporno je koliko brzo banke procesuiraju zahteve i koliko je novca u stvari dostupno nakon što se proseče kroz administraciju. Svako ko je ikada prolazio kroz kreditni poziv Ministarstva zna da papirologija može da pojede više vremena nego sam rok otplate.
Drugo pitanje je da li šest miliona dinara za fizičko lice danas pokriva realne potrebe. Cena poljoprivredne mehanizacije je u poslednjih pet godina porasla dramatično — traktor srednje klase košta više od te cifre. Priplodna junica kvalitetne rase ide preko dvesta pedeset hiljada dinara po grlu, što znači da šest miliona pokriva dvadesetak grla, a za ozbiljno stočarsko gazdinstvo to je pola rešenja, ne celo.
Ipak, kombinacija preferencijalnih kamata za mlade i žene, nula odsto za đubrivo i jedan odsto za priplodna grla pokazuje da je neko u Ministarstvu razmišljao o tome ko najviše treba podršku, a ne samo o tome kako da se novac najbrže raspodeli. To je pomak od „svima po malo" ka „onima kojima najviše treba — više".
Zaključak
Drugi javni poziv za 2026. godinu stiže u pravom trenutku — dok se berba završava i dok se planira sledeća sezona. Rok je 2. decembar i to nije datum koji se pominje uzgred. Ko ozbiljno misli da ulaže sledeće godine, mora sada da sedne sa bankarom i sastavi papire. Novac sa nula do tri odsto kamate neće čekati one koji oklevaju — otići će onima koji prvi podnesu zahtev. A u poljoprivredi, kao i u svakom drugom zanatu, kasni uvek plaća više.
Izvor: AgroFin, 3. novembar 2026.
💬 0 comments