Kada vam jato kormorana preko noći počisti pola površine, a vi stojite na obali ribnjaka i gledate u vodu u kojoj više nema onoga što ste tri godine hranili — prva pomisao nije o zakonu. Pomisao je na to ko da vam plati za to. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sada barem pokušava da odgovori na to pitanje, otvorivši javnu raspravu o Nacrtu zakona o podršci u ribarstvu i akvakulturi. Rasprava traje od tridesetog oktobra do dvadesetog novembra 2026. godine, a u tom tekstu — barem na papiru — stoje rešenja za neke od najstarijih glavobolja srpskih ribara.
Godinama bez okvira, sada sve na jedno mesto
Srbija je dugo bila bez jedinstvenog pravnog okvira za podršku ribarstvu i akvakulturi koji bi bio usklađen sa evropskim pravilima. Podsticaji su postojali, razbacani po različitim propisima, često nepovezani i sa pravilima koja su se menjala iz godine u godinu. Ovaj nacrt pokušava da sve to sabere — finansijsku podršku, obaveze korisnika, organizovanje proizvođača i pravila tržišta ribe.
Treba odmah raščistiti jedno: ovaj zakon ne poništava postojeće podsticaje iz zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ko je navikao na taj okvir, ne treba da paniči. Ovo je dodatni pravni mehanizam, ne brisač onoga što već postoji. U pitanju je nadgradnja, ne rušenje temelja.
Član 21 — četiri vrste štete i jedno veliko „ali"
Srž cele priče za svakog vlasnika ribnjaka nalazi se u članu 21 dostavljenog nacrta. Tu stoje četiri kategorije štete za koje bi država mogla da dodeljuje pomoć: troškovi sprečavanja, kontrole i iskorenjivanja bolesti životinja; šteta od elementarnih nepogoda i vanrednih događaja; šteta od nepovoljnih klimatskih prilika koje se mogu izjednačiti sa prirodnim nepogodama; i šteta koju u objektima za akvakulturu prouzrokuju ptice i druge vrste zaštićenih životinja.
Ali nacrt izričito kaže — ne svaka prijavljena šteta znači automatsku nadoknadu. Kod elementarnih nepogoda potrebno je da ih nadležni organ službeno proglasi i da postoji neposredna uzročna veza između događaja i štete. Bez toga nema novca.
Ovo nije pravilo gde prijaviš štetu i čekaš ček. Država traži dokaz, traži uzročnost, traži da nadležni organ prizna događaj. Tek kad to stoji, otvara se put ka nadoknadi. — predstavnik Ministarstva poljoprivrede, iz prezentacije nacrta
Među vremenskim prilikama koje se mogu kvalifikovati kao nepogoda, nacrt navodi mraz, oluje, grad, led, obilne ili dugotrajne kiše i jaku sušu. Uslov je da izazovu pad prosečne proizvodnje veći od trideset odsto, obračunat prema pravilima iz samog nacrta. Za štetu od zaštićenih životinja — ptica koje love ribu, recimo — mora se utvrditi direktna veza sa ponašanjem životinja. Prihvatljivi troškovi procenjivali bi se preko javnog tela, nezavisnog stručnjaka kog priznaje davalac podrške, ili osiguravajućeg društva.
Konkretni iznosi pomoći i detaljna pravila još uvek nisu određeni. Nacrt predviđa da Vlada donosi program državne pomoći, dok bi ministar bliže propisao uslove, kriterijume i način dodele. Zakon je, dakle, okvir — a meso se dodaje kasnije, kroz podzakonske akte. To je normalan pristup, ali i razlog za oprez: u srpskoj praksi se često dešava da okvir bude dobar, a da prateći propisi kasne ili ne odgovaraju potrebama na terenu.
Sedmogodišnji planovi i godišnji programi
Pored nadoknade štete, predloženi zakon postavlja okvir za podršku modernizaciji, održivosti i konkurentnosti sektora. Finansijska podrška obuhvata infrastrukturu, nabavku opreme, uzgojno-selekcijski rad, osiguranje od šteta i usklađivanje proizvodnje sa ekološkim standardima. Ali to nije spisak ulaganja za koja bi proizvođači sutra mogli da podnesu zahtev — to je orijentir.
Predviđeno je donošenje sedmogodišnjeg plana razvoja akvakulture i sedmogodišnjeg programa za ribarstvo i akvakulturu. Godišnjim programom bi se određivale mere koje se sprovode u konkretnoj budžetskoj godini, sredstva za njih i način raspodele. Nacrt predviđa i pomoć male vrednosti, poznatu kao de minimis, dok bi pokrajina i lokalne samouprave mogle da donose sopstvene programe podrške — uz prethodnu saglasnost Ministarstva.
