Zamislite da u Briselu, na trgu Žan Rej, stoji nekoliko hiljada ljudi koji hrane Evropu. Nisu došli da traže više para. Došli su da traže da se pare ne daju onima koji gaze zakon. Trećeg novembra, tačno deset dana pošto je Savet Evropske unije usvojio pregovaračku poziciju za novu Zajedničku poljoprivrednu politiku za period 2028–2034, ispostavilo se da je Brisel iz tog dokumenta izbrisao jednu ključnu reč — socijalna uslovljenost. Zvuči kao birokratska sitnica. Nije. To je pitanje koje će sutra stajati na stolu u Beogradu.
Mehanizam koji jedva da je stigao da diše
Socijalna uslovljenost je, u suštini, najobičnije pravilo poštenja. Primaš evropske poljoprivredne subvencije? Onda poštuj radno zakonodavstvo, propise o bezbednosti i zdravlju na radu. Ako ne poštuješ — sankcija. Nije komplikovano, ne zahteva doktorat iz prava. Uvedeno je reformom ZPP iz 2021. godine, a u većini država članica počelo je da se primenjuje tek prošle, 2025. godine. Mehanizam jedva da je uhvatio dah, a već ga gaze.
Savet EU brani svoju odluku argumentom o pojednostavljenju pravila, smanjenju administrativnog tereta i većoj fleksibilnosti za države članice. Zvuči razumno — dok ne shvatite šta to pojednostavljenje zapravo znači u praksi. Znači da poslodavac koji drži radnike na crno, ne prijavljuje ih, ne plaća doprinose i ne obezbeđuje im osnovne uslove bezbednosti — može slobodno da računa na evropski novac. Isto onoliko koliko i gazdinstvo koje uredno prijavljuje svakog radnika, plaća doprinose i poštuje propise.
To nije pojednostavljenje. To je nagrađivanje nelojalne konkurencije javnim novcem.
Podela u kući koja bi trebalo da stoji zajedno
Protest je organizovala Evropska federacija sindikata prehrambene industrije, poljoprivrede i turizma — EFFAT — a podršku je dala italijanska poljoprivredna organizacija Coldiretti. Ali ono što je zanimljivo, i pomalo poražavajuće, jeste da se evropske poljoprivredne organizacije međusobno ne slažu oko ovog pitanja.
COPA, najveća evropska organizacija poljoprivrednih proizvođača, koju predvodi Masimilijano Đansanti, protivi se uključivanju socijalne uslovljenosti u buduću ZPP. Coldiretti, jedna od najjačih poljoprivrednih organizacija u Evropi, smatra suprotno — da uklanjanje ovog mehanizma nema nikakve veze sa stvarnim administrativnim pojednostavljenjem, već predstavlja slabljenje kontrole nad trošenjem evropskih sredstava.
„Ne možemo dozvoliti da kompanije koje se bave nezakonitim zapošljavanjem, iskorišćavanjem radnika i radom na crno dobijaju subvencije iz Zajedničke poljoprivredne politike" — Romano Magrini, rukovodilac sektora za rad u organizaciji Coldiretti
Magrini je jasan: cilj socijalne uslovljenosti nije samo zaštita radnika. Cilj je i zaštita onih proizvođača koji poštuju zakon. Jer, kada neko ko ne plaća doprinose i drži ljude u senci konkuriše na istom tržištu sa onim ko uredno prijavljuje zaposlene — to nije tržišno takmičenje. To je državno sankcionisanje poštenja.
Alesandro Karuzo, predstavnik mladih poljoprivrednika Coldirettija iz Pijemonta, bio je još direktniji.
„Javni novac ne sme da doprinosi urušavanju radnih prava" — Alesandro Karuzo, predstavnik mladih poljoprivrednika Coldirettija, Pijemont
Brojevi koji ne lažu
Prema procenama EFFAT-a, u poljoprivredi Evropske unije radi najmanje deset miliona ljudi. Od tog broja, oko trideset dva odsto rada se obavlja neprijavljeno ili uz nepotpuno prijavljivanje. Da bismo shvatili razmeru — u ukupnoj evropskoj privredi, procenjeni udeo takvog rada iznosi oko pet odsto. Dakle, poljoprivreda je šest puta više na crno od proseka evropske ekonomije.
