Dok srpski proizvođači još mere šta im je ostalo od kukuruza po nabijenim rukama, Amerikanci su upravo objavili brojku koja će odrediti tempo berzanskih kretanja mesecima unapred. USDA je u oktobarskom izveštaju podigla procenu prosečnog prinosa kukuruza za tržišnu 2026/27. godinu na 11,37 tona po hektaru — i time potvrdila da svetsko tržište ulazi u period obilja koje nema milosti prema onima koji računaju na skupu robu.
Šta se promenilo od septembra
Za one koji prate brojeve, razlika između septembarske i oktobarske prognoze USDA nije kozmetička. Prinos po hektaru je podignut za oko 0,15 tona, što je na američkim površinama dovoljno da se ukupna proizvodnja preuredi za približno šest miliona tona. Nova procena ukupnog roda stoji na oko 407,2 miliona tona.
To je manje nego prošle godine, kada su SAD proizvele oko 432,3 miliona tona kukuruza, ali je i dalje dovoljno za drugi najveći rod u istoriji te zemlje. Razlika između ove i prošle sezone — oko dvadeset pet miliona tona — ne potiče od lošeg prinosa po hektaru, već od manje zasejane površine. Američki poljoprivrednici su pod kukuruz posejali oko 35,8 miliona hektara, što je približno 1,1 milion hektara manje nego prethodne godine.
Tu leži suština priče: prinos raste, ali površina se topi. I pored toga, Amerika proizvodi toliko da svetsko tržište ne može da svari bez pada cene.
Zalihe rastu, cena pada
USDA nije podigla samo procenu proizvodnje. Završne zalihe kukuruza u SAD za tržišnu 2026/27. godinu sada se procenjuju na oko 47 miliona tona, što je skok od približno sedam miliona tona u odnosu na septembarsku prognozu od 39,8 miliona tona. Potrošnja je takođe korigovana naviše — više kukuruza ide u stočnu hranu, više u proizvodnju etanola, više u izvoz.
Kada USDA istovremeno podiže procenu proizvodnje, zaliha i potrošnje, a cena ide dole, poruka je jasna: ponuda raste brže od tražnje. — navodi se u analizi oktobarskog izveštaja
I cena, naravno, ide dole. Prosečna cena koju bi američki proizvođači trebalo da dobiju za kukuruz snižena je na oko 185 dolara po toni, što je približno četiri odsto manje nego u prethodnoj proceni. Za američkog poljoprivrednika to znači tanja marža. Za srpskog proizvođača to znači da se plafon koji određuje berzanske reference pomiče nadole.
A to nije samo američka priča. Globalne završne zalihe kukuruza u tržišnoj 2026/27. godini mogle bi da dostignu oko 280,4 miliona tona, prema oktobarskoj proceni. U septembru je ta brojka stajala na 272,1 miliona tona (dosledno bi trebalo '272,1 miliona tona' kao u ostatku teksta). Razlika od preko osam miliona tona na svetskom nivou je signal koji svako ko prodaje kukuruz u Srbiji mora da pročita pažljivo.
Šta ovo znači za srpskog proizvođača
Srpski poljoprivrednik ne prodaje kukuruz na CBOT berzi u Čikagu, ali cene u Vojvodini prate kretanja sa te berze kao satelit koji ne može da se otkači od gravitacionog polja. Kada Amerika proizvodi 407 miliona tona i kada svetske zalihe rastu ka 280 miliona, pritisak na domaće otkupne cene ide nadole. Nema te lokalne nestašice koja može da neutrališe taj trend — osim ako se ne desi nešto dramatično u Južnoj Americi u narednim mesecima.
Prošlogodišnji američki rod od 432,3 miliona tona već je pritiskao cene. Ovogodišnji, iako manji, dolazi sa većim zalihama iz prethodne sezone, što znači da ukupna ponuda na tržištu nije pala — porasla je. USDA to i kaže kroz podatak o završnim zalihama od 47 miliona tona, koje su skoro dvadeset odsto veće nego što se mislilo u septembru.
Srbija je mali igrač na globalnom tržištu kukuruza, ali je cenovno potpuno izložena kretanjima koja diktiraju veliki. Kad Amerikac ima više zaliha, srpski otkupljivač ima izgovor za nižu cenu. — ocena analitičara domaćeg tržišta
Za proizvođača koji još drži kukuruz u silosu i čeka bolju cenu, ovi podaci nisu dobra vest. Svaki mesec zadržavanja robe nosi trošak skladištenja, a plafon ka kome se cena može popeti upravo se pomerio nadole. Pitanje nije da li će cena ići dolje — pitanje je koliko brzo i da li će neki regionalni šok, poput suše u nekom od velikih izvoznika, usporiti taj pad.
Čekanje se ne isplati kada svet pliva u kukuruzu
Ovaj USDA izveštaj je surov u svojoj jednostavnosti: Amerika ima manje površina, ali veći prinos, veće zalihe i nižu cenu. Svetske zalihe rastu ka 280 miliona tona, i niko ko prodaje kukuruz u Srbiji ne može da se pravi da to ne vidi. Ko čeka čudo na berzi — neka zna da čeka protiv broja koji je upravo napisalo ministarstvo najvećeg proizvođača na planeti.
Izvor: Agro TV, 3. novembar 2026.
💬 0 komentara