Ovo je logično i ispravno. Ne može svaki okrug da izmišlja pravila bez koordinacije, jer bi se na kraju došlo do haosa u kojem jedan ribar u Vojvodini dobija tri puta više od kolege u Mačvi za istu vrstu podrške. Koordinacija je ključna, a saglasnost Ministarstva je sigurnosni ventil protiv parcijalnih rešenja koja tre tržište.
eAgrar, redosled isplate i pet godina čuvanja papira
Za podršku uređenu ovim zakonom predviđen je elektronski postupak preko eAgrara. Zahtevi i prijave podnosili bi se Upravi za agrarna plaćanja, a nacrt propisuje odbacivanje onih koji nisu podneti tim putem. Ko ne podnese elektronski — taj ne postoji za sistem. Nema papirnog zahteva na šalteru, nema pisanja molbi. Ili ste u sistemu ili niste.
Novac bi se isplaćivao na namenski račun korisnika, do iznosa sredstava utvrđenog odgovarajućim aktom Vlade. Posebno važna odredba tiče se redosleda isplate: kada se pravo ostvaruje na osnovu zahteva, isplata ide prema redosledu uredno podnetih zahteva. Podnosioci nepotpunih zahteva bili bi pozvani da dopune dokumentaciju, ali bi isplata nakon dopune zavisila od toga da li tada još ima raspoloživih sredstava.
To je surovo, ali pošteno pravilo. Ko prvi uredno podnese, taj prvi dobija. Ko kasni sa papirima, rizikuje da novac nestane dok on slaže prijavu. U praksi to znači da ribar koji u martu ima spreman zahtev dobija prednost nad onim koji se seti u junu.
Nema improvizacije. Dokumentacija se čuva pet godina, investicija mora da služi nameni za koju je odobrena. Ko misli da može da preusmeri sredstva na nešto drugo — neka misli još jednom. — predstavnik Ministarstva poljoprivrede, iz prezentacije nacrta
Korisnik bi morao da čuva dokumentaciju o podržanoj investiciji pet godina i da omogući uvid nadležnima. Nije dozvoljeno davanje netačnih podataka radi ostvarivanja prava, niti finansiranje iste vrste i mere podrške iz ovog zakona kod dva ili više davalaca. Dvostruko naplaćivanje je izričito zabranjeno i to je dobro — jer svaki takav slučaj potencijalno ugrožava poverenje u čitav sistem podrške.
Šta ovo znači za čoveka na ribnjaku
Za čoveka koji drži ribnjak u Banatu ili u dolini Zapadne Morave, ovaj nacrt nosi i nadu i frustraciju. Nada je u tome što bi konačno postojao jasan mehanizam za nadoknadu štete od kormorana, od suše, od bolesti — stvari koje godinama tamane proizvodnju bez ikakve nadoknade. Frustracija je u tome što su iznosi nepoznati, pravila još nisu detaljno propisana, a javna rasprava traje samo tri nedelje.
Trideset procenata pada proizvodnje kao prag za kvalifikaciju štete je visok, ali ne nerealno visok. U ribarstvu, gde su margine tanke i gde jedna sezona može da reši ili upropasti gazdinstvo, pad od trideset odsto je granica preko koje stvarno ulazite u zonu gubitka. Pitanje je kako će se taj pad tačno obračunavati — prema prošlogodišnjoj proizvodnji, prema trogodišnjem proseku, prema planskim očekivanjima. Tu čeka mnogo tehničkih detalja koji će tek biti pisani u pratećim propisima, a koji će na terenu donositi ili pravdu ili bes.
Šteta od zaštićenih životinja je možda i najosetljivija tačka celog nacrta. Kormorani su noćna mora srpskih ribara — dolaze u jatima, čiste površine, i zakon ih štiti. Ako nacrt predviđa nadoknadu za tu štetu, to je veliki korak napred, možda i najveći u ovom tekstu. Ali ako procenu radi nezavisni stručnjak kog priznaje davalac podrške, pitanje je ko je taj stručnjak, kako se bira i koliko je stvarno nezavisan. Iskustvo sa sličnim mehanizmima u drugim granama poljoprivrede uči nas da procena može da bude i poštena i politički motivisana — zavisno od toga ko sedi u kabinetu i kome se novac usmerava.
Javna rasprava traje do dvadesetog novembra. Proizvođači, udruženja i svi zainteresovani mogu da dostave primedbe. Iskustvo kaže da u Srbiji javne rasprave često prođu bez ozbiljnijeg odziva sa terena, a onda se u implementaciji pojave problemi koje je neko mogao da predvidi još u fazi nacrta. Ribari, ne čekajte da zakon prođe pa da se žalite na novinskim komentarima. Imate tri nedelje — koristite ih.
Izvor: Agromedia, 3. novembar 2026.
💬 0 komentara