EFFAT takođe upozorava na ozbiljne rizike po bezbednost zaposlenih u poljoprivredi. Podaci sindikata pokazuju da se u evropskoj poljoprivredi godišnje događaju ozbiljni incidenti i povrede na radu — sektor ostaje među najopasnijim u Evropi, sa stopom smrtnosti koja višestruko premašuje prosek drugih privrednih grana.
Ovo nisu apstraktne brojke. Iza svakog neprijavljenog radnika stoji čovek bez zdravstvenog osiguranja, bez penzionog staža, bez prava na naknadu ako se povredi na radu. Iza svake subvencije isplaćene takvom poslodavcu stoji evropski poreski obveznik koji indirektno finansira kršenje zakona. Ako vas to ne ljuti — niste u ovom poslu.
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu
Srbija nije u Evropskoj uniji i ne prima sredstva iz ZPP. Ali ova rasprava nas se tiče direktno, iz dva razloga.
Prvi: Srbija je u procesu pristupanja EU i u nekom trenutku će morati da uskladi svoje agrarne politike sa evropskim okvirom. Ako EU odustane od socijalne uslovljenosti, pritisak na Srbiju da uvede slične mehanizme nestaje. Ako EU zadrži taj mehanizam, Srbija će ga morati da usvoji kao deo pregovaračkog poglavlja o poljoprivredi. Dakle, ono što se danas rešava u Briselu, sutra će biti na stolu u Beogradu.
Drugi razlog je principijelan. Problem neprijavljenog rada u poljoprivredi nije evropski problem — to je globalni problem, a u Srbiji je akutan. Sezonski radnici na plantažama, radnici u staklenicima, ljudi koji beru voće i povrće po danu a spavaju u improvizovanim objektima noću — to je naša svakodnevica. Pitanje koje Brisel danas postavlja jeste pitanje koje bi i Beograd morao da postavi: zašto javni novac ide onima koji krše zakon?
Kada naše Ministarstvo poljoprivrede isplaćuje podsticaje, da li iko proverava da li je proizvođač koji prima novac uredno prijavio radnike? U pravilu — ne. Registar obračunskih podataka postoji, ali presek između agrarnih subvencija i radnog zakonodavstva praktično ne postoji. I dok god ne postoji, pošteni proizvođač koji plaća doprinose i poštuje zakon biva kažnjen — višim troškovima i nižom cenom na tržištu. Dok njegov komšija koji drži radnike u senci ubire i podsticaje i profit.
Igra još nije gotova
Pozicija Saveta EU je samo jedna faza zakonodavnog postupka. Konačna odluka o budućoj ZPP tek će biti doneta nakon pregovora sa Evropskim parlamentom, koji tradicionalno zauzima stroži stav prema socijalnim pitanjima. Dakle, socijalna uslovljenost nije mrtva — ali je na respiratoru.
EFFAT upozorava da bi njeno ukidanje predstavljalo korak unazad u zaštiti poljoprivrednih radnika, naročito imajući u vidu da je mehanizam u punoj primeni tek od prošle godine. Dve godine primene, pa ukinuti — to je politika koja ne štiti ni radnike ni poštene proizvođače. Štiti samo onog ko je naučio da koristi sistem.
Ovaj protest u Briselu nije samo evropska priča. To je pitanje koje svako poljoprivredno društvo mora da postavi sebi: koga nagrađujemo javnim novcem — onog koji poštuje zakon ili onog koji ga zaobilazi? Odgovor na to pitanje definiše ne samo agrarnu politiku, već i vrednost društva u kome živimo. Ako subvencije idu onima koji gaze prava radnika, onda subvencije nemaju nikakve veze sa poljoprivredom. Imaju veze sa politikom — lošom.
Izvor: Agro News, 3. novembar 2026.
💬 0 comments